Rodna ravnopravnost – ključ ka izgradnji inkluzivnijeg i pravednijeg društva?

Rodna ravnopravnost – ključ ka izgradnji inkluzivnijeg i pravednijeg društva?

foto: Tim Mossholder / Pexels

Rodna ravnopravnost podrazumeva postojanje jednakih mogućnosti za žene i muškarce u ostvarivanju svojih prava, kao i eliminaciju svih oblika rodne diskriminacije. Prema tome, ona ne predstavlja samo osnovno ljudsko pravo, već čini i temelj demokratskog društva i jednu od osnovnih vrednosti Evropske unije. Za proces evropske integracije postizanje rodne ravnopravnosti ključno je ne samo zbog usklađivanja sa vrednostima i standardima Evropske unije, već i zbog stvaranja pravednijeg društva.

Kada govorimo o Srbiji, postignut je značajan napredak na normativnom planu, i to usklađivanjem zakonodavnog okvira sa politikama Evropske unije, ratifikovanjem najvažnijih međunarodnih pravnih instrumenata, kao i uvođenjem novih zakona. Ipak, Srbija se suočava sa brojnim izazovima kada je u pitanju postizanje rodne ravnopravnosti iz nekoliko razloga. Kao najčešći izazovi izdvajaju se kulturološki i društveni faktori, nedostatak političke volje, manjak svesti i obrazovanja o značaju teme, kao i neadekvatna primena postojećih zakonskih normi.

I pored toga što je ratifikovala dva najznačajnija međunarodna dokumenta koja štite prava žena – Konvenciju o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena i Konvenciju o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (poznatiju kao Istanbulska konvencija), Srbija se i dalje suočava sa izazovima u ostvarivanju rodne ravnopravnosti. Izveštaji nevladinih organizacija ukazuju da je Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena nepoznata široj javnosti, da se njene odredbe ne primenjuju u praksi i da država ne preduzima nikakve proaktivne mere kako bi obezbedila njeno efikasno sprovođenje.[1]

Nevladine organizacije za prava žena u Izveštaju iz senke ističu da su ,,rodni stereotipi i predrasude prema ženama rasprostranjeni i ogledaju se u različitim sferama, od jezika do kampanja koje sprovodi država“.[2] U istoj publikaciji se dalje navodi da je u medijima pitanje rodne ravnopravnosti potpuno marginalizovano i da se ,,manje od 1% vesti direktno suprotstavlja rodnim stereotipima“.[3] I periodični izveštaj Komiteta za eliminisanje diskriminacije žena ,,izražava zabrinutost povodom značajne prisutnosti diskriminatornih rodnih stereotipa koji sprečavaju napredak u oblasti prava žena“.[4] Ovi podaci ukazuju na sveopštu prisutnost rodne diskriminacije, posebno u pogledu položaja žena, što znači da ratifikovanje konvencija i drugih međunarodnih instrumenata nije dovoljno, već je neophodno raditi na promeni društvenih stavova i predrasuda koje dovode do diskriminacije.

Što se tiče nacionalnog zakonodavstva, zakon koji ima za cilj unapređenje rodne ravnopravnosti je Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Ovaj pravni instrument je izazvao oštre polemike u javnosti zbog odredbi koje se tiču rodno osetljivog jezika. Iako se svega nekoliko članova bavi rodno osetljivim jezikom, određeni deo javnosti traži da se Zakon o rodnoj ravnopravnosti stavi van snage jer, kako navode, ovaj Zakon ,,zadire u ljudska prava i osnovne slobode i celokupni vrednosni sistem i etičke postavke po kojima žive građani“.[5] Važno je imati u vidu da Zakon o rodnoj ravnopravnosti predstavlja ključni pravni instrument čiji je značaj daleko širi od nekoliko članova koji se odnose na rodno osetljiv jezik. Putem konkretnih mera i politika koje su neophodne za eliminaciju rodne diskriminacije i promociju jednakosti, ovaj Zakon osigurava zaštitu osnovnih ljudskih prava, čime doprinosi izgradnji inkluzivnijeg društva. Stoga, iako se javnost fokusira na kontroverze oko članova koji se tiču rodno osetljivog jezika, važno je istaći da je primarni cilj ovog Zakona unapređenje društvenih odnosa, osnaživanje svih članova zajednice i stvaranje okruženja u kome se neguju vrednosti kao što su jednakost i tolerancija.

Poražavajuće je da se i pored svih raspoloživih mera - novih zakona, uvedenih novih mera i usvojenih politika, kao  i ratifikovanih međunarodnih instrumenata, Srbija i dalje nalazi u ozbiljnom problemu kada je u pitanju postizanje rodne ravnopravnosti. Jedan od glavnih uzroka svakako jeste manjak svesti o značaju rodne ravnopravnosti i nedostatak političke volje da se ozbiljno adresiraju pitanja koja se odnose na rodnu ravnopravnost i diskriminaciju. Takođe, tradicionalne rodne uloge koje se pripisuju muškarcima i ženama često doprinose jačanju i opstajanju rodne nejednakosti. Istraživanja KOMS-a pokazuju da se ,,mlade žene i mladi muškarci značajno razlikuju u percepciji položaja žena u Srbiji i rodnoj ravnopravnosti. Mlade žene znatno više smatraju da položaj nije jednak i da je diskriminišući“.[6]

