Ulaganja koja Srbiju približavaju Evropskoj uniji

foto: Evropska unija

Evropska unija je istovremeno jedan od najvažnijih političkih partnera država Zapadnog Balkana i, u poslednjih 20 godina, najveći donator i investitor u regionu.

Naime, Unija plasira dugoročne kredite, kombinujući ih s investicijama drugih organizacija, i finansira investicione projekte koji odgovaraju njenim ciljevima kao što su doprinos rastu, zapošljavanju, regionalnoj koheziji i održivosti, tako preuzimajući deo investicionog rizika, što privatnim investitorima olakšava ulaganje u projekte. Iako EU stimuliše ulaganja za koja se aplicira, ipak EU fondovi predstavljaju razvojnu šansu koju mi i dalje nedovoljno koristimo.  S druge strane, samo u toku ovog leta možemo pročitati vesti o raznim ulaganjima u Srbiju i odobrenim kreditima Evropske unije koji itekako znače našim građanima, a koji obuhvataju liberalizaciju tržišta, digitalizaciju, pospešivanje zelenih tehnologija, poboljšanje energetske efikasnosti, unapređivanje transportnih mreža, proširenje naučno-tehnoloških parkova itd.

Razvitak lokalnih samouprava

Krajem juna tekuće godine Evropska unija je preko Programa za lokalni razvoj EU PRO Plus dodelila 9,6 miliona evra za realizaciju 18 projekata koji će doprineti boljem životu građana Srbije u 30 lokalnih samouprava. Pravo učešća na pozivu imali su gradovi i opštine, kao i regionalne razvojne agencije koje su u okviru EU PRO Plus programa izradile teritorijalne strategije kao jedan od preduslova za teritorijalni pristup razvoju i korišćenje EU sredstava. Teritorijalne strategije u ovom slučaju podrazumevaju promocije zajedničkog rada većih gradova i manjih opština, uz saradnju sa civilnim, poslovnim sektorom i lokalnim zajednicama. Jedan od projekata uključuje revitalizaciju urbanih područja i promociju kulturnog nasleđa kroz transformaciju Niške tvrđave u centar kreativnih industrija, u šta spadaju obnova i aktiviranje ateljea i kazamata, kao i promocija kulturne staze Tabula Peutingeriana koja povezuje istorijska i kulturna mesta širom Niša, Svrljiga, Merošine i Gadžinog Hana. Inicijativa ima za cilj unapređenje urbanog identiteta, privlačenje turista i poboljšanje kvaliteta života za preko 50.000 ljudi kroz obogaćenje angažmana zajednice i kulturno uvažavanje.

Među ostalim projektima su i rekonstrukcija srednjevekovnog grada u Kruševcu, zatim uvođenje solarnih elektrana, zelenih krovova i vertikalnih vrtova na lokacijama kao što su Narodno pozorište i Regionalni centar za dualno obrazovanje u Užicu, sportska hala u Bajinoj Bašti, Poljoprivredna škola u Požegi i poslovna zgrada Komunalnog javnog preduzeća Zlatibor, potom integrisanje sporta, rekreaciju mladih i civilnu zaštitu u Loznici i izrada Master plana za prostor bivše fabrike Viskoze u vidu obezbeđivanja uravnoteženog i održivog razvoja. Pored navedenih, projekat poboljšanja obrazovnih uslova u Pirotu i okolnim opštinama Dimitrovgrad, Babušnica i Bela Palanka će doprineti boljem obrazovnom okruženju za preko 2.000 učenika i nastavnika, a što će koristiti gotovo 3.000 članova zajednice, pružajući održiv odgovor na depopulaciju i starenje stanovništva.

Zelenija energetska infrastruktura

Početkom jula Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), koja je sa uloženih više od devet milijardi kroz 355 projekata najveći institucionalni investitor u Srbiji, potpisala je ugovor o bespovratnim sredstvima u iznosu od 2,35 miliona evra sa Ministarstvom rudarstva i energetike Srbije pružajući time tehničku pomoć Upravi za finansije i promociju energetske efikasnosti.

Pored toga, EBRD daje Srbiji kredit od 30 miliona evra za finansiranje ulaganja u proizvodnju toplotne energije iz obnovljivih izvora, što znači da će deset gradova uvesti čistiji i moderniji sistem daljinskog grejanja integrišući najsavremenije solarno-termalne, toplotne pumpe, gradsku i industrijsku otpadnu toplotu i geotermalne tehnologije u njihove postojeće sisteme. Samim tim, u Bogatiću kotlarnice na ugalj će zameniti geotermalna energija, u Novom Pazaru i Kruševcu će toplotne pumpe koristiti otpadne vode, dok će neke toplane preći na grejanje solarnom energijom. Pritom, pod geotermalnom energijom se ne podrazumeva vrela zemlja, nego zemlja na temperaturi od 17 ili 18 stepeni, koliko je temperatura zemlje na području većine gradova Srbije.

„Kada je zimi minus pet, imate toplotni izvor na već tih 17 ili 18 stepeni, tako da su velike uštede“, za RTS je rekao profesor Miloš Banjac, generalni sekretar Srpskog komiteta Svetskog saveta za energiju. Takođe, realizacijom svih planiranih projekata proizvodnja toplotne energije u Srbiji biće udvostručena, uz značajno smanjenje emisije ugljen-dioksida.

