Poglavlje 27 kroz četiri godišnja doba  - DA POZELENIŠ
Arhiva: Važno je

Poglavlje 27 kroz četiri godišnja doba - DA POZELENIŠ

18.02.2019.

Čini se da jedna od ključnih prepreka ka delotvornijem učešću organizacija civilnog društva u procesu evropskih integracija Srbije leži u činjenici da njihovo učešće u radnim grupama za donošenje propisa nije precizno definisano. Civilno društvo se, okupljeno u različitim mrežama i inicijativama poput Koalicije 27, Nacionalnog konventa o pristupanju Srbije EU, u ovom procesu oslanja na sopstvene kapacitete, prethodno iskustvo i kontakte koje ima među predstavnicima državne uprave. U čekanju ovog mehanizma, nije zgoreg podsetiti da je Kancelarija Vlade Srbije već izradila Smernice za ovu oblast, da je sve već napisano i definisano. Samo još da se usvoji. I primeni.

Znate ono kad vas pitaju šta radite i šta ima novo, a vi im kažete: „Svašta i ništa.“? Svakog dana ste zauzeti i užurbani, idete na posao, srećete iste ljude, svakodnevno rešavate bezbroj raznih problema, kupite decu iz škole, vikendom odete kod svekrve na nedeljni ručak i ponekad izađete na pivo s koleginicama s fakulteta. Neprestano sanjate i planirate da promenite posao i otarasite se nepravednog i zahtevnog šefa, da živite bez stresa, da se zdravo hranite i smršate pet kila. Ali – to nikako da postignete. Kao i svake godine, nastavljate da radite sve isto, uvereni da ste strašno zauzeti i da se svašta dešava. A ipak – ništa se ne (raz)rešava.

Vrlo slično bi i civilno društvo u Srbiji moglo da odgovori na pitanje šta je, kada je reč o EU integracijama, životnoj sredini i klimatskim promenama radilo i postiglo u protekla četiri godišnja doba – svašta i ništa.

Zima

Godina je počela udarno: već 11. januara Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture objavilo je da je na javnoj raspravi Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju izgradnji. Iako ovaj zakon nije usko vezan za Poglavlje 27, akt je koji ima uticaj na mnoga pitanja iz ovog poglavlja. Od toga kako se i gde nešto može graditi do toga kako izgleda proces izdavanja građevinskih dozvola i koliko i na koji način se pitanja zaštite životne sredine uvažavaju u ovom procesu. Organizacije civilnog društva analizirale su Nacrt, organizovale konsultativne sastanke i izradile set komentara i preporuka za njegovo unapređenje. U oktobru je ovaj proces dobio svoj epilog – Zakon je usvojen, a tek nekoliko komentara  i predloga organizacija civilnog društva bilo je prihvaćeno. Izveštaj o održanoj javnoj raspravi nije objavljen, pa su izostala i obrazloženja zašto većina predloga organizacija civilnog društva nije usvojena. Ipak, jedna od ključnih izmena je da investitori sada u procesu pribavljanja lokacijskih uslova moraju da konsultuju Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu, što ranije nije bilo eksplicitno zahtevano. Time je izvršeno dodatno usklađivanje s Direktivom EU o proceni uticaja (2011/92/EU)[1,2]. Makar toliko.

Proleće

Sa toplijim danima u Srbiji postale su aktuelne i teme o globalnom zagrevanju. Ministarstvo zaštite životne sredine je u martu objavilo Nacrt zakona o klimatskim promenama i najavilo javnu raspravu u trajanju od celih 27 dana, uz organizovanje prezentacije Nacrta u čak šest gradova Srbije. I to je nešto, jer zakonski minimum iznosi 20 dana, a predlagači često praktikuju da ovaj minimum još dodatno skrate. Civilno društvo se opet uposlilo, razmahalo, čitalo Nacrt, konsultovalo, sastajalo i dalo niz komentara i preporuka u cilju poboljšanja dokumenta. Tokom same javne rasprave, civilno društvo je bilo druga najbrojnija grupa među učesnicima[2] (posle predstavnika vladinih organa i jedinica lokalne samouprave). O tome da li Nacrt zaista postavlja uslove za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i drugim aspektima sadržine Nacrta pisali smo u aprilu OVDE. Epilog ovog procesa još uvek se čeka. U međuvremenu, objavljen je Izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi[3] gde se mogu videti rezultati učešća civilnog društva. Skoro pa ništa.

April u Beogradu je doneo i novi izveštaj Evropske komisije o Srbiji [4]. Za Poglavlje 27 su nam poručili da treba da uredimo svoje deponije, bolje upravljamo svojim zaštićenim područjima i rečnim slivovima, da pažljivije pratimo stanje kvaliteta svog vazduha, primenimo Pariski sporazum, donesemo klimatsku strategiju. Iz dalekog Brisela još su nam poručili da neke od naših najvećih gradova pogađaju alarmantni nivoi zagađenja vazduha. Do Brisela se vidi i oseća, dakle, taj naš vazduh. O ovim i drugim stvarima na koje nas drska Evropa navodi da bismo unapredili uslove u kojima živimo pisali smo OVDE. Civilno društvo, okupljeno u Koaliciji 27, paralelno sa ovim objavilo je peti Izveštaj iz senke u kome je detaljno analiziralo (ne)napredak Srbije vezan za Poglavlje 27.

