Non-pejper Evropske komisije: Kašnjenja u reformama, pritisak vlasti na pravosuđe

Iako je ostvarila napredak u mnogim oblastima, Srbija mora ubrzati reforme kada su u pitanju nezavisnost pravosuđa, borba protiv korupcije, sloboda medija, bavljenje ratnim zločinima i borba protiv organizovanog kriminala – zaključci su Evropske komisije u poslednjem šestomesečnom radnom dokumentu o stanju u poglavljima 23 i 24, takozvanom non-pejperu, objavljenom 11. juna.

Evropska komisija prepoznala je da je pandemija COVID-19 stvorila dodatne izazove u ovoj oblasti, istovremeno doprinoseći određenim objektivnim kašnjenjima u radu Srbije na njenoj agendi vladavine prava. Međutim, slične “zamerke” mogle su se pročitati i u prethodnim non-pejperima.

Koordinatorka Radne grupe za Poglavlje 23 Nacionalnog konventa o EU i savetnica za pitanja procesa EU integracija u Komitetu pravnika za ljudska prava YUCOM Jovana Spremo ističe da je ovaj izveštaj, kao i prethodni, skrenuo pažnju na veoma bitna kašnjenja u reformama koje se sprovode u okviru pregovaračkog poglavlja 23 i na postojeće zabrinjavajuće trendove pritisaka na sve što ima odliku nezavisnog.

“Važno je što se ističu nedozvoljeni politički uticaji i medijske kampanje protiv predstavnika pravosuđa, nekažnjivost napada na novinare, pritisci na advokate koji su zastupnici u organizacijama civilnog društva i dalje dozvoljavanje poricanja genocida i govora mržnje u samoj Narodnoj skupštini”, navodi Spremo.

Ona dodaje da ono što je zabrinjavajuće jeste načelno dosta blaži i u neku ruku ohrabrujući ton samog izveštaja.

“Tako se u prvi plan stavlja pomak u određenim oblastima, umesto ozbiljnih kašnjenja i stajanja u mestu mnogo značajnijih reformi”, ističe Spremo.

Bez obzira na kašnjenja, ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je da Srbija očekuje da do kraja juna dobije saglasnost za otvaranje bar nekog od pet poglavlja za koje je spremna, saopštilo je Ministarstvo za evropske integracije koje nije postavilo dokument na svoj sajt ni dve nedelje nakon što je objavljen.

“Važno je da države članice EU prepoznaju napredak ostvaren u poglavljima koja se odnose na vladavinu prava – 23 i 24, a koji je predstavljen u izveštaju non-pejper o napretku Srbije u oblasti vladavine prava, koji na prilično balansiran način prepoznaje napredak i neka kašnjenja”, navela je Joksimović.

Spremo podseća da ukoliko se osvrnemo na prethodnih nekoliko godina, uprkos lošim i u poslednje vreme oštrim ocenama Evropske komisije u pogledu napretka u poglavljima 23 i 24, dešavalo se i da se otvore nova poglavlja, prema tome takav scenario nije nemoguć.

“Prema postojećem okviru jasno je da ukoliko dođe do zastoja u ovim poglavljima, jedna od posledica je nemogućnost otvaranja drugih poglavlja. Zastoj i nepostojanje političke volje za realnim unapređenjem vladavine prava su više nego očigledni, tako da bez obzira na činjenicu da su pojedina poglavlja u potpunosti spremna za otvaranje, morala bi da se da jasna politička poruka da bez unapređenja vladavine prava nema razgovora o napretku u procesu pristupanja”, poručuje Spremo.

Pritisak vlasti na pravosuđe i dalje prisutan

Probem koji Evropska komisija ponovo beleži jeste pritisak na pravosuđe.

“Vladini zvaničnici, neki od njih na najvišem nivou, kao i poslanici, nastavljaju da redovno komentarišu istrage ili sudske procese koji su u toku, kao i pojedine sudije i tužioce. Članci u tabloidnim novinama targetiraju i teže da diskredituju sudije i tužioce”, navodi se u non-pejperu.

Ipak, posebno se ističe proces ustavne reforme, koji je i dalje “na čekanju” i dodaje se da to odlaganje “ostavlja posledice i na buduće izmene i usvajanje pratećih zakona i propisa”. Iz tog razloga, EK traži da se taj proces što pre nastavi, transparentno i sveobuhvatno, i da se čeka okočanje parlamentarnih izbora kako bi bio nastavljen.