Precizniji sistem potrošnje struje

U isto vreme, Evropska investiciona banka (EIB) je sa Elektrodistribucijom Srbije potpisala ugovor od 80 miliona evra za nabavku i ugradnju pametnih brojila, uključujući odgovarajuću IT infrastrukturu, dok je prethodno, u junu, odobrila 200 miliona evra za podršku u ozelenjavanju proizvodnih kapaciteta Elektroprivrede Srbije, posebno za rehabilitaciju postojećih hidroelektrana kako bi se povećala njihova efikasnost i doprinos ukupnom energetskom miksu.

Naime, očekuje se da će ovaj projekat smanjiti gubitke u električnoj mreži, povećati uštedu električne energije, primeniti optimizovane tarifne metode i obezbediti pouzdano snabdevanje električnom energijom, što je posebno važno u danima kada imamo nadprosečnu potrošnju zbog vremenskih prilika. Zahvaljujući doprinosu Unije krajem 2022. godine, do sada je u Srbiji instalirano preko 360.000 naprednih strujomera. Ministarka rudarstva i energetike, Dubravka Đedović Handanović, potvrdila je da građani, a ni privreda neće imati nikakve troškove vezane za zamenu brojila, već naprotiv.

„Svi podaci će se nalaziti na jednom mestu, građani će moći da prate svoju potrošnju i da njome bolje upravljaju, da uoče kad i kako mogu da štede električnu energiju, a sâm sistem će pratiti promene u očitanim podacima i ukazivati na eventualne kvarove ili probleme koji će moći brže da se otklone“, navela je ministarka istakavši da će se tako smanjiti greške u očitavanju i olakšati integracija obnovljivih izvora energije u našoj zemlji, s obzirom da domaćinstva kupci-proizvođači električne energije moraju da ugrade pametna brojila zbog upravljanja potrošnjom, i da se ukupan broj kupaca-proizvođača u poslednjih 18 meseci povećao oko sedam puta.

Pored toga se u Srbiji realizuju ulaganja u srednju naponsku i u nisku naponsku mrežu, te je do sada zamenjeno 2.500 kilometara niskonaponske mreže širom Srbije, zamenjeno više od 730 transformatora različitih kapaciteta i veličina, a 34 hiljade drvenih stubova je zamenjeno betonskim.

Efikasniji i čistiji transport železnicom i plovnim putevima

Drugi ugovor vredan 16 miliona evra koji je EIB potpisala sa Ministarstvom za evropske integracije je za projekat izvlačenja 21 broda nemačke flote potpoljene u Dunavu tokom Drugog svetskog rata. Uklanjanje plovila iz Dunava u naredne četiri godine omogućiće da plovnost ove reke bude konkurentnija i u skladu sa najvišim međunarodnim standardima. Uz mogućnost prelaska modela transporta sa drumskog na vodni, što će ne samo značajno ubrzati i olakšati prevoz ljudi i robe, nego i intenzivirati rečni saobraćaj kojim će se Srbija lakše povezati sa svojim susedima kao i s državama EU kroz koridor Rajna-Dunav, ali i doprineti bezbednosti duž obale i boljoj zaštiti životne sredine u smislu emisije gasova staklene bašte.

Naravno, pored pomenutih postoje i drugi projekti EU u Srbiji koji su pripremi ili su već uveliko u toku kao što su prevodnica preko Dunava na Đerdapu koja ubrzava prevoz na reci, modernizacija dve luke u Bogojevu i Sremskoj Mitrovici, rekonstrukcija pruge Niš-Dimitrovgrad, unapređenje postojećeg TopSky-ATC One sistema upravljanja vazdušnim saobraćajem Kontrole letenja Srbije i Crne Gore, doprinos jačanju tržišta kapitala u Srbiji uz pomoć svoje prve emisije dinarskih obveznica čime će domaćim zajmoprimcima omogućiti zaduživanje i štednju bez straha od rizika promene deviznog kursa.

Ističe se i rehabilitacija pruge Beograd-Niš, koju trenutno odlikuje putovanje od najmanje šest sati vozom, odnosno oko tri sata automobilom. Zahvaljujući sredstvima odobrenim od strane EU, putovanje vozom između ta dva grada trajaće manje od dva sata, brzinom do 200 km/č. Dakle, obnova ovog koridora će omogućiti brži transport robe i znatno skratiti vreme dnevne migracije što će se dobro odraziti na regionalnu povezanost i trgovinu. Očekuje se da će pogodnosti nove pruge koristiti više od 2,3 miliona putnika godišnje i da će se njome prevoziti 9,4 miliona tona tereta, doprinoseći otvaranju novih preduzeća i novih mogućnosti zapošljavanja. S obzirom da je železnica čist vid transporta, modernizacija železničkog sistema doprinosi i čistijoj životnoj sredini.

Takođe, najavljuje se da je u završnim pripremama novi Ekonomski i investicioni plan EU za Zapadni Balkan i reformsku agendu. Važan deo planiranih reformskih mera usmeren je na razvoj privatnog sektora i poboljšanje poslovnog ambijenta za povećanje privrednog rasta, u čemu sektor malih i srednjih preduzeća u Srbiji igra suštinsku ulogu. Ipak, samo zajedničkim i posvećenim radom institucija, ali i građana možemo da donesemo promene, ojačamo ekonomiju i poboljšamo standard života. Odluka je na nama.

Autor: Aleksa Jadžić