Još jedna runda međustranačkog dijaloga - o novim preporukama u septembru
Arhiva: Važno je

Još jedna runda međustranačkog dijaloga - o novim preporukama u septembru

15.07.2021.

Dosadašnji dijalozi vlasti i opozicije nisu dali konkretne rezultate. Po ustaljenom običaju, vođeni su paralelni monolozi koji su isključili mogućnost da se čuje glas druge strane. Odvajanje stranaka koje nisu želele da u međustranačkom dijalogu učestvuju predstavnici Evropske unije, dodatno je usložilo već dovoljno zamršene odnose na političkoj sceni. U idealnom slučaju, dijalog je trebalo da stvori prostor za razgovor i ojača međusobno poverenje političkih aktera, kako bi se napokon ostvario demokratski napredak. U fokusu do sada održanih međustranačkih razgovora bilo je poboljšanje uslova za održavanje izbora, a tokom poslednjeg dijaloga vlasti i opozicije fokus je bio na medijima, uz osvrt na RTS i REM, finansiranje kampanja i obuku birača u cilju poboljšanja transparentnosti. Održavanje parlamentarnih izbora u junu 2020. godine bilo je lakmus test za stanje demokratije u Srbiji, a većina opozicionih stranaka odlučila je da bojkotuje izbore. Bojkot je opoziciji poslužio kao odgovor na nefer takmičarske uslove, a vlasti kao način da lakše dođe do parlamentarne većine. Preporuke usvojene tokom dijaloga pokazale su se nedelotvornim u praksi, a isti problemi preneti su i u naredne runde dijaloga.  

Nakon pauze usled pandemije, nastavljen je ciklus međustranačkog dijaloga, koji je održan 10-11. jula u Beogradu. Dijalogu su prisustvovali i poslanici Evropskog parlamenta Tanja Fajon i Vladimir Bilčik, kao i bivši evroposlanik Knut Flekenštajn. Pre početka sastanka, posrednici su iskazali zadovoljstvo zbog nastavka pregovora uživo i istakli da im je drago što mogu da uoče postojanje političke volje za dijalogom. Međutim, čini se da je i nakon ove faze susreta opozicije i vlasti još jednom izostao zajednički stav o neophodnim demokratskim standardima za održavanje izbora. 

Sloboda medija i način medijskog izveštavanja bili su centralna tema sastanaka predstavnika vlasti i opozicije održanih u Palati Srbija. Ova oblast već tradicionalno predstavlja prepreku za usklađivanje sa standardima Evropske unije, te ne čudi zašto se tema medija našla na vrhu agende. Prema istraživanju koje je sprovela CRTA, predstavnici vlasti su od jula 2020. do juna 2021. godine zauzeli 93% vremena u političkim programima, dok je preostalih 7% pripalo opozicionim strankama. Upravo zato ne iznenađuje što su neravnomerna zastupljenost političkih aktera i mehanizmi za rešavanje ovog problema važan deo dijaloga. Posebna pažnja bila je posvećena medijskom pluralizamu, pravičnom pristupu medijima i profesionalnoj etici uz poštovanje medijskih standarda, posebno tokom održavanja predizbornih kampanja. S obzirom na to da je održavanje narednih predsedničkih i parlamentarnih izbora planirano za mart ili april 2022. godine, usvajanje zajedničkih pozicija i preporuka u okvirima dijaloga još je značajnije. 

Predstavnici opozcije najviše zamerki imali su na rad javnog servisa i nesrazmernu zastupljenost stranaka u medijskom prostoru. Veća transparentnost u finansiranju javnih medijskih servisa, kao i smanjenje pritiska na glasače takođe su bili deo zahteva opozicije. Predstavnici opozicije smatraju da je neophodno da vlast pokaže više odgovornosti, a članovi Evropskog parlamenta više interesovanja kako bi proces bio uspešan. S druge strane, predstavnici vlasti ostali su pri stavu da je neophodno izneti realistične, prihvatljive i održive zahteve kako bi se došlo do rešenja prihvatljivog za sve. 

Paralelno održavanje dijaloga nije smetalo predstavnicima Brisela. Poslanici Evropskog parlamenta naglasili su da je najvažnije ostvariti zajedničko, konstruktivno rešenje koje bi unapredilo izborni proces. Jedan od glavnih izazova optimizmu evropskih poslanika predstavlja mogućnost ponovnog opozicionog bojkota predstojećih izbora, ukoliko se izborni uslovi ne promene i pravila političke utakmice ne učine jednakim za sve. Ukoliko bi Srbija i u 2022. imala parlament bez opozicije, to bi bio još jedan direktan signal urušavanja već krhkih demokratskih institucija.  

Konkretno rešenje za prepoznate probleme biće predstavljeno u septembru. Od učesnika  dijaloga se očekuje da svoje predloge za rešavanje dostave posrednicima do 1. avgusta, kako bi oni, konsultujući se sa organizacijama civilnog društva, sačinili nacrt radnog dokumenta. Nakon što nacrt bude dostavljen svima koji su bili deo dijaloga, novi razgovor između vlasti, opozicije i evroparlamentaraca će se nastaviti 17-18. septembra u Beogradu. Održavanje međustranačkog dijaloga u septembru značajno je iz više razloga. Osim što će se ponovo stvoriti platforma za  susret vlasti i opozicije, dijalog će predstavljati i poslednju mogućnost da se izborni uslovi poboljšaju pre održavanja vanrednih parlamentarnih i redovnih predsedničkih izbora.

Foto: N1.info