Mediji u Izveštaju Evropske komisije: Nepodnošljivi pritisci ograničenog napretka

foto: N1

Da li Srbija s trenutnom medijskom situacijom može biti članica Evropske unije? Kad bi se gledali kriterijumi – standardi, bilo bi teško izvodljivo. Na nesreću po domaće medije i još više javnost, zemlja nije na pragu EU, tako da „ograničen napredak”, kako medijske trendove u Izveštaju kvalifikuje Evropska komisija, Srbija može da gaji i održava, cinici bi rekli, neograničeno.

Iza eufemizma – koji praktično znači da potrebnog napretka nema – stoje pritisci na medije, pretnje, gotovo svakodnevni komentari zvaničnika na rad novinara, nefunkcionalan REM, nizak nivo medijskog pluralizma, „inovativne” SLAPP tužbe itd.

Kako se vlast u Srbiji odnosi prema medijima moglo se videti i tokom usvajanja poslednjeg seta medijskih zakona. Pa i prema načinu na koji ih je Skupština usvojila. Suočena s raspuštanjem i raspisivanjem izbora, našli su se u paketu s desetinama drugih, takođe važnih zakona. Jedan od njih bio je i Budžet za 2024.

Loš đak, a ocena dobra

U najnovijem izveštaju o napretku Srbije stoji da je država nastavila da sprovodi Akcioni plan medijske strategije. Nakon većeg kašnjenja, a kasnije i javnih konsultacija, „konsultacija sa medijskim udruženjima i užurbanih konsultacija sa Evropskom komisijom, usvojeni su amandmani na zakone o javnom informisanju i medijima i o elektronskim medijima pre raspuštanja parlamenta u oktobru 2023. godine”.

U Izveštaju stoji i da zakonodavni proces nije završen u potpunosti u skladu s pravnim tekovinama EU i evropskim standardima.

Govori se o vlasništvu nad medijima, posebno kad je reč o vlasništvu državnih preduzeća. U Izveštaju se kaže i da „mere zaštite medijskog pluralizma i uređivačke nezavisnosti dalje treba poboljšati”.

Evropska komisija ima i pozitivne ocene. Tužilaštvo i policija, u saradnji sa Stalnom radnom grupom za bezbednost novinara, brzo su reagovali u nekoliko slučajeva napada i pretnji novinarima.

Međutim, slučajevi pretnji, zastrašivanja, govora mržnje i nasilja nad novinarima i dalje izazivaju zabrinutost, kao i porast strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP), koje posebno pokreću članovi nacionalnih i lokalnih vlasti, što može izazvati zastrašujući efekat uključujući i samocenzuru, naglašava se u Izveštaju.

Glas medija

U Nezavisnom udruženju novinara nisu saglasni sa ocenama o napretku. Stav NUNS-a je da istrage moraju biti efikasnije, da mora biti više osuđujućih presuda koje, osim što su kazne za počinioce, treba da posluže kao upozorenje, odnosno da odvrate buduće počinioce.

Posebno ističu izjave zvaničnika i negativne poruke koje šalju pojedinim medijima. Radi se o okruženju u kojem kritički mediji rade godinama i gde je normalizovano da novinari koji se kritički osvrću na rad vlasti budu na meti pritisaka, uznemiravanja, napada i pretnji.

Predstavnici vlasti su prvih godina, doduše „umereno”, govorili za medije koji nisu pod kontrolom države. Taj trend je u potpunosti preokrenut pa je slobodnim medijima jasno stavljeno do znanja da će ostati uskraćeni za izjave i gostovanja – ukratko za relevantne i svakodnevno potrebne informacije – do kojih sada novinari moraju da dolaze posredno, bilo na javnim događajima gde se pojavljuju funkcioneri ili citirajući provladine medije na kojima se, „na kašičicu” i strogo selektovano iznose za javnost bitne informacije.

Novinari kao jedan od najvećih problema vide to što je novim Zakonom omogućen povratak države u vlasništvo medija. Time se i otvara mogućnost legalizacije dosadašnjeg nezakonitog postupanja Telekoma i uticaja na medijsku scenu, kažu u NUNS-u.

Zakoni donose i pojedina dobra rešenja. Na primer, kada je reč o Zakonu o javnom informisanju predviđena je veća odgovornost u vezi s preuzimanjem sadržaja – kad se prenose onlajn-tekstovi, ubuduće mora se staviti link ka izvoru; bolje je regulisano i projektno sufinansiranje; povećana je transparentnost i odgovornost svih koji su uključeni u proces; veći je i obim podataka koji se upisuju u medijski registar. Sada bi sva posredna i neposredna javna davanja koja odlaze u medije trebalo da budu zabeležena u registru.

Sporni REM i neusvojeni amandmani

Postoji, ipak, jedna još kompleksnija priča o medijima. To je rad Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

Novim Zakonom je usvojen predlog NUNS-a u vezi sa ovlašćenim predlagačima za članove i članice REM-a, odnosno dva ovlašćena predlagača koja su bila sporna, a to je da − jedan predlagač bude Ombudsman, Poverenica i Poverenik zajedno, a da drugi budu organizacije koje se bave decom i omladinom i njihovim pravima.

Pojačana je i odgovornost članova i članica. Jedan od razloga za razrešenje sad je kršenje Kodeksa tri puta u toku godine.

Kad je reč o tzv. Savetu REM-a nađeno je kompromisno rešenje da novi savet bude izabran u roku od godinu dana, jer takav primer postoji u ranijoj praksi pa je jedino to bilo prihvatljivo predstavnicima Vlade.

Međutim, Koalicija za slobodu medija, CRTA i ANEM su imali mnogo više amandmana koji bi unapredili javnost rada Saveta REM-a, tačno definisali delokrug rada direktora, ali i način izbora na tu poziciju. Bilo je i predloga amandmana kojima bi se bolje uredilo političko oglašavanje i izborna kampanja bila definisana u skladu s preporukama ODIHR-a, kao i onih kojima se reguliše postupak izdavanja dozvole za pružanje medijskih usluga.

Kao i mnogo puta dosad, ključno je pitanje da li će medijski zakoni uopšte primenjivati. Dosadašnji kontekst znamo – način i mera primenjivanja zakona zavise od političke volje i funkcionisanja institucija, koje opet zavisi od političke volje. 

Tekst je prvobitno objavljen u 102. broju biltena Progovori o pregovorima

Autor: Vojislav Stevanović
N1