foto: Iva Kojić

U kontekstu političkih i društvenih turbulencija prisutnih u Republici Srbiji već duže od 4 meseca, pitanje participacije građana u političkim procesima postaje sve značajnije. Dva modela koja se trenutno paralelno razmatraju kao moguća rešenja za izlaz iz političke krize su zborovi građana kao oblik direktne demokratije komplementaran studentskim plenumima, i formiranje ekspertske prelazne vlade kao trenutno aktivan predlog političke artikulacije. Ovi modeli nude različite pristupe i samim tim imaju drugačije implikacije na demokratske procese.

Šta je to zbor?

Zborovi građana predstavljaju mehanizam direktne demokratije koji omogućava građanima da neposredno učestvuju u donošenju odluka na lokalnom nivou. Prema Zakonu o lokalnoj samoupravi u Srbiji, zborovi su prepoznati kao jedan od oblika neposrednog učešća građana u rad lokalnih samouprava. Oni se sazivaju na nivou mesne zajednice, gde prisutni građani glasanjem usvajaju predloge i zahteve, na koje su organi i službe jedinice lokalne samouprave dužni da se izjasne u roku od 60 dana.

Ova forma participacije omogućava građanima da preuzmu inicijativu u rešavanju lokalnih problema, posebno u situacijama kada vlast na lokalu biva zarobljena u rukama korumpiranog vrhovnog režima Srpske napredne stranke. Zagovornici zborova ističu da oni suštinski ne predstavljaju zamenu za lokalnu vlast, već njen korektiv i dopunu, posebno u datom kontekstu kada predstavnička demokratija pada na testu funkcionalnosti.

Evropska unija prepoznaje značaj participativne demokratije kao dopune predstavničkom sistemu. U izveštaju Evropskog parlamenta iz 2024. godine ističe se da participativna demokratija može poboljšati kvalitet donošenja odluka, uvećati legitimitet političkih procesa i ojačati poverenje građana u institucije. Mehanizmi poput građanskih skupština, konsultacija i referendum koriste se u određenom broju država članica EU kako bi se osigurala veća uključenost građana u političke procese.

Primer koji se najčešće spominje jesu građanske skupštine u Irskoj, korišćene za raspravu o važnim društvenim pitanjima, koje predstavljale okidač za referendum i promene u ustavu.

A šta ćemo sa ekspertskom vladom?

Paralelno sa inicijativama za uvođenje zborova građana, u Srbiji se razmatra i formiranje eskpertske prelazne vlade. Ova ideja proistekla je kao moguć odgovor na dosadašnju tromost vladajuće garniture po pitanju ispunjenja studentskih zahteva, kao i zahteva pojedinih društvenih grupa. Ekspertska vlada bila bi sastavljena od stručnjaka koji nisu nužno politički angažovani, a njen mandat bi bio oročen i usmeren ka rešavanju konkretnih problema.

Iako oba modela imaju za cilj povećanje učešća građana u političkim procesima i rešavanje trenutnih političkih izazova u Srbiji, oni se razlikuju u pristupu i implementaciji.

Zborovi građana predstavljaju oblik direktne demokratije koji omogućava građanima da neposredno učestvuju u donošenju odluka na lokalnom nivou. Oni funkcionišu odozdo nagore, oslanjajući se na aktivno učešće građana u rešavanju lokalnih pitanja.

Sa druge strane, ekspertska vlada je privremeno telo sastavljeno od stručnjaka, čiji je zadatak rešavanje specifičnih problema i priprema tereza na održavanje fer, poštenih i slobodnih izbora. Ovaj model funkcioniše odozgo nadole, oslanjajući se na ekspertizu pojedinaca koji nisu nužno izabrani od strane građana, ali poseduju relevantna znanja i iskustva za vođenje države u ovom oročenom vremenskom periodu.

Dok zborovi građana jačaju praksu direktne demokratije i doprinose razvoju političke kulture među građanima Srbije, ekspertska prelazna vlada nudi privremeno rešenje koje se oslanja na očekivanu stručnost i neutralnostu u upravljanju državom.

Zborovi građana su pokazali svoj potencijal u podsticanju direktne demokratije. Samim tim, neophodno je omogućiti im dovoljno vremena kako bi pokazali svoju efikasnost i doprinos političkom sistemu. Ovaj model nije i ne može biti instantno rešenje - potrebno je vreme da se stvore odgovarajući uslovi za njegovu implementaciju. U početnim fazama, izazovi u organizaciji, koordinaciji i edukaciji građana mogu otežati podsticanje konkretnih rezultata. Baš zbog toga, neophodno je pružiti im stabilan okvir i institucionalnu podršku. Samo kroz vreme i praktičnu primenu građani mogu u potpunosti shvatiti potencijal zborova kao što su to studenti uvideli svoj plenumima.

Iako se zborovi grđana i ekspertska vlada trenutno posmatraju kao međusobno isključive opcije, važno je naglasiti da oni mogu postojati paralelno, uz jasno razlikovanje njihovih nadležnosti u političkom sistemu. Zborovi su prirodno usmereni na loklan nivo, gde građani mogu jasnije da uoče svoje potrebe i probleme, dok ekspertska vlada, koja jedino može da se formira kao kratkoročno prelazno rešenje, pretpostavlja ulogu na republičkom nivou. Takva podela nadležnosti mogla bi da omogući komplementarnost - dok zborovi jačaju demokratku kulturu odozdo, pojedini očekuju od ekspertske vlade da će obezbediti privremenu funkcionalnost sistema odozgo. Ova dvosmerna dinamika ima potencijal da doprinese dubljoj demokratizaciji društva, pod uslovom da nijedna strana ne guši participaciju druge. Međutim, svrsishodnost ekspertske vlade u našem duboko podeljenom i korumpiranom političkom sistemu ne može biti svrsishodno rešenje za temeljne probleme koji su prepoznati prevashodno studentskih zahtevima usmerenim na rad institucija.

Zborovi nisu važni samo za Srbiju, već mogu postaviti presedan i za šire demokratske procese u Evropi. U mnogim državama Evropske unije, različiti oblici direktne demokratije već daju rezultate, a Srbija, sa implementacijom zborova, može postati pionir u usvaju ovakvih praksi u regionu. Sa zborovima građana, Srbi ne samo da mogu unaprediti svoje lokalne zajednice, već i pokazati Evropi da je moguće jačati demokratiju na temelju neposrednog učešća naroda, bez obzira na političke pritiske ili partijske interese. Zato je neophodno posvetiti se razvoju i institucionalizaciji ovog modela, jer bi to moglo doneti dugoročne koristi za politički sistem Srbije, te doprineti jačanju demokratskih vrednosti širom evropskog kontinenta.

Autorka: Iva Kojić