Evropski zeleni dogovor: Između imperativa razvoja i energetske bezbednosti
foto: Beogradska otvorena škola
Prethodne dve godine u oblasti borbe protiv klimatskih promena bile su u EU turbulentne i istorijske. Obeležene su smanjenjem zavisnosti od ruskih energenata, ekonomskom i energetskom krizom, kao i usvajanjem brojnih ambicioznih ciljeva i dokumenata, praćeno tihim razdorom u osovini Pariz – Berlin. Najnoviji podaci da zemlje EU ne ulažu dovoljno napora i da nisu na putu da dostignu klimatske ciljeve za 2030. ukazuju nam da će godina pred nama, kao i nekoliko narednih, biti od presudnog značaja.
Skoro dve godine nakon ruske agresije na Ukrajinu, čini se da je EU u dobroj meri uspela da umanji zavisnost od uvoza energenata iz Rusije. Udeo uvoza ruskog gasa u ukupnom uvozu spao je sa 45% na projektovanih 15%. Dodatno potražnja za gasom smanjena je za 15% u odnosu na 2017. godinu. Pored toga, sankcijama je obuhvaćen uvoz uglja iz Rusije, dok je uvoz nafte spao za čak 90%.1 Ove mere su rezultat programa RePower EU, koji sadrži brojne kratkoročne i dugoročne mere za smanjenje zavisnosti EU od ruskih energenata i korišćenja fosilnih goriva uopšte.
Kao posledica, cene energenata su znatno skočile na početku rata, što je dovelo do inflacije koja je gurnula evropsku ekonomiju u recesiju. To je za posledicu imalo i povećanje stope energetskog siromaštva u EU za jednu trećinu. Naime, broj građana koji ne mogu adekvatno zagrejati svoje domove porastao je sa 30 na 40 miliona. Takođe, 16% građana EU imalo je probleme da plati račune, dok je čak 71% građana moralo promeniti svoje potrošačke navike. Ipak, godinu dana nakon rekordnih cena energije i visoke stope inflacije, deluje da se situacija smiruje.2
Realpolitička nužnost i novi napori
Izveštaj o Klimatskoj akciji Evropske komisije (EK) ukazuje nam da je emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) smanjena za 32,5%. Ipak, prema sadašnjim scenarijima, EU neće moći da dostigne ciljane vrednosti iz paketa Spremni za 55 ( Fit for 55), koji predviđa smanjenje emisija GHG za 55% u 2030. u odnosu na 1990. godinu. Takođe, naglašeno je da Nacionalni energetski i klimatski planovi (NECP) nisu dovoljni ambiciozni i da bi ovi ključni instrumenti za proces dekarbonizacije trebalo da odraze napore zemalja članica da dostignu klimatske ciljeve EU.3 Prethodne dve godine bile su istorijske za EU. Spremni za 55 paket je praktično kompletiran, usvajanjem brojnih pravnih akata. Na kraju, u najnovijem Izveštaju Evropske komisije (EK) o stanju Energetske unije, njena neophodnost više nije samo imperativ razvoja, već i realpolitička nužnost, neophodna za obezbeđivanje autonomije i energetske bezbednosti EU.4
Godina koja je pred nama bi trebalo da sadrži dodatne napore za implementaciju pravnih tekovina EU u nacionalna zakonodavstva zemalja članica i da pruži adekvatan okvir za njihovo sprovođenje. Do kraja juna 2024. godine, države članice treba da podnesu ažurirane NECP-ove, na osnovu čega ćemo moći da steknemo uvid u domete i mogućnosti EU da ostvari svoje klimatske ciljeve. Pored toga, očekuje nas i revizija Uredbe o upravljanju energetskom unijom, koja će možda i izmeniti i samu strukturu i metodologiju izrade ovih važnih dokumenata.
EU će nastaviti sa sprovođenjem programa RePower EU i smanjivanjem zavisnosti od uvoza energenata iz Rusije. Novi napori za obuzdavanje porasta cena energije i inflacije se očekuju. To će se postići kroz različite mehanizme: od ograničavanja cena prirodnog gasa, zajedničke kupovine gasa na nivou EU, preko direktne pomoći najugroženijim domaćinstvima, do unapređenja električne mreže i njenog kapaciteta za priključivanje obnovljivih izvora energije (OIE). Na taj način EU će podsticati energetsku decentralizaciju i demokratizaciju, olakšavajući pristup prozjumerima i energetskim zadrugama sistemima električne energije.
O ambicijama i finansijama
Takođe, u toku je proces određivanja ciljeva smanjenja emisija GHG do 2040. godine, pa možemo očekivati i mnogobrojne diskusije u okviru tela EU i država članica. Cilj treba da bude izuzetno ambiciozan kako bi se došlo do klimatske neutralnosti 2050. godine, a prvi predlog EK očekuje se u februaru ove godine. Predlog Savetodavnog naučnog odbora o klimatskim promenama EU o neophodnosti smanjenja emisija GHG iznosi smanjenje za najmanje 90% u odnosu na 1990. godinu;5 rezultati javnih konsultacija ukazuju da većina građana EU podržava cilj ambiciozniji od 90%.6 Taj cilj, zasigurno vrlo visoko postavljen, imaće posledice i po Srbiju i njen proces EU integracija.
