Konstituisanje novog saziva Evropskog parlamenta sledeće nedelje

foto: Christophe Licoppe / Evropska unija

Konstitutivna sednica novog saziva saziva Evropskog parlamenta počeće u  utorak 16. jula,  kada će biti birani predsednik i potpredsednici tog zakonodavnog tela EU. Do narednog petka trebalo bi da bude poznato i ko će preuzeti ostale važne funkcije u EP, a za četvrtak 18. jul planirani su rasprava i glasanje o reizboru Ursule fon der Lajen za predsednicu Evropske komisije.

Roberta Mecola, političarka sa Malte i predstavnica Evropske narodne partije (EPP), kandidatkinja je za predsednicu Evropskog parlamenta. Mecola je od januara 2022. bila na čelu EP.

Roberta Mecola: Proevropska većina može da opstane, ali mandat neće biti lak

Prema važećim pravilima, predsednik Evropskog parlamenta se bira na period od dve i po godine, postupkom tajnog glasanja i potrebno je da dobije apsolutnu većinu glasova (50 odsto plus jedan glas). Ako kandidat/kandidati ne dobije dovoljno glasova u prvom krugu, mogu da budu održana još dva kruga glasova. Ukoliko ni nakon trećeg kruga nema pobednika, dva kandidata sa najviše glasova ulaze u četvrti krug, u kojem se o pobedniku odlučuje prostom većinom.

Da će Roberta Mecola biti kandidatkinja za predsednicu EP zvanično je saopšteno prošlog meseca, nakon sastanka rukovodstva Evropske narodne partije, koja je dobila najviše glasova na izbora za Evropski parlament održanim od 6. do 9. juna. Obraćajući se učesnicima plenarne sednice Odbora EP za ekonomska i socijalna pitanja, Mecola je 10. jula ocenila da njen mandat “neće biti lak”.

“Ovaj saziv Parlamenta biće veoma različit od prethodnog. Mnogi ljudi su izglasani kako bi nas uništili”, ocenila je Roberta Mecola, što je predstavljalo aluziju na rast desnice, nakon izbora za EP.

Prema mišljenju Mecole, proevropska većina može da opstane, ali potrebni su nam kolektivni odgovori u vezi sa bezbednošću, rastom, te stambenom politikom.

“Ako ne uspemo da odgovorimo na ove izazove, građani će biti u iskušenju da se okrenu ekstremistima”, tvrdi kandidatkinja za predsednicu Evropskog parlamenta.

Izbor 14 potpredsednika i  pet kvestora

Nakon izbora predsednika EP, poslanici biraju 14 potpredsednika. Kandidati se takođe biraju postupkom tajnog glasanja, koje je zakazano za 16. jul.  Svi kandidati su na jedinstvenom glasačkom listiću. Svaki poslanik može da glasa za najviše 14 poslanika koliko i ima slobodnih mesta.

Poslanici koji u prvom krugu ostvare apsolutnu većinu glasova, njih najviše 14, proglašavaju se izabranima po redosledu dobijenih glasova. Ako posle prvog kruga ostane praznih mesta, održava se drugi krug, a nakon toga i treći za koji je dovoljna relativna većina. Ako ima samo 14 kandidata, biće izabrani aklamacijom, a glasanjem se utvrđuje samo njihov redosled.

Narednog dana, 17. jula u Evropskom parlamentu će se odlučivati o izboru takozvanih “kvestora”. Bira se pet kvestora, na sličan način kao što se biraju potpredsednici. Kvestori su nadležni za administrativna i finansijska pitanja, koja direktno utiču na poslanike.

Takođe, poslanici EP sledeće sedmice treba da odluče o broju i sastavu odbora i pododbora. Na agendi novog saziva naći će se i rasprava o glavnim zaključcima sa sastanka Evropskog saveta, usvojenim 27. juna, uključujući pomoć Ukrajini.

Ursula fon der Lajen u “trci” za glasove

Obraćanje Ursule fon der Lajen u Evropskom parlamentu zakazano je za četvtak 18.jun, a nakon toga će se glasati o njenom reizboru za predsednicu Evropske komisije. Da bi ostala na čelu EK, potrebno je da dobije najmanje 361 glas, od ukupno 720 poslanika u Evropskom parlamentu.

Iako postoje tvrdnje da bi pojedini poslanici iz redova Evropske narodne partije, koja je predložila Fon der Lajen za tu funkciju, mogli da glasaju protiv, smatra se da će ona dobiti zeleno svetlo za drugi mandat, uz podršku predstavnika i grupe Socijalista i demokrata, kao i liberala, a, moguće, i Zelenih.Ukoliko dobije podršku u EP, Fon der Lajen bi početkom septembra trebalo da objavi raspodelu portfelja u EK i način na koji će organizovati rad buduće Komisije. Na kraju, svi komesari (takozvani „Kolegijum komesara“), uključujući predsednika i visokog predstavnika Unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku/potpredsednika EK, treba da dobiju saglasnost Evropskog parlamenta. Davanju saglasnosti EP prethodiće slušanja predloženih komesara u relevatnim parlamentarnim odborima.

Ako za Ursulu fon der Lajen ne bude glasalo dovoljno poslanika u EP, Evropski  savet  mora da predloži novog kandidata za predsednika Evropske komisije u roku od mesec dana.

Izvor: European Western Balkans