Izveštaj Evropske komisije o vladavini prava za 2024. godinu: Izazovi na svakom koraku

foto: Pravni fakultet, Univerzitet Union

Evropska komisija je nedavno objavila svoj peti godišnji Izveštaj o vladavini prava, koji sistematski i objektivno analizira stanje vladavine prava u državama članicama Evropske unije (EU), prvi put uključivši i zemlje kandidate poput Srbije. Ovakav iskorak u pogledu zemalja kandidata – odnosno zemalja proširenja, kako se navodi u samom izveštaju – jasno upućuje na posvećenost EU procesu proširenja i podršci zemljama Zapadnog Balkana u njihovim naporima u sprovođenju reformi iz oblasti demokratije i vladavine prava.

Sudstvo, korupcija, mediji

Što se tiče Srbije, Izveštaj posebno naglašava izazove u pogledu uspostavljanja nezavisnog pravosuđa. Iako su ustavni amandmani iz 2022. godine bili usmereni na jačanje nezavisnosti sudstva, politički pritisak na sudije i tužilaštvo je i dalje prisutan. Ovi problemi nisu karakteristični samo za Srbiju, već su prisutni i u drugim zemljama regiona, poput Albanije i Severne Makedonije. Međutim, dok su te zemlje postigle napredak kroz reforme i procese provere integriteta sudija i tužilaca (tzv. vetting), Srbija tek treba da preduzme konkretne korake. Bitno je napomenuti da su primećene pozitivne promene u smanjenju trajanja postupaka u građanskim, privrednim i krivičnim predmetima. Uprkos tome, i dalje postoji problem kada je reč o proceduralnoj efikasnosti sudskih postupaka, što takođe nije samo ovdašnji izazov, već se s tim suočavaju i članice EU, poput Španije i Hrvatske. S tim što, za razliku od ovih država, Srbija još uvek nije u potpunosti implementirala neophodne reforme na ovom polju.

Takođe, korupcija je i dalje bolna točka Srbije, jer još uvek nije usvojena Nacionalna strategiju za borbu protiv korupcije za period 2023–2028, a koja je ključna za jačanje institucionalnog okvira za borbu protiv korupcije. Iako je konkretan pravni okvir većim delom usvojen, primetni su nedostaci u sprovođenju zakonskih rešenja za ove oblasti, što ukazuje na potrebu unapređenja pravnih mehanizama za sprečavanje korupcije. Takođe, nedostatak političke volje i dalje predstavlja značajnu prepreku u sprovođenju antikorupcijskih mera.

Sloboda izražavanja i medijske slobode i dalje su ugrožene u Srbiji. Regulatorno telo za elektronske medije (REM) suočava se sa ozbiljnim kritikama zbog neuspele zaštite medijskog pluralizam i profesionalnih standarda izveštavanja. Veliki problem predstavlja i politička pristrasnost REM-a, kao i privatnog vlasništva nad medijima, što je takođe prisutno u Albaniji i Crnoj Gori, ali i nekim članicama EU poput Bugarske i Mađarske. Pored toga, Srbija se takođe suočava s rastućim brojem SLAPP tužbi, koje predstavljaju ozbiljnu pretnju slobodi medija i izražavanja. Ove tužbe se koriste kao alat za zastrašiva

nje kritičara vlasti, najpre novinara, da bi se finansijskim troškovima obeshrabrili da dalje deluju u javnom prostoru. Uspostavljanje adekvatnih mehanizama za zaštitu novinara i borbu protiv ovakvih tužbi od ključne je važnosti za unapređenje slobode medija u Srbiji.

Ekološka vladavina prava

Ekološka vladavina prava predstavlja osnovu za održivi razvoj, jer spaja ekološke potrebe s temeljnim principima vladavine prava i omogućava unapređenje ekološkog upravljanja. Nedavno potpisani Memorandum o razumevanju između Srbije i EU u oblasti održivih sirovina, lanaca vrednosti baterija i električnih vozila, izazvao je snažne reakcije javnosti. Dok ga jedni vide kao važan ekonomski napredak, drugi upozoravaju na ekološke izazove koje sa sobom donosi. Projekat Jadar, koji predviđa eksploataciju litijuma u Zapadnoj Srbiji, izazvao je zabrinutost ekoloških aktivista i opozicionih grupa zbog ugrožavanja životne sredine i samim tim osnovnih ljudskih prava, uključujući pravo na život, privatnost i slobodu izražavanja, na šta upućuju i brojne presude Evropskog suda za ljudska prava. Ove tenzije ukazuju na potrebu za strožom i delotvornom primenom ekološke vladavine prava kako bi se osiguralo da ekonomski rast ne ugrožava životnu sredinu i lokalne zajednice. U tom svetlu, ključno je da Srbija usvoji i primeni pravni okvir koji će obezbediti održivo upravljanje prirodnim resursima, transparentnost i odgovornost u procesu donošenja odluka. To podrazumeva unapređenje zakonodavstva u oblasti zaštite životne sredine, razvoj efikasnih pravnih mehanizama za rešavanje ekoloških sporova i aktivno uključivanje civilnog društva u donošenje odluka. Istovremeno, Izveštaj ističe izazove u sprovođenju preporuka Zaštitnika građana i drugih nezavisnih tela, kao i probleme u kvalitetu izrade zakonodavstva i nedovoljno uključivanje zainteresovanih strana u javnoj raspravi, a što je zajednički problem Srbije i drugih zemalja kandidata.

Partnerstvo sa EU pruža priliku za značajan napredak Srbije u navedenim oblastima, ali konačan uspeh zavisiće od političke volje i odlučnosti vlasti da sprovedu neophodne reforme. Samo kroz istinsku posvećenost ovim reformama Srbija može ostvariti stabilan napredak ka punopravnom članstvu u EU i obezbediti trajne koristi za svoje društvo i građane.

Autor: Nikola Kovačević