foto: Dati Bendo / Evropska unija
VAŠINGTON – Regioni Zapadnog Balkana i Crnog mora su od strateške važnosti za Alijansu. Ostajemo snažno posvećeni njihovoj bezbednosti i stabilnosti, navodi se u Deklaraciji usvojenoj na samitu NATO u Vašingtonu, na kojem je obeležena 75. godišnjica osnivanja ovog vojnog saveza. U dokumentu se naglašava i da će lideri Alijanse nastaviti da unapređuju politički dijalog i praktičnu saradnju sa Zapadnim Balkanom, kako bi “podržali reforme, regionalni mir i bezbednost, i suprostavili se malignom uticaju, uključujući dezinformacije, hibridne i sajber pretnje, koje dolaze i od državnih i ne državnih aktera”.
“Demokratske vrednosti, vladavina prava, unutrašnje reforme i dobrosusedski odnosi su ključni za regionalnu saradnju i evroatlantsku integraciju, i mi želimo da nastavimo napredak u tom domenu. Ostajemo posvećeni prisustvu NATO na Zapadnom Balkanu, uključujući misiju KFOR na Kosovu”, ističe se u Deklaraciji.
Savet Bosni i Hercegovini da nastavi da sprovodi demokratske reforme, Srbija se ne pominje
Kada je reč o pojedinačnim državama ovog regiona, u dokumentu je pomenuta Bosna i Hercegovina, kojoj se savetuje da nastavi da sprovodi demokratske reforme u evropskoj integraciji. Alijansa se, takođe, obavezala da će “podržati bezbednost i odbrambene kapacitete” BiH, te njenu sposobnost da se odupre hibridnim pretnjama.
Segment dokumenta koji se odnosi na Zapadni Balkan umnogome je sličan Deklaraciji usvojenoj jula prošle godine na samitu Alijanse održanom u Viljnusu. Ipak, za razliku od 2023, ovoga puta nije apostrofirano da bi “jačanje odnosa NATO i Srbije bilo od koristi Alijansi, Srbiji i celom regionu”, niti je ukazano na značaj Dijaloga Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa.
Obećanje o dugoročnoj podršci Ukrajini “u borbi za slobodu”
Značajan deo najnovije Deklaracije posvećen je situaciji u Ukrajini. Između ostalog, navodi se da su na samitu u Vašingtonu preduzeti dalji koraci da se osnaži “naša dugoročna podrška Ukrajini, kako bi ona pobedila u svojoj borbi za slobodu”.
“Invazija Rusije na Ukrajinu je ugrozila mir i stabilnost na evroatlanskom prostoru i ozbiljno dovela u pitanje globalnu bezbednost. Rusija ostaje najznačajnija i direktna pretnja za bezbednost Alijanse”, konstatuje se u dokumentu.
Što se konkretnih obećanja Ukrajini tiče, lideri NATO ukazuju da će biti nastavljena “politička, ekonomska, finansijska i humanitarna podrška, uključujući vojnu”. U tom kontekstu, naglašava se da neće biti umanjena sredstva za pomoć Ukrajini, odnosno da će novac koji se izdvaja za te svrhe i dalje iznositi “minimalno 40 milijardi evra godišnje”. Istovremeno, pozdravlja se odluka generalnog sekretara Alijanse da imenuje visokog predstavnika NATO u Ukrajini.
Oštre kritike Belorusiji, Kini, Severnoj Koreji i Irani
U Deklaraciji se ukazuje i da će za naredni samit Alijanse biti spremljene preporuke o strateškom pristupu NATO Rusiji, “uzimajući u obzir izmenjeno bezbednosno okruženje”.
NATO lideri su izrekli oštre kritike Belorusiji, Kini, Severnoj Koreji i Iranu. Tvrdi se da Severna Koreja i Iran podstiču agresivni rat Rusije protiv Ukrajine, tako što pružaju direktnu vojnu podršku Rusiji, uključujući municiju i bespilotne letelice, a to, ocenjuje se, ozbiljno utiče na evroatlantsku bezbednost.
U osvrtu na “produbljivanje političke i vojne integracije” Rusije sa Belorusijom, konstatovano je da Belorusija stavlja na raspolaganje svoju teritoriju i infrastrukturu Rusiji u ratu protiv Ukrajine, što ima negativne posledice po regionalnu stabilnost i odbranu Alijanse
U segmentu Deklaracije koji se odnosi na odnose Rusije i Kine, konstatuje se, između ostalog, da jačanje te saradnje i njihovi sve snažniji pokušaji da potkopaju i preoblikuju međunarodni poredak zasnovan na pravilima, predstavljaju razlog za duboku zabrinutost.
“Suočeni smo sa hibridnim, sajber, svemirskim i drugim pretnjama i zlonamernim aktivnostima državnih i nedržavnih aktera”, ocenjuje Alijansa.