Duboko ukorenjeni stereotipi o ulozi žena i muškaraca u društvu otežavaju promenu stavova i ponašanja, dok institucionalizovane prakse i norme neretko ograničavaju mogućnosti žena za napredak i participaciju u javnom životu. U tradicionalnim društvima, kojima pripada i Srbija, rodne uloge imaju veliki društveni uticaj jer određuju kakvi obrasci ponašanja su prihvatljivi. I upravo ta očekivanja i obrasci ponašanja koji se pripisuju muškarcima ili ženama su čvrsto ukorenjeni u tradiciji i kulturi. Ovi tradicionalni obrasci mogu ograničiti percepciju rodne ravnopravnosti tako što stvaraju predrasude i stereotipe o tome šta je prikladno ponašanje za svaki pol. Prema tome, kulturološki i društveni faktori često predstavljaju otpor promenama i zahtevaju dugotrajan proces edukacije, osnaživanja i transformacije društva kako bi se postigla rodna ravnopravnost.

Glavni problem na putu ka postizanju rodne ravnopravnosti jeste manjak svesti o njenom značaju, te je njena promocija neophodna kako bi se izgradilo društvo u kome muškarci i žene imaju ista prava. Edukacija i podizanje svesti o značaju rodne ravnopravnosti mogu se sprovoditi kroz obrazovne programe i javne kampanje. Pored navedenog, neophodno je adresirati kulturološke i društvene faktore koji neretko podražavaju rodne stereotipe i doprinose jačanju rodne nejednakosti kroz tradicionalne rodne uloge i društvene norme. Stoga je od ključnog značaja boriti se protiv predrasuda, stereotipa i obrazaca ponašanja koji ograničavaju mogućnosti pojedinaca na osnovu njihovog rodnog identiteta. Dužnost svakog pojedinca je da aktivno učestvuje u dekonstrukciji štetnih stereotipa, a obaveza državnih organa je sprovođenje politika osnaživanja žena i pružanja podrške, kao i promovisanje inkluzivnih pristupa u svim sferama društva. Takođe, važno je podsticati otvoreni dijalog i razmenu mišljenja o rodnoj ravnopravnosti kako bi se promenili društveni stavovi i norme u pogledu rodne ravnopravnosti i poštovanja svih ljudskih bića, bez obzira na njihov rodni identitet.

U ovoj borbi mediji mogu biti značajni saveznici jer njihova uloga nije samo informisanje javnosti, već i oblikovanje društvenih stavova. Iz tog razloga, mediji treba da izveštavaju o temama koje podstiču društvenu promenu i promovišu vrednosti kao što su jednakost, tolerancija i solidarnost. Kada govorimo o pravnom okviru, potrebno je obezbediti adekvatne obuke ključnih aktera u pravosudnom sistemu kako bi se osiguralo pravilno primenjivanje postojećih zakonskih mera. Ova obuka bi trebalo da obuhvati razumevanje rodno osetljivih pristupa u postupanju sa slučajevima rodno zasnovanog nasilja ili diskriminacije, kao i identifikaciju i zaštitu prava žrtava. Isto tako, podrobnija analiza postojećeg pravnog okvira je neophodna kako bi se identifikovali nedostaci i izvršile potrebne izmene radi unapređenja sistema u cilju postizanja rodne ravnopravnosti. Ovo podrazumeva ne samo evaluaciju zakona, već i implementaciju i nadgledanje primene tih zakona u praksi kako bi se osiguralo da pravne norme zaista štite prava žena i promovišu rodnu ravnopravnost.

Nedostatak svesti o značaju rodne ravnopravnosti, kulturološki i društveni faktori koji podstiču rodne stereotipe, kao i potreba za unapređenjem pravnog okvira radi efikasnije zaštite prava žena i promocije rodne ravnopravnosti su ključni razlozi zbog kojih se Srbija suočava sa izazovima u ostvarivanju rodne ravnopravnosti. Rodna ravnopravnost, kao jedna od osnovnih vrednosti Evropske unije, je ključna stavka ka izgradnji pravednijeg i inkluzivnijeg društva. Postizanje potpune rodne ravnopravnosti ne samo da unapređuje ekonomski razvoj, već i jača demokratske institucije i unapređuje društvo u celini.

 Autorka: Marija Đorđević


[1] Glas razlike, Alternativni izveštaj komitetu CEDAW (Beograd, 2007), 15.

[2] Autonomni ženski centar, Astra, Žene u crnom, Tamni oblaci nad Srbijom (Beograd: Autonomni ženski centar, 2019), 8.

[3] Ibid.

[4] Committee on the Elimination of Discrimination against Women, Concluding observations on the fourth periodic report of Serbia* (2019), 6.

[5] "SPC i Matica srpska: Staviti van snage zakon o rodnoj ravnopravnosti", Danas, 25. mart 2024. https://www.danas.rs/vesti/drustvo/spc-i-matica-srpska-staviti-van-snage-zakon-o-rodnoj-ravnopravnosti/.

[6] Krovna organizacija mladih Srbije, Alternatvni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji 2021. (Beograd: Krovna organizacija mladih Srbije – KOMS, 2021), 137.