„Garancije za mlade“: Do unapređenja zapošljivosti u Srbiji i na Zapadnom Balkanu kroz podršku Evropske Unije

foto: Freepik

Nezaposlenost i tržišna neaktivnost mladih, kao i ograničen pristup inkluzivnom i kvalitetnom obrazovanju, obukama i socijalnim uslugama, mogu imati ozbiljne posledice u budućnosti, kao što su povećan rizik od nezaposlenosti, smanjen nivo zarada, gubitak ljudskog kapitala i međugeneracijsko prenošenje siromaštva. Ovi problemi nisu samo individualne poteškoće, već predstavljaju direktne i indirektne troškove za društvo u celini i doprinose regionalnim nejednakostima.^[1]

Kako bi se rešio problem nezaposlenosti mladih, na nivou EU je 2013. uspostavljena, a 2020. unapređena šema „Garancije za mlade“. Ova šema obavezuje sve države članice EU da obezbede mladima do 29 godina kvalitetnu ponudu za zaposlenje, nastavak školovanja, pripravnički staž ili praksu u roku od četiri meseca nakon što postanu nezaposleni ili završe formalno obrazovanje.

S obzirom na izazove sa kojima se mladi u regionu Zapadnog Balkana suočavaju na tržištu rada, kako bi se uskladile prakse i politike, kao i zbog tekućih razvojnih inicijativa koje podržava EU, ova šema je lokalizovana u regionu, uključujući i Srbiju. Evropska komisija je 2021. godine, zajedno sa Međunarodnom organizacijom rada, Evropskom fondacijom za obuku (ETF) i predstavnicima Zapadnog Balkana, pokrenula prvu fazu procesa formulisanja Planova za implementaciju „Garancije za mlade“ na Zapadnom Balkanu.^[2] Predviđeno je da se šema implementira u periodu od 2021. do 2027. godine kroz četiri glavne faze:

1. Izrada implementacionog plana,
2. Sprovođenje pripremnih radnji,
3. Pilotiranje,
4. Progresivno uvođenje u više regiona/na području cele zemlje.

Severna Makedonija je pionir u uspešnoj primeni ove šeme, koja je započeta 2018. godine. Jedan od ključnih faktora uspeha je učešće omladinskih struktura u kreiranju i implementaciji. Evropska komisija je u jednom od svojih izveštaja pozdravila partnerstvo Vlade Severne Makedonije i Nacionalnog saveta za mlade (NMSM) kao dobar mehanizam saradnje mladih i donosilaca odluka u formulisanju i sprovođenju omladinske politike. Ostatak Zapadnog Balkana trenutno je u prvoj fazi implementacije.

Republika Srbija je u julu 2021. godine potvrdila Deklaraciju Zapadnog Balkana o osiguranju održive integracije mladih na tržište rada i prihvatila da će raditi na postepenom uvođenju „Garancije za mlade“, opredeliti potrebne ljudske resurse i finansijska sredstva i izraditi Plan implementacije „Garancije za mlade“. Potvrđivanje navedene deklaracije usledilo je nakon što je Evropska komisija u oktobru 2020. godine usvojila sveobuhvatan Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan, kako bi podstakla dugoročni ekonomski oporavak regiona, podržavajući zelenu i digitalnu tranziciju, regionalnu saradnju i približavanje EU. Usvajanjem višegodišnjeg finansijskog okvira, Komisija je predložila mobilizaciju do 9 milijardi evra za finansiranje regiona iz IPA III programa za period 2021–2027. za podršku ekonomskom približavanju EU. U okviru ovog plana vlade Zapadnog Balkana trebalo bi da sprovedu vodeći projekat „Garancije za mlade“, kojim se podrška EU može koristiti u svim fazama.

Kao deo procesa implementacije, Vlada Republike Srbije je u januaru 2022. godine osnovala Koordinaciono telo za izradu i praćenje plana implementacije „Garancije za mlade“, sa zadatkom da nadgleda izradu ovog dokumenta i usmerava rad drugih organa vlasti u sprovođenju neophodnih reformi u oblasti zapošljavanja i omladinske politike. Pored Koordinacionog tela, formirana je i Ekspertska grupa sa zadatkom da sprovede pripremne aktivnosti za izradu Plana implementacije „Garancije za mlade“.^[3] Sledeći primer kolega iz Severne Makedonije, kao i princip participacije mladih u procesima donošenja odluka, Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) kao najviše nezavisno predstavničko telo mladih u zemlji uključeno je u rad ovih tela.

Dodatno, Vlada Republike Srbije je u decembru 2023. godine usvojila Implementacioni plan „Garancije za mlade“ za period 2023–2026. Najveći deo obaveze sprovođenja „Garancije za mlade“, u smislu njene koordinacije, realizacije i praćenja, je na Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kao Koordinatoru „Garancije za mlade“ i Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NZS) kao glavnom implementacionom partneru. Ministarstvo prosvete primarno je odgovorno za fazu rane intervencije, dok će Ministarstvo turizma i omladine biti zaduženo za razvoj i upravljanje fazom dosezanja.

Procenjeni troškovi reformi politika i mera predviđenih u Planu implementacije iznose oko 4,5 milijarde RSD, dok će ključni doprinos finansijskim potrebama implementacije predstavljati fondovi EU, uključujući kroz IPA 2020 program, Direktni grant NZS i IPA Operativni program 2024-2027. Značajan deo biće usmeren na tri odabrane filijale NZS u Nišu, Kruševcu i Sremskoj Mitrovici. Ovi regioni su strateški odabrani kako bi se rešili različiti izazovi zapošljavanja i obezbedila pravična raspodela mogućnosti širom zemlje. Deo sredstava biće namenjen za podršku dugoročno nezaposlenim licima i onima koji se suočavaju sa višestrukim preprekama u zapošljavanju.[4]

Evropska komisija je u izveštaju za Srbiju za 2024. godinu, u okviru Poglavlja 19: Socijalna politika i zapošljavanje, navela da je Srbija ostvarila ograničen napredak, posebno usvajanjem Plana implementacije „Garancije za mlade“ kao i pokretanjem pilot-programa „Garancije za mlade“ u januaru 2024. Uprkos ovom napretku, sistemski izazovi i dalje postoje širom regiona. Birokratske složenosti, neusklađenost između obrazovanja i poslovnih očekivanja, nedovoljni resursi i ograničeni angažman organizacija civilnog društva ostaju prepreke u punoj realizaciji potencijala „Garancije za mlade“.[5]

Autorka: Anja Jokić