Sudija Miodrag Majić smatra da će proces izmene ustava biti rešavan odmah po konstituisanju nove skupštine.

“Mislim da su dve stvari na agendi naše sadašnje, odnosno buduće vlasti, to su kosovsko pitanje, a na unutrašnjem planu pravosuđe. Za razliku od Evropske komisije, mene ne raduje izmena ustava zato što smatram da nas ono što smo do sada videli u ustavnoj debati nimalo ne ohrabruje da će izmene dovesti do poboljšanja postojećeg stanja“, ističe Majić.

On dodaje da postoje ozbiljni razlozi da se zabrinemo kako će se uopšte dalji postupak izmene ustava odvijati, kada je reč o pravosuđu.

“Ne očekujem kod pravosuđa ništa dobro, pogotovo ne ono što se čini da provejava iz već nekoliko izveštaja EK, a to je da pravosuđe jednim delom ne valja zato što reformski proces nije sproveden. Smatram da bi bilo još gore da su ga uradili na onaj način na koji su započeli, i na onaj način koji se bojim da ćemo vrlo brzo imati prilike da vidimo šta će to zapravo značiti”, izjavio je Majić za European Western Balkans.

Spremo ističe da se u dokumentu navodi i da nadležni odbor Narodne skupštine treba da se osloni na predlog izmena Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe Ministarstva pravde, o čijim manama i legalnosti su ranije govorili.

“Ovakav pristup je za stručnu javnost apsolutno neprihvatljiv i neophodno je da novi predlog bude rezultat transparentne i inkluzivne rasprave i kao takav ponovo poslat Venecijanskoj komisiji na odobrenje”, navodi Spremo.

“Pravosuđe je politički obojeno”

Sudija Majić objašnjava da ako novi ustavni okvir bude unet onakav kakav je u sadašnjem obliku (poslednji tekst nacrta amandmana), da će “pružiti pune mogućnosti tada, pretpostavljamo, potpuno monolitnoj vlasti da reformiše pravosuđe na način na koji u drugom delu izveštaja vidimo da to radi – pod punom političkom obojenošću i pritiskom”.

“Potpuno sam siguran da će on dodatno pravosuđe unazaditi, i da ukoliko se ništa ozbiljnije ne promeni u tekstu, tamo gde smo prepoznali ubačene političke uticaje, stanje biti lošije. Kada je o pravosuđu reč, izveštaj beleži diplomatskim rečnikom ono što jesu problemi, ali ključni problem i praizvorište svih problema jeste jedna potpuna politička obojenost pravosuđa i politički uticaj. Iz toga sve ostalo proizilazi  – korupcija u pravosuđu pod kojom ne podrazumevam samo finansijske momente, nego koruptivna ponašanja, od izbora ljudi, postavljanja ljudi, do nefunkcionisanja tužilaštva”, ističe Majić.

On objašnjava da ako se vratite dva koraka unazad, da je to sve posledica potpune političke dominacije nad pravosuđem od strane izvršne vlasti, na prvom mestu, što izveštaj uviđa. Dodaje da je drugo pitanje da li se u dovoljnoj meri insistira na pronalaženju odgovornih ili na neprihvatljivosti takvog stanja.

“Mi unazađujemo stanje u oblasti pravosuđa, koje ovde nikad nije bilo sjajno. Plašim se, za razliku od EK, da ćemo nakon tih ustavnih izmena videti još drastičnije negativne promene i da će pravosuđe koje još uvek koliko-toliko, iako potpuno nedovoljno, uspeva da ne bude toliko monolitno kao u našem društvu gde je sve svedeno na praktično jednu instituciju. Smatram da će i ono biti formalizovano i stavljeno na tu istu stranu”, kaže Majić.

On zaključuje da bez obzira na to što se pravosuđe formalno stavlja u fokus EK to nije slučaj u praksi, i napominje da plaši da će ono biti žrtva krupnijih političkih pitanja.

Stanje slobode medija ne prestaje da bude zabrinjavajuće

Evropska komisija u svom dokumentu posebno ističe nastavak pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima. Dodaje se da je potrebno ojačati ukupnu atmosferu kako bi sloboda izražavanja mogla da bude sprovedena bez ometanja, ali i da se rezultati toga vide u praksi.

