Arhiva: Vesti

EU: Prvi projekti iz ekonomskog paketa za Zapadni Balkan krajem decembra

EU: Prvi projekti iz ekonomskog paketa za Zapadni Balkan krajem decembra

foto: Alexandre Lallemand on Unsplash

Evropska komisija očekuje da krajem decembra budu odobreni prvi projekti iz EU Ekonomsko investicionog plana za Zapadni Balkan, a to će biti deo od 1,1 milijardu evra za ovu godinu od ukupno predviđenih devet milijardi do 2027, uz mere da se do tog roka ukupno privuče još dvadesetak milijardi sredstava finansijskih organizacija i privatnog kapitala.

Kako su agenciji Beta rekli izvori u Evropskoj komisiji, neki projekti iz zemalja Zapadnog Balkana su već pristigli u Brisel i svaki od pojekata, koji moraju biti "vrlo temeljito pripremljeni", biće pojedinačno razmotren.

Do kraja decembra treba da bude stavljen na snagu i EU fond pretpristupne pomoći IPA III od ukupno devet milijardi evra, odobren za razdoblje 2021-2027, iz kojeg će biti finansirani projekti iz Ekonomsko investicionog plana, u očekivanju dodatnih sredstava od još 20-ak milijardira.

Paketom EU, koji je usvojen još u oktobru 2020. i kojim bi trebalo da se privuku i značajna privatna ulaganja,  kao prioriteti su utvrđeni razvoj ili obnova glavne drumske i železničke veze, obnovljiva energija i prelazak sa uglja na druge izvore energije, povećanje energetske efikasnosti, smanjenje efekta staklene bašte, upravljanje otpadom i otpadnim vodama, kao i uvođenje širokopojasnog interneta.

Prema objašnjenju zvaničnika EK, posebno je važno da "Zapadni Balkan ostvari klimatske ciljeve EU i usvoji energetske i klimatske težnje Unije da se izbacivanje (CO2) gasova izazvano efektima staklene bašte smanji za 55% do kraja ove decenije...što zahteva temeljite preobražaje".

Za tu svrhu će biti predviđena precizna finansijska sredstva kad su u pitanju teški izazovi poput napuštanja uglja u proizvodnji energije, povećanje nezaposlenosti, poremećaji na tržištu rada, uvođenje taksi na uvoznu robu i električnu energiju koji se proizvode ispod "zelenih standarda" EU.

Utvrđen je i Akcioni plan EU zelenog programa koji do kraja 2024. moraju dostići partneri sa Zapadnog Balkana, čiji su elementi korenito smanjenje štetnih CO2 gasova, cirkularna ekonomija, čišćenje prirodne okoline, održiva poljoprivreda i zaštita prirode i različitih vrsta biljaka i životinja.

EK je 1. decembra saopštila da će zajedno s finansijskim organizacijama uložiti 300 milijardi evra do 2027. godine u izgradnju međunarodnog Globalnog puta infrastrukture i povezanosti kroz "pametne, čiste i bezbedne digitalne, energetske i transportne mreže i ojačati zdravstvo, obrazovanje i istraživačke sisteme u svetu", što je u medijima ocenjeno kao snažno nadmetanje s kineskim Pojasom i putem.

Globalnim putem, u koji će biti uključene i zemlje Zapadnog Balkana, EU će, kako je navedeno, uz poštovanje evropskih vrednosti i pravila, ponuditi partnerima ne samo pouzdane finansijske uslove kroz nepovratna sredstva, povoljne kredite, kao i budžetska jemstva za smanjenje rizika za ulaganje, već će staviti na snagu i najviše standarde očuvanja prirodne sredine, socijalnog i strategijskog rukovođenja.

U međuvremenu je evropski komesar za proširenje Oliver Varheji pozdravio početak radova na Autoputu mira kao jedan od projekata iz ekonomsko-investicionog paketa za Zapadni Balkan.

"Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan na delu: danas su počeli radovi na Autoputu mira Niš-Priština (deonica Niš-Pločnik)", napisao je Varheji 2. decembra na Tviteru.

Varheji je napisao da je unapređenje povezanosti i regionalne saradnje, uz podsticaj ekonomije, ključno dodajući da se tako prave stvarne promene na terenu.

Izvor: Euractiv.rs

Najnovije