Još jedan od izazova klimatske politike biće i finansiranje zelene tranzicije. Za njeno sprovođenje, uz RePower EU program, potrebno je dodatnih 620 milijardi evra godišnje do 2030.7 Svakako, tome će doprineti ambiciozniji cilj i proširenje Sistema trgovine emisijama EU (EU ETS) na transportni sektor i emisije iz sagorevanja u zgradama, uz reviziju Direktive o porezu na emisije. Iako će deo finansiranja biti pokriven kroz finansijske institucije EU, glavni deo investicija mora doći iz privatnog sektora. EU radi na uspostavljanju okvira za finansiranje kroz Direktivu o korporativnom izveštavanju o održivom poslovanju velikih kompanija. Krajem 2023. usvojeni su zvanični EU dokumenti o izveštavanju o održivom poslovanju8 sa fokusom na ESG ( Environmental, Social, Governance), koji bi trebalo da formalizuju i olakšaju sastavljanje izveštaja o održivosti. U ovoj i narednim godinama možemo analizirati uspeh ovog poduhvata EU.
Na kraju, u narednom periodu možemo očekivati i nešto burniju debatu o ukidanju subvencija za fosilna goriva. One jesu bila u padu pre pandemije COVID-19, a ruska agresija je samo uvećala njihov opseg. EU će pokušati da odredi vremenski okvir za njihovo postepeno ukidanje, pošto okvir ne postoji za gotovo 50% subvencija.
Dvostruki unutrašnji izazov
Ekonomska kriza dovela je do burnih protesta širom Evrope u 2022. i 2023. godini, a velika je verovatnoća da će se oni nastaviti i u godini pred nama. Drugi izazov je, svakako, razdor između zemalja članica EU, koji preti da preraste u ozbiljniji sukob. Kao alternativa prirodnom gasu, neke zemlje su se okrenule nuklearnoj energiji, raspirujući višedecenijski sukob u okviru osovine Pariz − Berlin po pitanju upotrebe nuklearne energije. Takozvana Nuklearna alijansa, koju predvodi Francuska, porasla je za četiri člana u toku prethodne dve godine, pa trenutno broji 14 članova.9 Jedna od najznačajnijih pobeda Alijanse jeste uključivanje nuklearne energije i prirodnog gasa u EU taksonomiju o održivom finansiranju, što je, takođe, rezultat zagovaranja Francuske i ostalih članica. To, praktično, znači da su te ekonomske aktivnosti smatraju ekološki održivim i odgovarajućim za usmeravanje privatnih investicija.
Iako će period koji sledi biti turbulentan, čini se da je energetska kriza u dobroj meri zauzdana. EU je obezbedila adekvatan okvir i, čini se, pokazala spremnost da bude globalni klimatski lider, u isto vreme se oslobodivši zavisnosti od ruskih energenata. Kritičari često naglašavaju da je trenutno stanje produkt sreće koje je EU imala − naročito blage zime 2022. Tu ima istine, ali istorija nas uči da je za sve velike državničke poduhvate, što ovaj svakako i jeste, neizostavni i neophodni činilac upravo – sreća.
Tekst je prvobitno objavljen u 105. broju biltena Progovori o pregovorima
Autor: Damir Dizdarević
Beogradska otvorena škola
[1] https://eur-lex.europa.eu/resource.html?uri=cellar:b27b8b93-725d-11ee-9220-01aa75ed71a1.0001.02/DOC_1&format=PDF
[2] https://eur-lex.europa.eu/resource.html?uri=cellar:b27b8b93-725d-11ee-9220-01aa75ed71a1.0001.02/DOC_1&format=PDF
[3] https://climate.ec.europa.eu/system/files/2023-11/com_2023_653_glossy_en_0.pdf
[4] https://eur-lex.europa.eu/resource.html?uri=cellar:b27b8b93-725d-11ee-9220-01aa75ed71a1.0001.02/DOC_1&format=PDF
[5] https://www.euractiv.com/section/energy-environment/news/2024-lookahead-climate-target-for-2040-will-be-eu-commissions-legacy-activists-say/
[6] https://ec.europa.eu/info/law/better-regulation/have-your-say/initiatives/13793-EU-climate-target-for-2040_en
[7] https://eur-lex.europa.eu/resource.html?uri=cellar:b27b8b93-725d-11ee-9220-01aa75ed71a1.0001.02/DOC_1&format=PDF
[8] https://eur-lex.europa.eu/legal-content/en/TXT/?uri=CELEX:32023R2772
[9] Broj članica je diskutabilan, s obzirom na to da se posmatra prema prisustvu na sastancima ove neformalne grupe i potpisivanju zajedničkih memoranduma. Belgija, Bugarska, Hrvatska, Češka, Finska, Francuska, Mađarska, Holandija, Poljska, Rumunija, Slovenija, Slovačka, Estonija i Švedska, zajedno sa Italijom kao posmatračem i Velikom Britanijom kao specijalnim gostom smatra se najširim sastavom ove grupe.
