Roberta Mecola reizabrana za predsednicu Evropskog parlamenta
foto: Dati Bendo / Evropska unija
STRAZBUR – Maltežanka Roberta Mecola izabrana je danas za predsednicu Evropskog parlamenta na konstitutivnoj sednici novog saziva u Strazburu, ubedljivom većinom glasova. Za ponovni izbor Mecole, koja se nalazila na čelnoj poziciji u EP od januara 2022, glasalo je 562 poslanika, dok je njena protivkandidatkinja iz redova Levice, Špankinja Irene Montero, osvojila svega 61 glas.
Mecola, predstavnica Evropske narodne partije (EPP), vodiće Evropski parlament od ukupno 720 poslanika, i u naredne dve i po godine. Prema važećim pravilima, predsednik EP predsedava debatama i aktivnostima Parlamenta, te predstavlja EP u Evropskoj uniji i na međunarodnom nivou.
U uvodnom obraćanju članovima EP Roberta Mecola je poručila da Parlament mora da bude parlament debate, poštovanja, ”kuća u kojoj ćemo moći da diskutujemo i obrazlažemo naše stavove”.
“Želim da se borim za Parlament koji će biti osnažen. Ne možemo da prihvatimo da budemo oslabljeni kao parlamentarci, parlamentarizam mora da jača… Tokom proteklog mandata naučili smo da je budućnost sve samo ne predvidiva… Ovo treba da bude parlament u kojem ćemo se boriti protiv birokratije… Neću bežati od donošenja teških odluka. Moja vrata ostaće otvorena, svi poslanici biće tretirani pravično i sa dostojanstvom”, navela je Mecola.
I u govoru pre glasanja i nakon što su objavljeni rezultati, Roberta Mecola je u nekoliko navrata pomenula značaj borbe protiv autokratskih tendecija koje su, prema njenom mišljenju, sve istaknutije u svetu. U tom kontekstu, obećala je da će EP nastaviti da snažno podržava Ukrajinu i vladavinu prava. Ona je, takođe, najavila da će se zalagati za to da i Evropskom parlamentu bude omogućeno da predlaže zakonske inicijative.
Predsednica EP je pomenula i značaj proširenja Evropske unije, pomenuvši države kandidate, uključujući one sa Zapadnog Balkana. Kako je ukazala, zemljama koje teže članstvu treba pružiti ruku u evropskoj integraciji, procesu koji i dalje treba da bude zasnovan na zaslugama.
“Uz vašu podršku, nastaviču da neumorno radim na tome da približim ljude jedne drugima. Ovo mora da bude kuća koja se ne plaši da preuzme vođstvo i da se menja”, kazala je Mecola nakon što je i zvanično reizabrana za čelnu funkciju u Evropskom parlamentu.
Pre glasanja u EP poslanicima se obratila i Irene Montero, čija je kandidatura za predsednicu bila simboličnog karaktera. Ona je u nekoliko navrata pomenula značaj borbe za poboljšanje prava radnika i svih ostalih kategorija ljudi, te poručila da se Levica zalaže za “Evropu mira”.
Mecola je poslanica u Evropskom parlamentu od 2013. Prvi put je izabrana za predsednicu EP u januaru 2022, nakon smrti tadašnjeg predsednika Davida Sasolija, kao prva žena na toj funkciji od 2002. godine.
Briselski mediji ocenjuju da ne čudi tako ubedljiva podrška koju je Roberta Mecola dobila na današnjem glasanju. Navodi se da se ona u protekle dve godine pokazala kao pragmatična liderka, spremna da radi sa snagama širom političkom spekra. Štaviše, ukazuje se da je postala jedna od najistaknutijih ličnosti u Evropskoj narodnoj partiji, koja je i posle najnovijih izbora ostala najveća politička grupacija u Evropskom parlamentu.
Kao jedan od najvećih aduta Mecole pominje se njen aktivni pristup ulozi predsednice EP, što uključuje česta putovanja u evropske prestonice i stvaranje kontakata sa šefovima vlada. Ilustracije radi, ona je bila prva zvaničnica EU koja je posetila Kijev dva meseca od početka ruske invazije na Ukrajinu, u aprilu 2022.
U prvom krugu izabrano 11 od 14 potpredsednika
Danas je izabrano i 11 potpredsednika Evropskog parlamenta. Petoro njih dolazi iz grupe levog centra – Socijalista i demokrata, troje iz Evropske narodne partije, dvoje iz liberalne grupe “Obnovimo Evropu” i jedan iz grupe Zelenih.
Ukupno je predviđeno 14 potpredsedničkih mesta, ali su u prvom glasanju izabrani samo oni koji su dobili apsolutnu većinu glasova. Poslanici koje su kandidovale desničarske grupe – Evropski konzervativci i reformisti, Patriote za Evropu i Evropa suverenih nacija, kao i grupa Levice, nisu izabrani u prvom glasanju. Zbog toga će biti održano i drugo i, po potrebi, treće glasanje.
Najviše glasova, 604, među potpredsednicima dobila je Zabine Ferhejen iz nemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU), praćena Evom Kopač iz poljske Građanske platforme. Obe su članice Evropske narodne partije.
Najviše glasova među Socijalistima i demokratama dobila je Katarina Barli iz nemačkog SPD-a, dok je ispred grupe liberala potpredsednik sa najviše glasova postao Martin Hojsik iz Progresivne Slovačke.
Izvor: European Western Balkans