“Kao korak u tom pravcu, Ombudsman je potpisao sporazum sa predstavnicima sedam medijskih udruženja i sva tri novinarska sindikata, kojima je stvorena platforma za registrovanje pritiska i ugrožavanja bezbednosti novinara i drugih medijskih radnika i on može doprineti zaštiti prava novinara i njihovoj sigurnosti”, navodi se u dokumentu.

Uprkos potpisivanju sporazuma u maju, razlozi za zabrinutost ostaju isti, posebno na lokalnom nivou.

Osim toga, u non-pejperu objavljenom neposredno pred parlamentarne, pokrajinske i lokalne izbore u Srbiji, zakazane za 21. jun, navodi se da je u toku prve polovine 2020. godine “uočeno neuravnoteženo predstavljanje pluralizma političkih stavova na javnim medijskim servisima” – što je, takođe, bila tema u prethodnim dokumentima.

Politički i ekonomski uticaj na medije ocenjen je kao zabrinjavajući, a za transparentnost vlasništva nad medijima se kaže da je “potrebno dalje poboljšati, posebno na lokalnom nivou“.

Zabeležen je i pokušaj Vlade Srbije da centralizuje informacije tokom pandemije COVID-19.

“Fizički pristup dnevnim konferencijama za štampu vezanim za pandemiju je u jednom trenutku zabranjen, potom ponovo dozvoljen. Novinarka je uhapšena, a njena oprema zaplenjena, nakon pisanja teksta u kojem se tvrdi o nedostatku zaštitne opreme u bolnici”, piše u dokumentu. Međutim, dodaje se da iako su optužbe za izazivanje panike odbačene, novinarka je od tada subjekat pretnji, kampanje blaćenja i verbalnih napada, uključujući i od strane visokih zvaničnika.

Dokument takođe navodi da se mora ojačati nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije (REM) kako bi se efektivno očuvao medijski pluralizam. Uočeno je da je članstvo Saveta REM-a dopunjeno i delimično izmenjeno, da se počelo sa objavljivanjem redovnih izveštaja o medijskom izveštavanju tokom izborne kampanje, kao i da je osnovan Nadzorni odbor Narodne skupštine.

U skladu sa tim, Evropska komisija podsetila je i da je Vlada usvojila medijsku strategiju u januaru 2020, i da je proces njenog pisanja bio inkluzivan i transparentan.

Brojni zakoni čekaju na usvajanje

Dokument ocenjuje da situacija u sektorima koji su posebno podložni korupciji (javne nabavke, infrastrukturni projekti, zdravstvo, obrazovanje, prostorno planiranje i javna preduzeća) ostaje uglavnom nepromenjena.

Kada je reč o borbi protiv korupcije, navodi se da je zabeleženo kašnjenje u usvajanju izmenjenih Zakona o finansiranju političkih aktivnosti kako bi bio usklađen sa preporukama ODIHR-a i Zakona pristupu informacijama od javnog značaja. S druge strane, napominje se da je usvojen novi Zakon o poreklu imovine, koji se mora primenjivati bez diskriminacije i koruptivnog uticaja.

Osim toga, posebno se navodi značaj izmena Zakona o sprečavanju korupcije koje bi trebalo da stupe na snagu u septembru. Dodaje se da će ih pratiti jačanje resursa i kapaciteta Agencije za borbu protiv korupcije. Međutim, zakon još nije dobio zeleno svetlo Saveta Evrope i GRECO.

“Uvođenje specijalnih odeljenja za borbu protiv korupcije u Višim javnim tužilaštvima počinje da daje rezultate i povećava se broj prvostepenih presuda donetih na osnovu rada tih odeljenja. Međutim, još nema opipljivih rezultata kada je u pitanju korupcija na visokom nivou”, navodi se u dokumentu Evropske komisije.

Ipak, ističe se da su postignuti određeni rezultati kada je reč o krivičnom gonjenju slučajeva korupcije, ali da se broj osuđenih za slučajeve visoke korupcije smanjio u 2019. godini.

S druge strane, broj presuda u slučajevima organizovanog kriminala je “neznatno porastao”. Takođe, zabeleženo je da Srbija više nije na “sivoj listi” država sa visokim rizikom pranja novca i finansiranja terorizma FATF-a, od juna 2019.

Pored navedenog, u dokumentu se ističe da Srbija ozbiljno kasni sa usvajanjem Zakona o Ombudsmanu, antidiskriminacionih zakona, Zakona o rodnoj ravnopravnosti ili maloletničkoj delikvenciji.

Izvor: European Western Balkans