Medijska sloboda u Srbiji - most i barikada na evropskom putu

foto: Kate Bezzubets on Unsplash​​

Srbija je proces pristupanja Evropskoj uniji započela 2012. godine kada je podnela zvaničnu kandidaturu za članstvo. Od tada, zemlja je prošla kroz niz reformi u različitim oblastima kako bi ispunila kriterijume za članstvo u Evropskoj uniji, uključujući i oblast medijskih sloboda. ​ 

​​​​Prema izveštaju Reportera bez granica iz 2023. godine Srbija je zauzela 91. mesto po Indeksu slobode medija od ukupno 180 zemalja sveta. U navedenom izveštaju ističe se da je kvalitetno novinarstvo, kojim se istražuje kriminal i korupcija ugroženo lažnim vestima i propagandom. Iako pravni okvir zaštite novinara postoji, u praksi novinari u Srbiji suočavaju se sa političkim pritiscima, dok krivična dela nad novinarima često ostaju nekažnjena.​​​ 

​​​​​Takođe, najnoviji izveštaj organizacije Freedom House pokazao je da je Srbija, iako delimično slobodna zemlja, doživela značajan pad sloboda tokom protekle godine. Ova tendencija pada sloboda prisutna je već deset godina unazad. Prema rangiranju ove organizacije, Srbija se nalazi na 114. mestu, što je ukupno stavilo zemlju u prvu polovinu država u kojima je demokratija u konstantnom opadanju tokom prethodne decenije. ​​​ 

​​​​​Iako je Srbija parlamentarna demokratija sa konkurentnim višepartijskim izborima u poslednjih nekoliko godina vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) kontinuirano krši politička prava i građanske slobode. To se manifestuje kroz pritisak koji vrše na nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije civilnog društva.​ 

​​​​​Sloboda medija u Srbiji - izazovi i prepreke​ 

​​​​​Mediji imaju ključnu ulogu u procesu integracije jer slobodni i nezavisni mediji predstavljaju osnovni stub demokratije i vladavine prava, što su osnovne vrednosti Evropske unije. Sloboda medija je deo opšte slobode, pa je zbog toga to pitanje izuzetno važno ne samo za novinarsku praksu i teoriju, već i za svako društvo u celini. ​ 

​​​​​U Srbiji, medijska sloboda se suočava sa nizom izazova i prepreka koji ugrožavaju nezavisno novinarstvo i slobodan pristup informacijama. U toku 11 meseci 2023. godine, Udruženje novinara Srbije zabeležilo je ukupno 111 slučajeva ugrožavanja prava novinara, što je za jedan manje u poređenju sa istim periodom 2022. godine. Prema podacima iz UNS-ove baze, najčešći oblik ugrožavanja novinarskih sloboda su pritisci, koji su zabeleženi u 42 slučaja. Ovaj broj je gotovo dvostruko veći u odnosu na pretprošlu godinu.​ 

​​​  ​​Aktuelna situacija medijskih sloboda u Srbiji je predmet zabrinutosti domaćih i međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava, novinarskih udruženja i nezavisnih novinara. Iako Srbija ima napredne zakone o medijima i Ustav koji garantuje slobodu izražavanja, novinari često rade u restriktivnom okruženju, često se suočavajući sa samonametnutom cenzurom. ​​​ 

​​​  ​​Od zakonskih okvira do pritisaka na novinare​​​ 

​​​ ​​Srbija ima zakonske okvire koji teorijski štite slobodu medija, uključujući Ustav Republike Srbije, Zakon o javnom informisanju i medijima, kao i Zakon o elektronskim medijima. Međutim, primena ovih zakona često ostavlja prostora za zloupotrebu i pritisak na novinare, posebno kroz nejasno formulisane odredbe i nedostatak efikasnih mehanizama zaštite novinarskih sloboda. ​ 

