ODIHR: Nepošteni izborni uslovi, vlast nije reagovala na navode o migracijama glasača

foto: OSCE/Wikimedia/Boris Dimitrov

BEOGRAD – U konačnom izveštaju misije ODIHR-a o izborima u Srbiji održanim 17. decembra 2023. navodi se da su oni održani u „nepoštenim uslovima“ i nabraja se više neregularnosti, uključujući navode o organizovanim migracijama glasača na lokalnim izborima.

Izveštaj, u koji je European Western Balkans imao uvid, sadrži 25 preporuka za poboljšanje izbornih uslova. Navodi se da je zakonodavstvo u vezi sa izborima značajno je revidirano 2022. godine, kada su obrađene neke prethodne preporuke ODIHR-a u vezi sa izbornom administracijom, finansiranjem kampanje i rešavanjem izbornih sporova.

„Međutim, nekoliko ključnih pitanja i dalje ostaje nerešeno, uključujući ona koja se odnose na obezbeđivanje jednakih uslova, mere za sprečavanje zloupotrebe javne funkcije i državnih resursa, razdvajanje zvaničnih funkcija i vođenje kampanje i efikasne mehanizme za sprečavanje zastrašivanja i pritisaka na birače, uključujući kupovinu glasova“, stoji u izveštaju.

Na početku dokumenta, ponavlja se preliminarna ocena posmatrača izneta 18. decembra 2023, dan nakon glasanja. U njoj se navodi da su izbori, „tehnički dobro vođeni i nudili biračima političke alternative“, ali da je „dominiralo odlučujuće učešće predsednika, što je, zajedno sa sistemskim prednostima vladajuće stranke, stvorilo nepoštene uslove“.

U nastavku se navodi da je značajno narušeno poverenje građana u tačnost Jedinstvenog biračkog spiska navodima o velikom obimu migracija glasača, kao i navodima da su brojne preminule osobe i dalje upisane u spisak. Kao izvor za navode o migracijama glasača se citira izveštaj Crte o toj temi, objavljen u decembru 2023.

„Odsustvo sveobuhvatne reakcije vlasti, uključujući Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, na ove navode, zajedno sa ograničenim mehanizmima da se ispita Jedinstveni birački spisak…značajno su narušili poverenje javnosti u tačnost biračkog spiska“, navodi se u tekstu.

Dodaje se da dugoročna preporuka ODIHR-a da se sprovede revizija Jedinstvenog biračkog spiska nije primenjena pred ove izbore, a da su vlasti to pripisale zakonskim ograničenjima u pogledu zaštite podataka o ličnosti.

Van izbornih blokova, zastupljenost vlasti na nacionalnim televizijama 91%

Kada je reč o medijima, konačni izveštaj ODIHR-a zaključio je da je “različitost gledišta smanjena dubokom polarizacijom i snažnim uticajem vlasti na većinu medija”. Misija je, navodi se, primila brojne izveštaje o kritički nastrojenim novinarima koji su bili izloženi verbalnim uvredama i napadima od strane državnih zvaničnika i provladinih medija, kao i navode o autocenzuri.

Svi kanali sa nacionalnom frekvencijom koje je posmatrala misija pokrivali su aktivnosti kampanje u skladu sa zakonom, ali, kako se navodi, pozitivno izveštavanje o predsedniku i vladajućim partijama dominiralo je programima većine emitera i dodatno je učinilo izborne uslove nepoštenim.

„Regulatorno telo za elektronske medije (REM) zadržalo je izrazito pasivan pristup regulisanju ponašanja medija tokom kampanje“, navodi se u izveštaju.

Posmatračka misija je u periodu od 21. novembra do 14. decembra pratila centralne informativne emisije na kanalima RTS1 i RTV1, kao i privatnih nacionalnih televizija TV B92, Hepi TV, TV Pink i TV Prva.

„Praćenjem medija je utvrđeno da je izveštavanje o predsedniku, uprkos tome što nije bio kandidat, dominiralo u udarnim vestima praćenih emitera. Predsednik i vladajuća stranka zajedno su predstavljeni u 91 posto informativnih emisija koje nisu vezane za izbore na nacionalnim kanalima i uglavnom su prikazivani u pozitivnom tonu“, stoji u izveštaju.

U konačnom izveštaju se navodi da je većina predstavnika opozicionih partija, kao i brojni glasači i organizacije civilnog društva, izneli brojne navode o pritiscima, posebno na zaposlene u javnom sektoru, da podrže vladajuću stranku i učestvuju u njenoj kampanji.

Nekoliko ljudi je izrazilo i zabrinutost zbog toga što su građani dobijali neželjene telefonske pozive iz kol-centara povezanih sa vladajućom partijom. U izveštaju se citira i tekst Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) u kojem se navode indikatori o kupovini glasova zaposlenih u kol-centru Srpske napredne stranke.

Izveštaj takođe navodi da propisi o kampanji ne obezbeđuju jednake uslove i da nedostaju efikasni mehanizmi za sprovođenje ovih standarda, suprotno prethodnim preporukama ODIHR-a.

„Zakon dozvoljava javnim funkcionerima, uključujući predsednika, da učestvuju u političkim aktivnostima, osim ako je to u suprotnosti sa njihovom funkcijom. Predsednik Vučić, iako nije bio kandidat za ove izbore, preuzeo je centralnu ulogu u kampanji kroz intenzivno učešće u skupovima SNS-a, televizijskim nastupima u kampanji i bilbordima, dajući neprimerenu prednost svojoj stranci“, navodi  se u tekstu.

Takođe se navodi da su brojni predstavnici opozicije izrazili zabrinutost da je lista koalicije koju predvodi SNS nazvana po Aleksandru Vučiću, što, prema njima, osporava ustavni princip da predsednik treba da izrazi državno jedinstvo Srbije.

Izvor: European Western Balkans