Fon Kramon: Nova strategija proširenja treba da se zasniva na smislenoj politici uslovljavanja

foto: wirestock on Freepik

BRISEL — Evropskoj uniji je potrebna nova strategija proširenja, kako bi povratila kredibilitet i pokazala novim državama kandidatima na istoku da EU ispunjava svoja obećanja, poruka je koju je Viola fon Kramon Taubadel, poslanica Zelenih u Evropskom parlamentu i članica Komiteta za spoljne poslove (AFET), istakla u intervjuu za Eunews. 

Nova strategija proširenja trebalo bi da se zasniva na preporuci koju je AFET usvojio i koja čeka usvajanje u Evropskom parlamentu, smatra poslanica. Ona je objasnila dva ključna elementa preporuke, koji se tiču uticaja rata u Ukrajini na politiku proširenja i reverzibilnosti procesa pristupanja. 

Fon Kramon je naglasila da rat u Ukrajini predstavlja novi podsticaj za politiku proširenja, ali da Evropska unija mora da zauzme adekvatan pristup kada je reč o prilagođavanju politike proširenja novim okolnostima i uklapanju evropske perspektive zemalja Zapadnog Balkana i novih istočnoevropskih kandidata i potencijalnih kandidata. Poručila je da EU mora da sačuva kredibilitet u odnosu prema državama Zapadnog Balkana kako bi Ukrajina, Moldavija i Gruzija ozbiljno shvatile obećanje evropske budućnosti.

Ona je dodala da drugi važan element preporuke za novu strategiju proširenja predstavlja efektivna politika uslovljavanja i odgovor EU na nazadovanje država kandidata u određenim oblastima. 

“Mislim da je poruka da neke zemlje nazaduju u određenim oblastima važna poruka samo ako za to postoje posledice – nema napretka u pregovorima o pristupanju EU, nema sredstava. Zato želimo da uslovljavanje bude smisleno – vezano za vladavinu prava, demokratiju i usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom,” objasnila je Fon Kramon.

Fon Kramon tvrdi da velika većina poslanika u Evropskom parlamentu, bez obzira na političku orijentaciju, pozitivno gleda na proširenje. Ona naglašava da je ideja da strategije proširenja da “nagradi one koji zaista rade na približavanju svojih država i društava Evropskoj uniji.” 

Uloga civilnog društva posebno je naglašena u preporuci. Fon Kramon kaže da je u zarobljenoj državi upravo civilno društvo verodostojan izvor procena o stanju u državi, te da predstavlja “ključnog aktera u celom regionu.”

Na pitanje o preporuci Evropske komisije da se Bosni i Hercegovini dodeli status kandidata iznesene u paketu proširenja za 2022. godinu iako još uvek nije ispunila sve uslove, poslanica je odgovorila da razume frustriranost građana BiH činjenicom da je Ukrajina dobila status kandidata pre njih. Ona je podelila da su delegaciju Zelenih koja je posetila BiH pre izbora u oktobru građani pitali da li treba da ponovo zarate kako bi konačno dobili status kandidata, što je poruka koju je ona razumela. 

“Međutim, bezuslovno dodeljivanje statusa kandidata išlo bi na ruku samo ukorenjenim nacionalističkim političkim opcijama kao što su SDA, SNSD i HDZ BiH, pa želimo da jasno kažemo – ovo je nagrada građanima, a ne korumpiranim elitama,” poručila je Fon Kramon. 

Poslanica se osvrnula i na jedno od najaktuelnijih pitanja, a to je nazadovanje Srbije u poglavlju 31 zbog neusklađivanja sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, pre svega u pogledu sankcija Rusiji. Ona je naglasila da je ovo prvi put da je zabeleženo nazadovanje, iako je i ranije bilo prilika za to. Pad od 20% u stopi usaglašenosti u odnosu na prošlogodišnji izveštaj pokazuje da je situacija neodrživa. Stoga je Fon Kramon pozvala EU da pošalje jasnu poruku predsedniku Aleksandru Vučiću — “Ili ste sa nama kada nam je potrebno evropsko jedinstvo, ili ste protiv nas.” 

“Balansiranje Srbije je neprihvatljivo, a posledice mogu biti efektivno zaustavljanje pristupnih pregovora sa Srbijom. Želimo da vidimo Srbiju u EU, ali da bi se to desilo, Srbija mora da napravi zaokret u svojoj spoljnoj politici i jasno pokaže solidarnost sa Ukrajinom,” upozorila je Viola fon Kramon.

Govoreći o francusko-nemačkom predlogu za dijalog Beograda i Prištine, Fon Kramon je istakla da je ova inicijativa “dobrodošla i to u pravo vreme.” Iako nije govorila o sadržaju predloga, poručila je da je potrebno “političko upravljanje dijalogom Srbija-Kosovo kako bi došlo do napretka.” 

“Ovo je jedinstvena prilika jer imamo transatlantsko jedinstvo po ovom pitanju i nema izbora u narednom periodu, tako da snažno ohrabrujem obe strane da iskoriste ovu priliku i, uz posredovanje specijalnog predstavnika EU Miroslava Lajčaka, da dođu do održivog, sveobuhvatnog sporazuma. Bez toga, ni jedni ni drugi neće moći da uđu u EU,” zaključila je Fon Kramon. 

Izvor: European Western Balkans