Zimski vazduh, Igra prestola i Zapadni Balkan
Arhiva: Važno je

Zimski vazduh, Igra prestola i Zapadni Balkan

11.10.2019.

Prema poslednjem Izveštaju Ujedinjenih nacija, objavljenom u leto 2019. godine, zagađenje vazduha u zemljama Zapadnog Balkana prevazilazi zakonom dopuštene i zdravstveno bezbedne norme i do pet puta. Građani Zapadnog Balkana žive zbog toga u proseku 1,3 godina kraće. Svaka peta prevremena smrt posledica je zagađenja vazduha. Svetska zdravstvena organizacija procenila je da je u 2016. godini u Srbiji, usled toga, došlo do preko 11.400 prevremenih smrti. Ceo jedan manji grad je nestao.

Brace yourself. Winter is coming. 

Kad Ned Stark na samom početku serije Igra prestola izgovori ovu čuvenu rečenicu – on najavljuje dolazeću opasnost, neizvesnost, strah od Belih hodača, smrti i sve ono što u Vinterfelu dolazi sa zimom i plaši Severnjake.

Mi, složićete se, ipak nismo u Vinterfelu. I ne moramo, kao Severnjaci, da strahujemo od predstojeće zime. Svi, sasvim sigurno, imamo lepše asocijacije kad pomislimo na to godišnje doba – bele pahulje, vunene rukavice, pucketanje vatre, topli čajevi i još topliji zagrljaji, praznici i zimske radosti. Ipak, da li je zima bezbedno godišnje doba za nas, stanovnike zemalja Zapadnog Balkana, ili treba da je se plašimo, kao i stanovnici kraljevina Vesterosa? Dok u Vesteros zima dovodi Noćnog kralja i vojsku mrtvih, na Zapadnom Balkanu zima znači: ugalj, mazut, cepanice, neočišćeni dimnjaci i zastareli kotlovi, miris gareži u vazduhu, disajni problemi i težak, dugotrajan smog koji pritiska misli i pluća, ponekad i danima. Iako nema Belih hodača, ipak ima žrtava. O vazduhu najčešće mislimo tada, tokom zimskih meseci. Tokom tog perioda Srbija i ostale zemlje Zapadnog Balkana postaju šampioni evropskog kontinenta. Probijaju granice i postavljaju rekorde. U zagađenju vazduha.

Prema poslednjem Izveštaju Ujedinjenih nacija[1], objavljenom u leto 2019. godine, zagađenje vazduha u zemljama Zapadnog Balkana prevazilazi zakonom dopuštene i zdravstveno bezbedne norme i do pet puta. PET puta. Šampionski. Građani Zapadnog Balkana žive zbog toga u proseku 1,3 godina kraće. To i ne zvuči tako mnogo, sve dok je to samo brojka. Zamislite sad da je u pitanju Vaša baka, majka ili čak Vi sami. Da li Vam 1,3 oduzete godine života i dalje zvuče malo? Zbog zagađenja vazduha na Balkanu se umire ne samo ranije nego i češće. Kažu ‒ svaka peta prevremena smrt posledica je zagađenja vazduha. Svetska zdravstvena organizacija procenila je da je u 2016. godini u Srbiji, usled zagađenja vazduha, došlo do preko 11.400[2] prevremenih smrti. Dakle, ceo jedan manji grad – nestao. Nisu ga spalili Drogon, Regal ni Vizerion, već sasvim običan vazduh. Osim prevremenih smrti, posledice ovako visokih nivoa zagađenja vazduha su i različite vrste hroničnih oboljenja[3], smanjena produktivnost, i generalno – smanjen kvalitet života građana. Sve ovo košta građane Srbije i ima uticaj na ekonomiju cele zemlje. Svetska zdravstvena organizacija, OEBS i Evropska unija procenili su da su 2010. godine troškovi prevremenih smrti usled zagađenja vazduha iznosili čak 33% [4]bruto društvenog proizvoda Srbije. TREĆINU. U 2016. godini troškovi zdravstvenog sistema vezani za tretiranje posledica zagađenja vazduha dostigli su četiri MILIJARDE evra[5].