Leto

U junu smo obeležili međunarodni Dan zaštite životne sredine. Tog 5. juna mediji su izveštavali o životnoj sredini i slikali predstavnike vlasti u raznim akcijama sakupljanja otpada. Civilno društvo se opet uposlilo i ovaj dan obeležilo na različite načine, a mi smo ga videli OVAKO.

Iz medija smo saznali i da je tog 5. juna završen Nacrt pregovaračke pozicije, te da je poslat Evropskoj komisiji na neformalne konsultacije. Civilno društvo u ovome formalno nije učestvovalo niti je konsultovano. Da bi civilno društvo saznalo šta u Nacrtu pregovaračke pozicije stoji moralo je da se strpi i sačeka decembar, kada je dokument civilnom društvu predstavljen u Narodnoj skupštini. U potonjim saopštenjima za javnost Ministarstva zaštite životne sredine ovaj jednokratni događaj nazvan je konsultacijama sa civilnim društvom. Nije nego. Civilno društvo je lepo izgledalo u toj priči, nije ni to ništa.

Jesen

Najpre je u septembru Delegacija EU u Srbiji obeležila Nedelju klimatske diplomatije[5]. Civilno društvo se, naravno, uposlilo: širom Srbije organizovane su radionice, debate, konferencije i izložbe. Vozili su se bicikli oko Ade, zajedno s predstavnicima Delegacije, Ministarstva i stranih ambasada. U oktobru je Skupština usvojila izmene i dopune Zakona o zaštiti životne sredine[6]. Javne rasprave nije bilo, pa je civilno društvo sad moglo da se malo odmori. U oktobru Ministarstvo je formiralo i radnu grupu za smanjenje aero-zagađenja. Radna grupa treba da identifikuje sredinu koja je posebno ugrožena usled stepena aero-zagađenja većeg od dozvoljenog, uzroke koji su doveli do povećanja stepena aero-zagađenja, kao i da predloži mere za njegovo smanjenje[7]. Zadatak ove radne grupe zbunio je civilno društvo (i dalje na odmoru) jer su odgovori na ovaj zadatak već dostupni, a na neke od njih ukazuje i izveštaj Evropske komisije iz aprila. Zanimljivo je, međutim, da zadatak ove radne grupe NIJE da započne izradu nacionalne strategije zaštite vazduha, iako je ovo najviši instrument politike zaštite vazduha, predviđen Zakonom o zaštiti vazduha. I takođe je jedan od  zahteva navedenih u izveštaju Evropske komisije za 2018 u delu Poglavlja 27 koji se odnosi na vazduh. Početkom novembra obeležen je Svetski dan čistog vazduha, a Ministarstvo zaštite životne sredine pozvalo je građane, predstavnike civilnog društva, privrednu, naučnu i stručnu javnost, medije, da se zajednički izborimo za pravo na čist vazduh i pravo na zdrav život nas i naše dece, i svih bića na našoj još uvek prelepoj planeti.[8] Dakle, civilno društvo sad da se spremi, pa da bude nešto.

Sad ga vidiš – sad ga ne vidiš

Jesen nam je donela i okasneli Izveštaj o stanju životne sredine za 2017. godinu koji je priredila Agencija za zaštitu životne sredine, a Vlada zatim podnela Odboru za zaštitu životne sredine Narodne skupštine Republike Srbije. U Izveštaju su nas izvestili o raznim temama, uspesima i rezultatima vezanim za stanje životne sredine u kojoj žive građani Srbije. Između ostalog, i o inventaru gasova sa efektom staklene bašte iz 2014. godine. Tačnije, o projekcijama inventara napravljenim 2013. godine. U novembru 2018. godine. Odbor za zaštitu životne sredine usvojio je ovaj izveštaj na 16. sednici. Po slovu Zakona o zaštiti životne sredine[9], Izveštaj je trebalo objaviti u Službenom glasniku Republike Srbije, čime Izveštaj postaje i zvaničan dokument. Kako se ovi podaci ranije nisu pojavljivali u izveštajima o stanju životne sredine, i kako je njihova tačnost već dovedena u pitanje i od strane Evropske komisije[10], civilno društvo imalo je da kaže koju reč na ovu temu. O tome šta je civilno društvo pitalo Agenciju smo pisali OVDE, a pomenuti izveštaj arhivirali.