U godišnjem izveštaju za 2024. godinu koji je sastavila partnerska organizacija Savet Evrope, Platforma za promociju zaštite novinarstva i bezbednost novinara, naglašeno je da su prošlu godinu u članicama Saveta Evrope obeležili razni oblici ugrožavanja novinarskih sloboda. Istaknuti su slučajevi nezakonitog korišćenja špijunskog softvera protiv novinara, kao i zlonamerne SLAPP1 tužbe s ciljem da se spreči istraživačko novinarstvo i pravo javnosti na informacije.​ 

​Podaci iz izveštaja pokazuju da je prošle godine zvanično prijavljeno 41 fizičko nasilje ili napad na integritet novinara, pri čemu su tri slučaja bila u Srbiji. Ovo potvrđuje da se novinari u Srbiji i dalje suočavaju sa ozbiljnim izazovima i da je potrebno dalje raditi na zaštiti novinarskih sloboda i osiguranju sigurnijeg okruženja za novinarski rad.​ 

​​Novinari u Srbiji su kontinuirano izloženi grubim uvredama, pretnjama smrću putem telefona, društvenih mreža, čak i uživo. Ovi incidenti dodatno su eskalirali, a neki su novinari takođe na meti zastrašivanja od strane policije. Koalicija za slobodu medija izrazila je duboku zabrinutost, naglašavajući da nedostatak reakcije institucija može dovesti do intenzivnijih pritisaka i čak fizičkih napada na novinare.​ 

​​Najnoviji slučajevi pretnji i zastrašivanja obuhvataju novinarku i izvršnu direktorku NDNV-a, Anu Lalić, koja je zbog svog stava o izgradnji crkve na novosadskom naselju Liman, dobila niz pretnji smrću i uvreda, uključujući i pretnje njenim članovima porodice. Takođe, novinarka televizije N1 Ksenija Pavkov i novinar lokalnog radija i portala 021 bili su izloženi pretnjama i uvredama zbog izveštavanja sa protesta u Novom Sadu.​ 

​​Oslobađanje četvorice osuđenih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije 1999. godine, izazvalo je oštre osude novinarskih udruženja, građanskih pokreta i civilnog društva ne samo u Srbiji, već i u regionu i širom sveta. ​ 

​​Ovo je još jedan primer koji ukazuje na izazove s kojima se novinari suočavaju u Srbiji i na širem Balkanu, uključujući pritisak vlasti, nedostatak transparentnosti u sudskim procesima i slabu zaštitu novinara. Nedostatak odgovornosti za nasilje nad novinarima i nedostatak pravde za žrtve dodatno podrivaju poverenje u institucije i demokratske procese.​ 

​​Slučaj Slavka Ćuruvije naglašava potrebu za neprestanim zalaganjem za slobodu medija i vladavinu prava, kako bi novinari mogli slobodno da obavljaju svoj posao bez straha od represije ili nasilja, a odgovorni za nasilje i zločine protiv novinara trebalo bi da budu privedeni kako bi se osigurala pravda za žrtve i njihove porodice.​ 

​​Strategije ka unapređenju medijske slobode​ 

​​Jačanje novinarskih udruženja igra ključnu ulogu u zaštiti interesa novinara i promovisanju slobode medija. Obuke o profesionalnom novinarstvu, etici i sigurnosti novinara mogu pomoći u jačanju kapaciteta novinara da se suoče sa izazovima u medijskom okruženju. ​​​ 

​​​Da bi se poboljšala situacija, neophodno je jačanje vladavine prava, osiguravanje nezavisnosti medijskih institucija, promocija pluralizma u vlasništvu medija, kao i obezbeđivanje adekvatne zaštite novinara. Takođe, važno je raditi na podizanju svesti građana o važnosti slobode medija za demokratiju i razvoj društva. Bez ovih koraka, sloboda medija u Srbiji će i dalje biti ugrožena, što predstavlja ozbiljan izazov za demokratiju i ljudska prava u zemlji.​ 

​​Zemlje koje teže članstvu u Evropskoj uniji moraju da ulože značajne napore kako bi osigurale nezavisnost medija, sprečile cenzuru i politički pritisak na novinare i omogućile slobodan protok informacija. Sloboda medija tako postaje ne samo ključni element demokratskog društva, već i ključni faktor u procesu evropske integracije. ​ 

Autorka: Marija Vidojević