„Garancije za mlade“: Ključ za unapređenje zapošljivosti mladih u EU

foto: Freepik

Trenutna nezaposlenost i tržišna neaktivnost mladih, kao i ograničen pristup inkluzivnom i kvalitetnom obrazovanju, obukama i socijalnim uslugama, mogu imati ozbiljne posledice u budućnosti, kao što su povećan rizik od nezaposlenosti, smanjen nivo zarada, gubitak ljudskog kapitala i međugeneracijsko prenošenje siromaštva. Ovi problemi nisu samo individualne poteškoće, već predstavljaju direktne i indirektne troškove za društvo u celini. Takođe, doprinose regionalnim nejednakostima, što je slučaj, na primer, sa mladima iz ruralnih sredina koji zbog nemogućnosti integracije na tržište rada traže poslovne prilike drugde.^[1]

Kako bi se rešio problem nezaposlenosti mladih, Preporukom Saveta iz 2013. godine uspostavljena je šema „Garancije za mlade“. Ova šema obavezuje sve države članice EU da obezbede da svi mladi do 25 godina dobiju kvalitetnu ponudu za zaposlenje, nastavak školovanja, pripravnički staž ili praksu u roku od četiri meseca nakon što postanu nezaposleni ili završe formalno obrazovanje.

Od svog uspostavljanja, „Garancije za mlade“ pozitivno su uticale na zapošljivost mladih. Od 2013. do 2020. godine, broj mladih u EU koji nisu bili zaposleni, obrazovani ili obučeni (NEET) smanjio se za približno 1,7 miliona. Nezaposlenost mladih u EU pala je na 14,9% u februaru 2020. Godine. Tokom istog perioda, više od 24 miliona mladih registrovanih u okviru „Garancija za mlade“ započelo je proces zapošljavanja, nastavka školovanja ili pripravništva.^[2]

Savet je, međutim, prepoznao da bi ekonomski pad izazvan pandemijom COVID-19 doveo do povećanja broja nezaposlenih u starosnoj grupi od 25 do 29 godina, te da im je potrebna dodatna podrška. Iz tog razloga, Smernice Saveta za politike zapošljavanja iz 2020. godine pozivaju države članice da nastave da se bave nezaposlenošću mladih i pitanjem NEET mladih, uključujući kroz potpunu primenu i unapređenje šeme „Garancije za mlade“.

Kako bi se šema uskladila sa merama i programima država članica, koji su generalno dostupni mladima između 15 i 29 godina, unapređene „Garancije za mlade“ proširile su podršku na mlade do 29 godina.^[3] Zahvaljujući ovoj šemi, nakon ekonomskih poteškoća izazvanih pandemijom, nezaposlenost mladih u EU ponovo je opala, dostižući rekordno nizak nivo od 13,8% u aprilu 2023. godine.^[4]

Unapređene „Garancije za mlade“ takođe teže da podrže mlade, uključujući i one marginalizovane, u sticanju radnog iskustva i razvoju veština primenjivih na tržištu, posebno onih relevantnih za sektore rasta, kao i zelenu i digitalnu tranziciju. Ovo se postiže kroz individualizovan pristup i pružanje podrške u pronalaženju kurseva ili obuka potrebnih za profesionalno usavršavanje.[5]

Preporuka iz 2023. godine podržana je značajnim finansiranjem u okviru NextGenerationEU i dugoročnim budžetom. EU pruža i podršku politici i aktivnosti zajedničkog učenja kako bi pomogla državama članicama da ojačaju infrastrukturu i unaprede mere šeme. EU takođe prati napredak, te svaka država članica ima koordinatora, najčešće ministarstvo nadležno za zapošljavanje i socijalne politike, koji nadgleda primenu šeme na nacionalnom nivou i deluje kao kontakt tačka sa EU.

Efikasna koordinacija između različitih oblasti javnih politika, uključujući zapošljavanje, obrazovanje, omladinsku politiku, rodnu ravnopravnost i socijalna pitanja, ključna je za podsticanje zapošljavanja i mogućnosti za obrazovanje i pripravništvo. U ovom slučaju integrisane usluge olakšavaju pristup uslugama i beneficijama i pružaju prilagođena i fleksibilna rešenja za mlade sa višestrukim i višedimenzionalnim preprekama na tržištu rada. Integrisane usluge zahtevaju promenu radne kulture, stavljajući mlade u centar intervencija, podstičući razmenu ideja o najboljim praksama na svim nivoima vlasti i izgradnju mreža između svih relevantnih aktera.^[6]

S obzirom na izazove sa kojima se mladi u regionu Zapadnog Balkana suočavaju na tržištu rada, kako bi uskladile prakse i politike, kao i zbog tekućih razvojnih inicijativa koje podržava EU, tačnije Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan, ova šema lokalizovana je u regionu i u Srbiji. Evropska komisija je 2021. godine, zajedno sa Međunarodnom organizacijom rada, Evropskom fondacijom za obuku (ETF) i predstavnicima Zapadnog Balkana, pokrenula prvu fazu procesa formulisanja Planova za implementaciju Garancije za mlade na Zapadnom Balkanu, a predviđeno je da se šema implementira kroz četiri glavne faze u period od 2021 do 2027 godine.[7]

Autorka: Anja Jokić, politikološkinja