Bledski strateški forum 2024: Od fragmentacije do integracije – Evropa cela i slobodna

foto: Andrijana Lazarević

Svi živimo pod istim nebom, ali nemamo svi isti horizont.

Konrad Adenauer

Slovenija je 1. septembra preuzela jednomesečno predsedavanje Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija, nakon čega se vlada uputila na Bled kako bi svečano otvorila 19. Bledski strateški forum. Već samim sloganom foruma, „Svet paralelnih stvarnosti“, organizatori su nas podsetili na to da živimo u svetu dubokih podela i da je razdoblju relativnog mira, došao kraj; „naša mirovna dividenda je istekla“.[1]

Svet se suočava sa krizom multilateralne saradnje usled porasta rivalstava, nesigurnosti i sukoba. Jedna od centralnih tema ovogodišnjeg Bledskog strateškog foruma bila je geopolitička fragmentacija, koja ukazuje na to da globalna saradnja postaje žrtva ograničenih, kompetitivnih saveza zasnovanih na nacionalnim interesima. Ključna globalna pitanja poput klimatskih promena, nejednakosti, ljudskih prava i upravljanja novim tehnologijama padaju u senku zbog borbe za moć i parcijalnih interesa. Sukobi u Ukrajini i na Bliskom istoku, oba sa nesagledivim humanitarnim posledicama, podsećaju na posledice kada međunarodna zajednica ne uspe da preduzme odgovornost za globalnu stabilnost. Politička scena, sa predstojećim globalnim izborima, postaje složenija. U takvom rasporedu snaga, male države preuzimaju ključnu ulogu posrednika, stvarajući prostor za pregovore i dogovore između velikih sila ujedno tražeći svoje mesto u budućoj bezbednosnoj arhitekturi.

Očekuje se da će oko polovine svetske populacije izaći na izbore 2024. godine. U junu je Amerika pratila događaje u Evropskoj uniji, a sada, dok EU finalizuje sastav Evropske komisije, usmerava pogled ka Sjedinjenim Državama u iščekivanju novog predsednika. Ovi izbori dodatno komplikuju političku i bezbednosnu scenu, čineći globalnu situaciju sve složenijom.

U međuvremenu, proces proširenja EU prošao je kroz izazovan put, od „produbljenje pre proširenja“ do ponovo aktuelnog „pomirenje pre proširenja“ a, kako kažu, sve u cilju stvaranja veće i snažnije Evropske unije/Evrope.

Evropska unija (37) u svetu paralelnih realnosti

Ako se prisetimo, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izjavio je na otvaranju prošlogodišnjeg Bledskog strateškog foruma da Evropska unija mora da bude spremna da primi nove države članice do 2030. godine, kao i da zemlje Zapadnog Balkana treba nazvati budućim članicama.[2] Zbog ove izjave se potom gotovo izvinjavao. Međutim, tadašnja i aktuelna predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen ga je ozbiljno shvatila i ove godine iskoristila priliku da nas podseti da to što je prošle godine izrečeno kao vizija – proširenje EU do 2030, sada mora da postane realnost. Ona je u znak posvećenosti viziji EU 37 najavila je da će njena nova Komisija biti „komisija proširenja“ te da ćemo u novom sastavu, koji bi uskoro trebalo da bude otkriven, dobiti i poverenika za proširenje. Dodala je i da je proširenje „investicija” u evropsku sigurnost i ekonomsku konkurentnost, te najavila da će šest zemalja kandidata uskoro predstaviti svoje reforme, koje će biti podržane evropskim investicijama u ukupnom iznosu od šest milijardi evra.[3]

Dakle, postalo je očigledno da Evropa neće biti ni cela ni slobodna bez zemalja Zapadnog Balkana, Ukrajine i Moldavije. Obnovljena posvećenost evropskoj bezbednosti i procesu proširenja, kao ključnom strateškom projektu pomirenja, potvrđena je uz naglasak na tome da se Evropska unija institucionalno priprema za proširenje uz jačanje svojih apsorpcionih kapaciteta. Najvažniji preduslov je obezbeđen – postignut je konsenzus unutar EU27 o potrebi daljeg proširenja. Strateško strpljenje EU ustupilo je mesto geostrateškim odlukama i političkoj volji da se konačno konsoliduje evropski kontinent. EU 37 postaje naša nova realnost. Veća Unija je ponovo jača Unija! Umesto daljih fragmentacija i podela – integracija!

Na panelu posvećenom bezbednosti evropskog kontinenta istaknut je osećaj hitnosti koji svi moramo prepoznati. Naglašeno je da ukupna teritorija Gruzije, Albanije, Jermenije, Crne Gore i Severne Makedonije zajedno odgovara površini ukrajinske teritorije okupirane od strane Rusije – više od 160.000 kvadratnih kilometara. Kada se u obzir uzme i broj stanovnika ovih država, on je manji od broja interno raseljenih lica u Ukrajini, kojih je preko 14 miliona, od čega je više od 7 miliona izbeglica. Ovi podaci naglašavaju razmere rata.

Takođe je ukazano na to da će budućnost Evrope nakon narednog talasa proširenja u velikoj meri zavisiti od toga kako, a ne samo kada će se rat u Ukrajini završiti. Ukoliko Evropa želi da postane geopolitički snažnija i razvije stratešku autonomiju, biće neophodno da se ponovo definiše šta bezbednost znači u ovom veku.  Ovo nije samo rat za teritoriju između Rusije i Ukrajine, shodno tome svako mirovno rešenje koje se bude odnosilo na teritoriju neće biti održivo mirovno rešenje. Ovaj sukob određuje ko će pisati pravila novog evropskog i globalnog bezbednosnog poretka. Zato male i srednje države treba unapred strateški da razmotre svoju poziciju u novoj bezbednosnoj arhitekturi i adekvatno se angažuju.

Kako je zaključeno, EU mora da se transformiše kako bi se proširila, dok zemlje kandidati moraju da se transformišu kako bi se pridružile. Uz to, dalja bilateralizacija samog procesa proširenja je neprihvatljiva. Ključno je vratiti se multilateralnoj saradnji zasnovanoj na demokratskim vrednostima i ljudskim pravima. Međutim, ostaje pitanje kako to postići u svetu u kojem ti principi više nisu univerzalno prihvaćeni. Evropa mora preuzeti globalno liderstvo u stvaranju održivije i pravednije zajednice, jačajući unutrašnju koheziju i vraćajući se odgovornoj politici.

I da završimo kako smo i započeli, rečima Konrada Adenauera, „kada svet deluje ogroman i složen, treba da setimo da svi veliki svetski ideali počinju u nekom lokalnom susedstvu“. Promislimo lekcije iz Slovenije i radimo na otvaranju nekog novog horizonta.

Autorka: Andrijana Lazarević

RESECO