Klaster 1 u Godišnjem izveštaju EU za Srbiju: Vrzino kolo na evropskom putu

foto: Beogradska otvorena škola

Estragon: „Idemo!”

Vladimir: „Ne možemo.”

Estragon: „Zašto ne?”

Vladimir: „Čekamo Godoa.”

Estragon (očajnički): Ah!

Semjuel Beket, Čekajući Godoa

U Klasteru 1 nije došlo do suštinskog napretka koji bi Srbiju pomerio bar za jedan korak unapred u kodnom sistemu EU kojim ona tumači napredak u reformama u procesu pristupanja. Gde nema napretka, postoji samo nazadovanje. Nazadovanje neumitno povampiruje stare i rađa nove konflikte.

S velikim nestrpljenjem smo dočekali objavljivanje godišnjeg Izveštaja o napretku Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji (EU) za 2024. godinu. Pre svega, zato što se u periodu između dva izveštaja dogodio niz događaja koji su imali ili tek mogu imati značajan uticaj na dalji tok evropskog projekta u Srbiji.

U Srbiji – izbori, za koje postoji osnovana upitanost oko pravilnosti, ravnopravnih uslova za sve učesnike u procesu i kvaliteta samog izbornog procesa; sve češći građanski protesti inicirani čitavim spektrom tema – od investitorskog urbanizma, preko nepristajanja na sve izraženije društvene nejednakosti u različitim sferama života, do netransparentnog i neinkluzivnog donošenja odluka o eksploataciji prirodnih resursa.

U Evropskoj uniji – uspon desničarskih političkih partija i pokreta širom EU koji se prelio u sastav novog Evropskog parlamenta koji je polarizovaniji i fragmentisaniji nego ikada dosad, neizvesnost i nesigurnost zbog rata u Ukrajini kome se ne nazire kraj. Ovde treba, ipak, istaći i izbor nove Evropske komisije koja je, posle dužeg perioda, vratila proširenje na velika vrata, te usvajanje Reformske agende za pet država Zapadnog Balkana kao jasne signale da se Zapadni Balkan – pojedini bi rekli ni kriv ni dužan – opet vratio u igru kada je u pitanju politika proširenja Evropske unije.

Dan mrmota

A gde je Republika Srbija, u svetlu svih ovih događaja, kada je reč o reformskim procesima koji treba da ubrzaju njen put ka članstvu u Evropskoj uniji u Klasteru 1 (Osnove procesa pristupanja)? Prema mišljenju Evropske komisije, otprilike na istom mestu gde i 2023. godine, a ne tako daleko ni od polazne tačke u 2022. godine. Da ne idemo dublje u prošlost…

Funkcionisanje Narodne skupštine je i dalje opterećeno nedelotvornošću, ugroženom autonomijom i nedovoljnom transparentnošću, naročito u ostvarenju svojih suštinskih funkcija kao što su nadzor nad izvršnom vlašću i donošenje zakona. Ovde treba pomenuti da se iz godine u godinu u izveštaju ponavlja preporuka za unapređenje Poslovnika Narodne skupštine (poslednji put menjan 2003. godine) i doslednu primenu Kodeksa ponašanja za kažnjavanje poslanika. Ne treba biti stručnjak, treba samo jednom ispratiti skupštinska zasedanja i shvatiti zašto treba striktno i dosledno primenjivati odredbe Kodeksa, makar u onom delu koji se odnosi na delovanje narodnih poslanika u skladu sa etičkim vrednostima istine, pravičnosti, poštenja, odgovornosti i integriteta.

Reforma javne uprave je i dalje usporena velikim brojem vršilaca dužnosti i odsustvom funkcionalnog zapošljavanja zasnovanog na zaslugama. Mišljenja Sekretarijata za javne politike na nacrte zakona i dokumenata javnih politika se i dalje dosledno ne primenjuju, što značajno umanjuje kvalitet i promenljivost propisa i dokumenta donetih na ovaj način.

Preporukama za usvajanje Zakona o Pravosudnoj akademiji i efikasnu i proaktivnu odbranu nezavisnosti pravosuđa i autonomije tužilaca od strane ključnih tela (Visoki savet sudstva, Visoki savet tužilaštva, Vlada i Skupština), Komisija poručuje da je funkcionisanje pravosuđa ugroženo i da je nedozvoljeni pritisak na pravosuđe i dalje zabrinjavajući.

