Mišel: Evropska unija mora biti spremna za proširenje do 2030. godine

foto: Evropska unija

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel tokom govora održanog na Bledskom strateškom forumu 28. avgusta izjavio želju da Evropska unija bude spremna za proširenje do 2030. godine. 

Pričajući o kandidatima za članstvo i procesu pristupanja, Mišel je izjavio da kandidate treba nazivati „budućim državama članicama“. Ovo je u skladu sa njegovim stavom da je neophodno otkloniti sve dvosmislenosti u procesu pristupanja. „Vreme je da se suočimo sa izazovima sa jasnoćom i iskrenošću“, rekao je Mišel tokom svog govora. 

Izjavio je da ovi stavovi imaju kredibilitet samo ako se razgovara i o nekom konkretnim ciljevima i vremenskom okviru. Tom svrhom, predsednik Evropskog saveta je rekao da veruje da „moramo biti spremni, sa obe strane, za proširenje do 2030. godine“. 

Šarl Mišel je spomenuo i određene „domaće zadatke“ budućih članica. Na prvo mesto je stavio značaj vladavine prava i relevantnih reformi, ističući značaj vladavine prava i ljudskih i manjinskih prava u Evropskoj uniji.  

Spomenuo je kao ključno rešavanje bilateralnih problema. „Nema mesta za stare sukobe u Evropskoj uniji“, objasnio je Mišel. Dodao je da, dok smatra da bi bilo idealno da sve buduće članice pristupe istovremeno, to nije realistično s obzirom na različite stepene napretka u pregovorima. Kao alternativu, predložio je klauzulu u Ugovoru o pristupanju koja bi onemogućila novopridruženim državama da blokiraju pristupanje budućih država članica. 

Predsednik Evropskog saveta je otvoreno pričao i o potencijalnim greškama u postupanja Evropske unije tokom pregovora sa državama Zapadnog Balkana. Priznao je da je Evropska unija nekada „upotrebila, možda i zloupotrebila manjak napretka budućih država članica“ kako bi izbegla da se suoči sa unutrašnjim problemima i nedostacima.  

Mišel se dotakao i potencijalnih teškoća koje bi morale biti prevaziđene usled pristupanja novih članica. Nove članice bi bile „neto primaoci“ iz budžeta EU. Neke sadašnje države članice EU, koje su trenutno „neto primaoci“, postale bi „neto davaoci“ zbog inkluzije novih članica sa slabijim ekonomijama. Neophodno smisliti plan za suočavanje sa ovakvom kompleksnom tranzicijom, zaključuje Mišel. 

  Autor: Progovori o pregovorima