Nadmetanje Istoka i Zapada u Nemačkoj

foto: Maheshkumar Painam on Unsplash

Početak rata u Ukrajini 24. februara 2022. godine je ujedno označio i početak sprovođenja jedinstvene spoljne politike Evropske unije (u daljem tekstu EU) ka Ruskoj Federaciji. Do tada su se odnosi država članica EU prema Ruskoj Federaciji u velikoj meri razlikovali u zavisnosti od različitih faktora, među kojima su najčešće bili energenti. Ruski energenti su tako, u velikoj meri, dirigovali odnose sa državama EU, a rezultat toga je bila nejedinstvena spoljna politika EU ka Ruskoj Federaciji.  

Tako je, na primer, Severni tok uticao na zbližavanje i razvoj dobrih odnosa Nemačke sa Ruskom Federacijom, a sa druge strane od nje udaljio dotadašnje tranzicione države, poput Poljske. Međutim, od trenutka kada je Ruska Federacija odlučila da u Evropi „razmenu energenata zameni razmenom paljbe“, EU je pokazala jedinstvo u spoljnoj politici. Iako se očekivalo da će se države EU voditi nacionalnim interesima, te da će energetski zavisne države imati nešto drugačiji stav prema Ruskoj Federaciji, to se nije desilo. Evropska unija nije delovala kao skup različitih država, nego kao jedinstvena regionalna organizacija, čije su sve članice osudile rusku agresiju na Ukrajinu i uvele sankcije Ruskoj Federaciji. 

Kako je vreme prolazilo bilo je jasno da jedinstvena spoljna politika EU prema Ruskoj Federaciji i ratu u Ukrajini nije trajno zagarantovana. Iako pravni, bezbednosni i moralni činioci i dalje ujedinjavaju države članice EU, ono što ih, pored straha od potencijalne eskalacije sukoba, razdvaja su ekonomski činioci. Veoma brzo su se pojavile prve pukotine u spoljnoj politici EU, te su spoljnopolitičke odluke vezane za pomoć i podršku Ukrajini u ratu naišle na prva odstupanja.  

Prva i za sada jedina država članica koji pokazuje određen stepen odstupanja od jedinstvene spoljne politike EU je Mađarska. Ekonomski i energetski interesi Mađarske su zavisni od dobrih odnosa sa Kinom i Rusijom, što je jedan od osnovnih razloga zašto Mađarska blokira različite vrste pomoći Ukrajini i narušava koheziju u spoljnoj politici EU ka Ruskoj Federaciji. Međutim, imajući u vidu da je reč o državi koja je jedna od slabijih ekonomija u EU i da je ekonomski u izuzetno velikoj meri zavisna i od EU, malo je verovatno da epicentar dešavanja u Budimpešti ima dovoljnu snagu da zatrese čitavo evropsko tlo.  

Nesumnjivo jasno da bi „politički zemljotres“ u Nemačkoj, vodećoj ekonomiji EU, imao posledice po jedinstvenu spoljnu politiku EU. Shodno tome, „oči“ Istoka i Zapada su uprte na aktuelna politička dešavanja u Nemačkoj. Nemačka trenutno prolazi kroz ekonomski težak period, koji je u velikoj meri uzrokovan nedostatkom jeftinijih, ruskih energenata. Rezultat toga su sve češći protesti u Nemačkoj, ali i jačanje političkih stranaka čiji je spoljnopolitički cilj ponovno zbližavanje odnosa sa Ruskom Federacijom. Upravo ove političke stranke predstavljaju potencijalnu opasnost za kohezivnu spoljnu politiku EU, a sa druge strane potencijalnu priliku za Rusku Federaciju da razori jedinstvo EU. Stoga predstojeći federalni izbori u Nemačkoj, 2025. godine, neće biti samo trenutak odluke za sudbinu same države, nego i čitave EU. 

