Sastanak parlamentaraca EU i Srbije: Potrebni održivi napori i nepovratne reforme

Poslanici Narodne skupštine i Evropskog parlamenta saglasni su da su evropske integracije i dalje strateški cilj, kao i da nas (Srbiju prim. aut.) čeka još dosta posla na putu ka članstvu i evropskoj perspektivi Srbije (viđenoj i podržanoj za 2025. godinu).

Naime, krajem oktobra (30‒31.10) u Beogradu je održan 11. sastanak Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje Evropske unije i Srbije. Njime su predsedavali Predsednica delegacije Evropskog parlamenta za Srbiju Tanja Fajon i poslanik Narodne skupštine Republike Srbije Vladimir Orlić, koji je na čelu Delegacije Narodne skupštine u Parlamentarnom odboru.

Tokom dva dana rada Odbora, parlamentarci su razgovarali o stanju u pristupnim pregovorima između Srbije i Evropske unije; primeni Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju; napretku u oblastima i reformama koji se odnose na vladavinu prava; pitanjima izbornog okvira i predstojećih izbora; dijalogu između Beograda i Prištine, kao i o perspektivi proširenja.

Preporuke – pravosuđe, mediji, kultura dijaloga...

Za početak, potrebno je sprovesti konkretne izborne reforme, kako bi se u potpunosti primenile sve preporuke misije OEBS-a s prethodnih izbora, dok se opozicija poziva da prekine bojkot rada parlamenta i izbora u 2020, što sve zajedno čine osnove na kojima počiva demokratsko društvo.

Napredak u ključnim poglavljima koji se odnose na pitanja vladavine prava i osnovnih prava, ali i normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine i dalje je neophodan za dinamiku celokupnog pregovaračkog procesa.

U cilju podsticanja i jačanja kulture parlamentarnog dijaloga, u usvojenoj zajedničkoj Deklaraciji i preporukama nakon sastanka, ističe se da je važno prihvatiti posredovanje Evropskog parlamenta i pozivaju se sve političke stranke, koje još nisu prihvatile poziv, da zauzmu proaktivan stav i uzme učešća u dijalogu pod posredstvom Evropskog parlamenta. Cilj je unapređivanje kvaliteta dijaloga u Narodnoj skupštini i predizbornog okruženja pred izbore 2020.

Iako su neki koraci preduzeti u skladu s poslednjim Izveštajem Evropske komisije za Srbiju, potrebno je uložiti značajne napore kako bi se postojeći pravni okvir u oblastima poštovanja osnovnih prava delotvornije sprovodio, posebno u delu koji se odnosi na poštovanje i zaštitu prava manjina, osnaživanje žena i mladih na tržištu rada.

Potrebno je, zatim, da se postigne dodatan napredak u oblasti slobode izražavanja i medija, kao i da se radi na prevenciji, ali i sprovođenju istrage u slučaju: pretnji, zastrašivanja, uznemiravanja, govora mržnje i fizičkih napada na novinare.

Odbor je, takođe, pozdravio i ohrabrio učešće organizacija civilnog društva u unapređivanju pravnog okvira za sprovođenje izbora i izbornih praksi, doprinos koje su organizacije civilnog društva pružile u toku međustranačkog dijaloga uz posredovanje Evropskog parlamenta, kao i njihovu buduću uključenost u proces. Pored toga, osuđuju se: verbalni i fizički napadi, pritisci i negativna kampanja prema civilnom društvu, koje je važan deo proces pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji.

Iako postoji izvestan pomak u reformi pravosuđa i uspostavljanju tržišne ekonomije, potrebno je uložiti veće napore kako bi se osigurale mere u cilju jačanja nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa, uključujući trenutne ustavne reforme, ali i mere koje vode unapređenju konkurentnosti, poslovnog okruženja, borbe protiv nezaposlenosti mladih i odliva mozgova.

U usvojenoj Deklaraciji i zaključcima, Srbija se takođe poziva da se postepeno usklađuje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, ali se naglašava i potreba da region prevaziđe nasleđe prošlosti, kao i da se podstiče međusobno poverenje, te da se stvori klima pogodna za rešavanje otvorenih bilateralnih pitanja i da se intenzivnije sarađuje, budući da su regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi značajan deo procesa proširenja. Konačno, važno je da angažovanje u dijalogu bude konstruktivno kako bi se postigao sveobuhvatni i pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa, uz istovremeno žaljenje zbog carina od 100% koje je uvela Priština na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine, a kojim se krši i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i Sporazum o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi (CEFTA).

Do sledećeg sastanka Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje Evropske unije i Srbije, koji je zakazan za 8‒9. jul 2020. godine u Strazburu, ostaje nam da vidimo koliko i kako će parlamentarci, novi i stari, oceniti i pozdraviti neophodan i značajan napredak ka verodostojnoj perspektivi za koju su, kako podseća Odbor, potrebni „održivi napori i nepovratne reforme“.

Jelena Babić Barnes, Beogradska otvorena škola