Iako je zabeležen određen napredak na polju borbe protiv korupcije, jasno je istaknuto da i dalje ne postoji politička volja za delotvorno rešavanje problema korupcije, kao ni posebne mere za suzbijanje korupcije u najosetljivijim sektorima. U Izveštaju je jasno istaknuto da Srbija mora ostvariti vidljive rezultate kada su u pitanju istrage, krivična gonjenja i pravosnažne presude u predmetima korupcije na visokom nivou.

Što se tiče osnovnih prava, u Izveštaju je jasno podvučeno da Republika Srbija i dalje ne raspoređuje odgovarajuće finansijske i ljudske resurse za borbu protiv nasilja nad ženama, deinstitucionalizaciju i borbu protiv diskriminacije.

Jako je teško govoriti o napretku kada je u pitanju sloboda izražavanja. U poslednjih nekoliko izveštaja se neprestano insistira na: doslednom sprovođenju medijskih zakona, bezrezervnoj zaštiti i obezbeđivanju bezbednosti novinara, kao i na zaustavljanju, sada već ustaljenih, praksi etiketiranja i verbalnih napada na njih, a koji dolaze od visokih zvaničnika. Uz to, nedovoljno su delotvorne reakcije na slučajeve fizičkog i verbalnog nasilja nad novinarima.

Kada je u pitanju borba protiv organizovanog kriminala, od Srbije se očekuje da konačno poveća efikasnost u krivičnim postupcima u predmetima teškog i organizovanog kriminala.

Na kraju, tu je i pitanje odsustva vidnog napretka kada je reč o položaju organizacija civilnog društva (OCD). Verbalni napadi i kampanje protiv određenih OCD su pojačani, dok se iz izveštaja u izveštaj prepisuje konstatacija da su branitelji ljudskih prava meta napada, kao i da su OCD i pojedinci koji kritikuju vlast na udaru brutalnih medijskih kampanja blaćenja (u tome prednjače mediji s nacionalnim frekvencijom) i SLAPP tužbi, kojima se na sistematski način želi isključiti javnost iz učešća u procesima donošenja odluka na svim nivoima vlasti. Iako pravni okvir za saradnju između organa javnih vlasti i OCD postoji, u praksi su retki primeri održivih mehanizama saradnje.

Non progredi est regredi

Evropska inicijativa za stabilnost (European Stability Initiative − ESI ), tink tenk organizacija iz Berlina s višedecenijskim iskustvom u praćenju reformskih procesa na putu država Zapadnog Balkana ka Evropskoj uniji, razvila je jednostavnu ali efektnu metodologiju za praćenje napretka u reformama u procesu pristupanja EU, prateći ustaljenu skalu Evropske komisije za ocenu stanja u određenoj oblasti. Naime, svakoj sveobuhvatnoj kvalitativnoj oceni stanja Komisije o napretku u pojedinom pregovaračkom poglavlju, ESI je dodeljivala kvantitativnu, u formi ocene na skali 0−4. Tabelarno prikazano to bi izgledalo ovako:

Kada se uporede ocene Evropske komisije iz prethodnih pet izveštaja (2020–2024. godina) u ključnim oblastima iz Klastera 1 to bi izgledalo ovako:

Ovakvoj ESI-jevoj metodologiji se često upućuje objektivna kritika da ne prati pojedinačne sektorske reforme unutar tako velikih poglavlja i ostvarene napretke tokom izveštajnih perioda, za koje je Evropska komisija, takođe, razvila posebnu skalu.

Ipak, pregled i lakoća njegovog tumačenja, uprkos kritikama, pruža uvid u realnost koju je teško prihvatiti – u Klasteru 1 nije došlo do suštinskog napretka koji bi Srbiju pomerio bar za jedan korak unapred u kodnom sistemu EU kojim ona tumači napredak u reformama u procesu pristupanja. Gde nema napretka, postoji samo nazadovanje. Nazadovanje neumitno povampiruje stare i rađa nove konflikte. A mi živimo u društvu koje je već iskusilo previše konflikta i zbog toga platilo (pre)visoku cenu.

 Autor: Vladimir Pavlović,

programski direktor Beogradske otvorene škole