Evropska komisija i Evropski parlament su takođe upozorili na alarmantno visoke nivoe zagađenja vazduha[6] kojima su izloženi građani Srbije, ali i ostalih zemalja Zapadnog Balkana. I traže od naših vlasti da poboljšaju sistem praćenja kvaliteta vazduha, unaprede dostupnost, kvalitet i pristupačnost informacija o kvalitetu vazduha kako bi ih građani razumeli, da uspostave instrumente za unapređenje kvaliteta vazduha poput lokalnih planova i nacionalne strategije. Šta su nadležni od svega toga uradili? Ponešto jesu. Ali ne baš mnogo, sudeći po poslednjem Izveštaju Evropske komisije koji kaže da je Srbija u oblasti zaštite životne sredine postigla ograničen napredak. Strategije za zaštitu vazduha i dalje nema, a samo nekoliko gradova je donelo zakonom obavezne planove kvaliteta vazduha. O primeni planova – nema podataka. Energetska zajednica, čija je Srbija članica, takođe donosi standarde u vezi kvaliteta vazduha koje smo se obavezali da ćemo ispuniti. Ali ni tu baš ne možemo da se pohvalimo[7].

Osim što su izloženi zagađenju vazduha, građani Srbije nisu izloženi i adekvatnim informacijama o tome. Za razliku od vladara Vinterfela koji stanovnike redovno i često upozoravaju na opasnosti dolazeće zime, naši vladari nažalost nemaju tu potrebu. Osim jednom godišnje kad se objavi izveštaj o kvalitetu vazduha te nam onda kažu kakav je vazduh bio – prošle godine. A i tada nismo sigurni kako da tumačimo informacije koje nam nadležni daju. Kad zima stigne, a s njom i vazduh težak za disanje, tada od nadležnih ne stižu upozorenja i preporuke šta nam je činiti. Tokom protekle godine, u danima sa najvišim nivoima zagađenja, neke od izjava nadležnih su bile: Vazduh u Beogradu je dobar, do umereno zagađen[8]; Nemamo zvaničan dopis da je vazduh zagađen u Valjevu[9]. Tih dana je koncentracija PM10 čestica u pojedinim gradovima je bila i do 12 puta veća od dozvoljenih dnevnih graničnih vrednosti. Ali – nije bilo zvaničnog dopisa. Pa nije bilo ni reakcije. A ni akcije kojom bi se stanje popravilo.

Odakle nam dolazi zagađenje vazduha i možemo li da se zaštitimo? Za razliku od Vesterosa, mi nemamo Zid koji nas čuva. Zagađenje dolazi iz procesa proizvodnje toplotne i električne energije spaljivanjem fosilnih i drugih goriva u dotrajalim i neefikasnim uređajima i postrojenjima. Dolazi iz saobraćaja, poljoprivrede i industrijskih procesa[10]. I nema zida koji će ga zaustaviti – vazduh prelazi sve granice i ujedinjuje nas u svom pogubnom delovanju. Možemo li da se zaštitimo? Naravno da možemo. Kako nemamo Deneris i njene zmajeve (koji bi definitivno bili od pomoći kao obnovljivi izvori energije), možemo da se okrenemo Suncu. Ili vetru. Ili šumama. Ili da energiju pametnije i efikasnije koristimo. Da gradimo pametne zgrade. IT tehnologije i četvrta industrijska revolucija su isto saveznici u toj borbi. Možemo, na primer, i da primenjujemo propise koje smo već usvojili i da donesemo odluku da nam je zdravlje važno. Put EU integracija zemalja Zapadnog Balkana je još jedan od načina da se zaštitimo od zagađenja vazduha. Taj je put za zemlje Zapadnog Balkana poput ujedinjavanja kraljevina Vesterosa u konačnoj borbi protiv Noćnog kralja: prepoznali su da imaju zajednički problem i da ga mogu samo zajedničkim delovanjem rešiti. Na tom putu možemo usvojiti i primeniti adekvatne norme ponašanja, primeniti EU standarde kvaliteta vazduha, koristiti najbolje dostupne tehnologije u načinu na koji proizvodimo i trošimo energiju ako zajedno postavimo cilj da živimo zdravo i bezbedno, čak i tokom zime.

No, čini se da je realnost takva da su ovo još uvek preteški zadaci za nas na Zapadnom Balkanu. I da do zdravog i bezbednog vazduha nećemo baš brzo stići. Predstoji nam još jedna zima.

Dakle, da poslušamo Neda Starka: Pripremite se. Zima dolazi.

 

Mirjana Jovanović, Beogradska otvorena škola