Da bi se sa stanovišta održivosti spoljne politike EU razumela trenutna politička situacija u Nemačkoj i važnost predstojećih federalnih izbora, neophodno je posmatrati političke stranke sa aspekta njihove spoljnopolitičke opredeljenosti. Glavni kriterijum je da li su one za ili protiv ponovnog zbližavanja odnosa sa Ruskom Federacijom. Upravo zbog razumevanja važnosti ovog pitanja i u samoj Nemačkoj je sve češće u upotrebi termin Putinversteher i podrazumeva pokazivanje razumevanja za Putinove odluke, te samim tim neku vrstu naklonjenosti ka Istoku. I upravo je za praćenje nadmetanja Istoka i Zapada u unutrašnjoj politici Nemačke bitno da li neka politička stranka ima ili nema etiketu Putinversteher.  

U skladu sa tom podelom, vladajuća „semafor“ koalicija, sačinjena od Socijaldemokrata, Zelenih i Liberala, je jedinstvena u spoljnopolitičkom stavu prema ratu u Ukrajini. Ove vladajuće stranke se snažno zalažu za slanje oružja i drugih oblika pomoći Ukrajini, te osuđuju aktivnosti Ruske Federacije i nemaju razumevanja za Putinove odluke, te samim tim nemaju etiketu Putinversteher. Dakle, ove političke stranke u spoljnopolitičkom smislu gravitiraju ka Zapadu, i svojim opredeljenjem doprinose održivosti jedinstvene spoljne politike EU.  

Međutim, sa druge strane, postoje i one stranke koje smatraju da je rat u Ukrajini, rat koji su sa namerom uzrokovale Sjedinjene Američke Države (u daljem tekstu SAD). Prema tome Nemačka ne treba da šalje naoružanje i pomoć Ukrajini, i treba da donosi spoljnopolitičke odluke u skladu sa sopstvenim, nacionalnim interesima, a ne interesima SAD. Okolnosti koje su SAD kreirale su jednostavno takve da je Ruska Federacija pre početka rata bila „saterana u kut“ i da za nju nije bilo drugog izbora sem rata. U ovakvim stavovima kojima se pokazuje razumevanje za Putinove odluke, dominira ekstremno desničarska stranka, Alternativa za Nemačku, koja sa razlogom ima epitet Putinversteher stranke. 

Iz navedenog je jasno da trenutna politička situacija u Nemačkoj ne odslikava samo unutardržavnu političku borbu različitih političkih stranaka, nego i „nadmetanje“ Istoka i Zapada. Kakav će biti ishod nadmetanja najviše zavisi od federalnih izbora u Nemačkoj koji će se održati sledeće, 2025. godine. Sa obzirom da je reč o izborima koji neće odlučivati samo o sudbini Nemačke nego i čitave EU, očekuje se sve intenzivnije nadmetanje Istoka i Zapada za uticaj u Nemačkoj. To nam nalaže da aktuelna politička dešavanja u Nemačkoj ne analiziramo samo iz ugla nemačkog međupartijskog nadmetanja, nego ih posmatramo i „očima“ Istoka, odnosno Zapada.  

Imajući u vidu sve veću popularnost Alternative za Nemačku, nameće se pitanje da li je sastanak iz Postdama sa neonacistima, događaj koji je režirao Zapad kako bi umanjio popularnost i podršku ove stranke? Isto tako, da li je, sa druge strane, osnivanje nove stranke „Savez Sara Vagenkneht – Za razum i pravdu“, kao Putinversteher stranke, režirala Moskva? Iako ne postoje dokazi koji bi dali pozitivan odgovor na ova pitanja, jasno je da je Nemačka „tas na vagi“, čije spoljnopolitičko opredeljenje utiče na (ne)jedinstvo EU, koje ne samo da utiče na ishod rata u Ukrajini, nego i na strateško pozicioniranje SAD i Ruske Federacije u Evropi. 

Autor: Mile Obrenović 

Institut za međunarodnu politiku i privredu