U januaru 2019. godine civilno društvo je ponovo zavirilo u Izveštaj o stanju životne sredine za 2017. godinu i ustanovilo da podataka o inventaru – nema. Deluje da je Agencija naknadno izmenila dokument zvanično usvojen od strane Narodne skupštine Republike Srbije, i tako izmenjenog ga postavila kao zvaničan na svojoj internet prezentaciji. Deluje kao da to ne bi moglo da se desi. I da nema originalnog dokumenta, predstavljenog u novembru 2018. godine pomislili bismo da se nije desilo. Ovo je svakako nešto. Mada nismo još sigurni sasvim šta je.

Jedan proces i civilno društvo

Još od kraja 2017. godine[11,12] očekuju se izmene i dopune Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu. Zakon do sada nije usvojen, ali to nikako ne znači da je civilno društvo odmaralo. Na sopstvenu inicijativu učestvovalo je u procesu izrade prednacrta ovog dokumenta, a Ministarstvo zaštite životne sredine dalo je dobar primer kako se civilno društvo uključuje u proces, a njegovi kapaciteti koriste za unapređenje dokumenata dok su još u fazi prednacrta. Ministarstvo je u Radnu grupu uključilo nekoliko organizacija civilnog društva, a organizovan je i širi konsultativni proces sa organizacijama civilnog društva izvan Radne grupe, koje su pravovremeno bile obaveštavane o sastancima Radne grupe i bile pozvane da, kroz dostavljanje komentara, daju svoj doprinos uobličavanju ovog dokumenta. Ovo je, ipak, nešto.

Da li je to baš sasvim sve?

Osim gorepomenutih, bilo je i drugih događaja, dokumenata i procesa kojima je civilno društvo doprinosilo svojim učešćem na različite načine. Mada je sveukupan utisak i dalje isti – svašta i ništa.

Čini se da jedna od ključnih prepreka ka delotvornijem učešću organizacija civilnog društva u procesu evropskih integracija Srbije leži u činjenici da njihovo učešće u radnim grupama za donošenje propisa nije precizno definisano. Civilno društvo, okupljeno u različitim mrežama i inicijativama poput Koalicije 27, Nacionalnog konventa o pristupanju Srbije EU, u ovom procesu oslanja se na sopstvene kapacitete, prethodno iskustvo i kontakte koje imaju među predstavnicima državne uprave. U čekanju ovog mehanizma, nije zgoreg podsetiti da su precizne definicije već i napisane i sadržane u Smernicama za uključivanje organizacija civilnog društva u proces donošenja propisa, koje je izradila Kancelarija Vlade Srbije za saradnju sa civilnim društvom. Dakle, ne mora se ni tražiti ni pisati, već samo usvojiti. I primeniti.

E, to bi već bilo nešto.

Na koncu, civilno društvo „zelenog“ opredeljenja bilo je vrlo zauzeto u protekloj godini. Bile su tu razne radne grupe, inicijative, dopisi, propisi, sastanci, konferencije, otvorena pisma, zagovaranje, dogovaranje, konsultacije. Svašta. Na pitanje šta se postiglo ipak ne možemo odgovoriti sa ‒ ništa. Ali ni s puno više od toga.

 

Mirjana Jovanović, Beogradska otvorena škola



[1] Više o problematici vezanoj za neusklađenost Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu i Zakona o Planiranju i izgradnji pisali smo ovde: http://www.bos.rs/ekz/vesti/134/2018/04/24/zakon-o-proceni-uticaja-na-zivotnu-sredinu-i-zakon-o-planiranju-i-izgradnji_-da-li-su-uskladeni-i-zasto-ne.html

[2,3] Izveštaj o javnoj raspravi o Nacrtu zakona o klimatskim promenama: http://www.ekologija.gov.rs/izvestaj-o-javnoj-raspravi-o-nacrtu-zakona-o-klimatskim-promenama/

[5] Saopštenje Delegacije EU u Srbiji: https://europa.rs/nedelja-klimatske-diplomatije-u-srbiji/

[8] Saopštenje Ministarstva zaštite životne sredine: http://www.ekologija.gov.rs/svetski-dan-cistog-vazduha-3/?lang=lat

[9] Zakon o zaštiti životne sredine, član 76: https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_zastiti_zivotne_sredine.html

[10] U Izveštaju o Srbiji, u delu vezanom za klimatske promene i Poglavlje 27 stoji: U oktobru 2017. godine, Srbija je podnela svoje drugo saopštenje za Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC). Međutim, potrebno je povećati tačnost dobijenih podataka. https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/sites/near/files/20180417-serbia-report.pdf

[11] Nacionalni program usvajanja pravnih tekovina EU – Druga revizija, 2016: http://www.mei.gov.rs/upload/documents/nacionalna_dokumenta/npaa/NPAA_2016_revizija_srp.pdf

[12] Nacionalni program usvajanja pravnih tekovina EU – Treća revizija, 2018: http://www.mei.gov.rs/upload/documents/nacionalna_dokumenta/npaa/npaa_2018_2021.pdf