Najavljeni istorijski izbori u Poljskoj: spor oko odnosa sa Evropskom unijom

foto: Evropska unija

Predsednik Poljske Andžej Duda najavio je da će izbori u ovoj zemlji biti održani 15. oktobra. Po anketama koje je sproveo POLITICO, vladajuća desničarska partija Pravo i pravda trenutno prednjači sa 6% više podrške u odnosu na Građansku koaliciju desnog centra, čiji je vođa bivši premijer Poljske i bivši predsednik Evropskog saveta Donald Tusk. Nemački list Deutsche Welle su ove izbore nazvali „najvažnijim od pada komunizma” 1989. godine. 

Podela mišljenja oko odnosa sa Evropskom unijom 

Partija Pravo i pravda došla je na vlast 2015. godine, a aktuelni premijer Mateuš Moravjecki je na ovom položaju od 2017. godine. U tom periodu, dolazilo je do čestih sukoba sa Evropskom unijom, pretežno usled reforme pravosuđa, za koje EU tvrdi da ugrožavaju nezavisnost poljskih sudova. Ovaj konflikt je doveo i do smrzavanja dela finansijske pomoći od strane EU. 

Odnosi sa Evropskom unijom i njenim članicama predstavljaju značajnu osu rascepa između političkih opcija u Poljskoj. Moravjecki je, na primer, izjavio kako je Tusk učinio „više dobrog za Nemačku nego za Poljsku”. Predsednik Prava i pravde, Jaroslav Kačinski takođe koristi antievropsku i antinemačku retoriku, nazivajući Tuska „izaslanikom briselske birokratije”, i “birokratom kontrolisanog od strane Berlina”. Kako bi održala antievropsku atmosferu u javnom mnjenju, vlada često ne sakriva, već namerno javno ukazuje na kritike koje Nemačka i Evropska unija pružaju poljskim politikama i odlukama. 

Partije se međusobno optužuju za tajnu saradnju sa Rusijom. Vlada je, na primer, osnovala komisiju radi istraživanja “ruskog uticaja na poljsku politiku”, koja je u stvari stvorena radi targetiranja Tuskove vlade iz 2007-2015, koja je potpisala sporazum o prodaji prirodnog gasa sa Rusijom. S druge strane, opozicija optužuje stranku Prava i pravde da sa Putinovim režimom deli istovetnu anti-LGBTQ+ retoriku, i da sledi u Putinovim stopama urušavanja demokratskih institucija.  

Značaj bezbednosnih pretnji 

S druge strane, Poljska je u potpunosti ostala usklađena sa spoljnopolitičkim aktivnosti Evropske unije, naročito onima vezanim za Rusiju i rat u Ukrajini. Značajan deo vojne opreme koju Zapad šalje Ukrajini prolazi kroz Poljsku. Ona je takođe pružila utočište velikom broju ukrajinskih izbeglica od početka sukoba. 

Poljska je postala i jedan od najznačajnijih članica NATO-a. Svoj udeo BDP-a koji troši na odbranu je duplirala od 2% 2014. godine, do očekivanih 4% BDP-a ove godine. To bi učinilo Poljsku državom koja troši najveći udeo svog BDP-a (u procentima) u okviru celog NATO-a, uključujući i Sjedinjene Američke Države. Ta činjenica, kao i veliko ulaganje u istraživanje i razvoj vojne opreme, može Poljskoj da omogući položaj prave vojne supersile, barem u evropskom kontekstu.  

Bezbednosna politika predstavlja važnu temu za aktuelnu vladu. Usled potencijalne ruske pretnje, vlada vrši modernizaciju vojske Poljske, uključujući i kupovinu vojne opreme iz SAD-a (Abrams tenkova i F-35 aviona).  

Danas je nova oprema sa Zapada prikazana u okviru masivne vojne parade kojom je obeležen Dan armije Poljske (15. avgust). Čini se da će ovogodišnja proslava biti najveća u proteklih nekoliko decenija, uz učešće 2,000 vojnika.  

Ovaj događaj ima značaja u međunarodnom kontekstu, jer dalje potvrđuje položaj Poljske kao značajne učesnice NATO-a i države spremne da se suprotstavi ruskoj pretnji, ali i za unutrašnje svrhe, pokazujući narodu da je vlada partije Prava i pravde zaslužna za taj položaj i nivo bezbednosti. 

Druge teme neslaganja 

Dok je vlada Poljske često kritikovana zbog ugrožavanja nezavisnosti pravosuđa, ali i drugih poteza kao što su ograničavanje prava na pobačaj, koji su izazvali burne reakcije unutar države i širom Evropske unije, vladi u korist ide činjenica da uživa značajan ekonomski rast i održava veoma nisku stopu nezaposlenosti.  

Smatra se da je pitanje migracija bilo ono što je osiguralo pobedu Prava i pravde na izborima 2015. godine, usled tada aktuelne migrantske krize. To je verovatno razlog zbog koga se Kačinski izborio da omogući održavanje referenduma o prihvatanju migranata zajedno sa parlamentarnim izborima u oktobru. 

Na osnovu anketa, male su šanse da će Pravo i pravda osvojiti samostalnu većinu i tako formirati vladu. Ipak, ona možda može da računa na podršku ekstremno desničarske partije Konfederacije slobode i nezavisnosti. U svakom slučaju, ovi izbori će u velikoj meri odlučiti budućnost odnosa Poljske i Evropske unije, ali verovatno i odnosa EU prema potencijalnim članicama, usled straha od novih problematičnih elemenata i sukoba. 

Autor: Progovori o pregovorima