Čelnici parlamenata EU i Zapadnog Balkana: Vladavina prava vodi u EU

foto: wirestock on Freepik

Čelnici parlamenata EU i Zapadnog Balkana u Briselu su u deklaraciji istakli ključnu ulogu parlamenata u procesu proširenja i predočili da su reforme vladavine prava i temeljnih sloboda ključ za otvaranje vrata Unije zapadnobalkanskom regionu.

 Predsednik Evropskog parlamenta David Sasoli, kao i čelnici parlamenata Portugalije, Slovenije i šest partnera EU sa Zapadnog Balkana posle susreta na vrhu 28. juna "pozvali su Savet ministara EU da ispuni data obećanja i hitno preduzme akciju za ubrzavanje procesa proširenja".

Oni su "podvukli da su evropska perspektiva i proces koji po zaslugama vodi uključivanju Zapadnog Balkana u EU, u političkom, bezbednosnom i ekonomskom interesu Unije", predočivši da je proširenje "geostrategijsko ulaganje u stabilnu, snažnu i ujedinjenu Evropu".

Na susretu su učestvovali predsednik parlamenta Srbije Ivica Dačić i čelnici parlamenata Albanije, Bosne i Hercgovine, Crne Gore, Kosova i Severne Makedonije, a u deklaraciji je naglašena "važnost uspešne tržišne privrede i regionalnog tržišta kao 'ugaonog kamena' za društveno-ekonomsku čvrstinu i evropsku integraciju celog zapadnog Balkana".

Učesnici parlamentarnog samita su "izrazili rešenost da olakšaju sprovođenje Ekonomskog i investicionog plana EU za Zapadni Balkan", a stavljena je do znanja i bitnost očuvanja prirodne sredine.

Oni su istakli bitnu ulogu parlamenata u dijalogu, razumevanju i pomirenju u regionu, "čime se direktno doprinosi miru, stabilnosti, boljitku i snažnijoj demokratiji" na zapadnobalkanskom području.

I, takođe, "predanost jačanju međuparlamentarnog dijaloga, i uz podršku EP, unapređenju posredovanja, dijaloga, pospešenju parlamentarne moći, izborne posmatračke delatnosti i ljudskih prava".

U zajedničkom dokumentu je predočeno da "napredak na evropskom putu vodi kroz međupartijski dijalog, jednoglasnost oko ključnih reformi vladavine prava, temeljnih sloboda, jačanja demokratskih ustanova".

Predsednici parlamenata EU i Zapadnog Balkana su "podvukli da su nezavisnost pravosuđa, pluralizam, slobodni i nezavisni mediji, ravnopravnost polova i uključivanje civilnog društva ključne evropske vrednosti koje neprestano moraju da se pospešuju".

U zajedničkom dokumentu je ukazano na važnost suzbijanja lažnih informacija koje štete miru i razumevanju unutar i među društvenim zajednicama.

Takođe je ukazano na bitnu solidarnost i saradnju EU i regiona u borbi protiv pandemije korona virusa i "pozdravljena je finansijska podrška bez premca EU Zapadnom Balkanu" u cilju postojanog razvija i dugoročnog oporavka regiona.

Dačić: Parlamenti Balkana glavno čvorište puta ka članstvu u EU

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić je u Briselu izjavio da su parlamenti država Zapadnog Balkana "glavno čvorište" puta ka punopravnom članstvu u EU.

"Moramo imati stalno u vidu, a bojim se da ponekad na to svi zajedno zaboravljamo, da su upravo parlamenti glavna čvorišta našeg puta ka punopravnom članstvu. Uloga parlamenata u procesu pridruživanja je izuzetno bitna jer svi repormski projekti i procesi moraju u jednom trenutku da dobiju svoju zakonsku formu, a to je moguće samo kroz parlament, njegova tela i kroz demokratsku i transparentnu proceduru", rekao je Dačić na sastanku.

Pozvao je na uspostavljanje intenzivnije komunikacije kako se odnosi država Zapadnog Balkana i Evropskog parlamenta ne bi svodili na čekanje godišnjih izveštaja i rezolucija. Istakao je da izveštaje i rezolucije EP Srbija "uzima krajnje odgovorno" i nastoji da ih primeni "što efikasnije moguće".

Dačić je istakao i da se zalaže da razgovori parlamentarnih predstavnika sa komitetima EP treba da postanu "neka vrsta stalnog foruma" kako bi se poboljšala komunikacija.

Predsednik Skupštine Crne Gore Aleksa Bečić ocenio je da je Zapadni Balkan deo Evrope i da zaslužuje da se u celosti nađe u EU.

Rekao je da je Crna Gora smenom vlasti dokazala da kao mala, balkanska zemlja ima izgrađen demokratski kapacitet i da baštini evropske i evroatlantske vrednosti.

"Ima određenih izazova, kako na unutrašnjem planu tako i onih koji se podstiču spolja, ali sam siguran da ih evropskim ponašanjem svih u regionu i uz nesebičnu pomoć iz Brisela, možemo uspešno prevazići", rekao je i dodao da Crna Gora ostaje otvorena za građenje najboljih odnosa sa susedima.

Kolege iz regiona je pozvao da nađu tačke spajanja, a ne razdvajanja, rekao da prošlost treba ostaviti istoričarima, a budućnost graditi zajedno jer od saradnje i prijateljstva svi dobijaju, a od konfrontacija i svađa gube svi zajedno.

Predsednik Skupštine BiH Bakir Izetbegović je istakao da je punopravno članstvo u EU jedan od strateških ciljeva BiH.

"Cenimo sve aktivnosti i preporuke koje doprinose dostizanju tog cilja, naročito preporuke koje se odnose na jačanje vladavine prava, demokratskih institucija i uklanjanje diskriminacije u postojećem ustavnom okviru", rekao je Izetbegović.

Talat Džaferi, predsednik parlamenta Severne Makedonije, rekao je da su pomoć EP i izveštaji ključni u pomoći zemljama u regionu u procesu integracija.

Istakao je da je njegova država spremna da razgovara o otvorenim pitanjima i da ne želi da istorija utiče na evrointegracije i budućnost građana.

Predsednik albanske Skupštine Gramoz Ruči je izrazio nezadovoljstvo brzinom integracija koja je opala, iako je Albanija izvršila mnoge reforme, a "zbog regija koje nemaju veze sa nama već kao posledica inercije na Balkanu".

"Vrlo sam svestan da nismo savršeni, ali naša postignuća su vrlo opipljiva i potpuno smo svesni naših rezultata", rekao je.

Predsednik Skupštine Kosova Glauk Konjufca rekao da sastanak u Briselu pokazuje da se Evropa i Balkan vraćaju normalnom životu nakon teške godine zbog pandemije.

Istakao je da optimizam po pitanju proširenja EU opada u odnosu na prvu deceniju 21. veka.

Rekao je da je državama Zapadnog Balkana potreban novi optimizam i rekao da te države moraju u EU ući zajedno jer same neće uspeti.

Izvor: Euractiv