foto: EU

BRISEL – Evropska komisija objavila je danas godišnje izveštaje od državama kandidatima. Srbija je u odnosu na 2024. godinu povećala nivo pripremljenosti za članstvo u Evropskoj uniji u samo jednom poglavlju, koje se odnosi na slobodu kretanja kapitala. U oblasti „sloboda izražvanja“ Srbija je dobila ocenu „nazadovanje“, što je tek drugi put da se ovakva ocena nalazi u izveštaju Evropske komisije za Srbiju.

Jedini prethodni put kada je Srbija dobila ocenu „nazadovanje“ bilo je 2022. godine u poglavlju vezanom za spoljnu politiku, zbog neusklađivanja sa sankcijama Rusiji.

„Sloboda izražavanja“ nalazi se u okviru Poglavlja 23: Pravosuđe i osnovna prava, koje je jedno od najvažnijih poglavlja u procesu pregovora. Kako se navodi u izveštaju, iako je Srbija izmenila svoje medijsko zakonodavstvo kako bi ga dodatno uskladila sa pravnim tekovinama EU, tokom izveštajnog perioda došlo je do nazadovanja, jer se okruženje za novinare, medijske profesionalce i medije ozbiljno pogoršalo.

„Ponavljane izjave visokih zvaničnika o radu novinara imaju zastrašujući efekat na slobodu izražavanja. Slučajevi strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP) sve više ometaju rad istraživačkih medija. Medijski zakoni iz 2023. godine takođe se nedosledno sprovode. Posebno, medijski regulator REM nije u potpunosti ostvario svoj mandat, a ozbiljne zabrinutosti i dalje postoje u vezi sa njegovom stvarnom nezavisnošću. Narodna skupština nije izabrala novi Savet REM-a do zakonskog roka 4. novembra 2024. godine, i kao rezultat toga, Srbija od tada nema telo koje donosi odluke u okviru medijskog regulatora“, navodi se u obrazloženju ocene.

Dodaje se takođe da politički i ekonomski uticaj na medije, uključujući i na uređivačku politiku, predstavlja ozbiljan razlog za zabrinutost.

Evropska komisija svake godine, za svako pregovaračko poglavlje, dodeljuje dve opisne ocene. Prva se odnosi na ukupan nivo pripremljenosti države kandidata u toj oblasti, a druga na napredak ostvaren u poslednjih godinu dana.

Kada je reč o prvoj oceni, nivou pripremljenosti, postoji pet kategorija: “rana faza”, “određen nivo pripremljenosti”, “umeren nivo”, “dobar nivo” i “veoma napredna faza”.

Ukoliko se ove ocene pretvore u brojeve od 1 do 5 i izračuna prosečna ocena Srbije za 33 pregovaračka poglavlja, ona ove godine iznosi 3,12. To je poboljšanje za svega 0,01 u odnosu na prošlogodišnju prosečnu ocenu koja je bila 3,11.

Ovaj ograničeni napredak je rezultat činjenice da je samo u jednom od 33 pregovaračka poglavlja Srbija zabeležila povećanje nivoa pripremljenosti u odnosu na prošlu godinu, a to je Poglavlje 4: Sloboda kretanja kapitala. Navodi se da je u izveštajnom periodu došlo do izmena pravnog okvira u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, kao i podzakonskih akata koji se odnose na platne usluge.

Poređenja radi, Crna Gora je povećala nivo pripremljenosti u 12 od 33 pregovaračka poglavlja, čime je povećala svoju prosečnu ocenu sa 3,2 na 3,45. Albanija je povećala nivo pripremljenosti u šest poglavlja i podigla svoju prosečnu ocenu sa 2,8 na 2,9.

Srbija po ukupnoj prosečnoj oceni pripremljenosti – 3,12 – ostaje druga u regionu, iza Crne Gore, mada je faktički izjednačena sa Severnom Makedonijom, koja ima prosečnu ocenu 3,11. Bosna i Hercegovina i Kosovo i dalje su daleko iza ostalih u regionu po prosečnoj oceni.

Kada je reč o drugoj opisnoj oceni koju dodeljuje Evropska komisija, ocene napretka, ona se deli na šest kategorija: “nazadovanje”, “bez napretka”, “ograničen napredak”, “određen napredak”, “dobar napredak” i “veoma dobar napredak”.

Za razliku od prethodnih godina, Srbija ni u jednom poglavlju u ovogodišnjem izveštaju nije zabeležila ocene „dobar napredak“ ili „veoma dobar napredak“. U Poglavlju 23 ocena je „bez napretka“, dok je u Poglavlju 24: Pravda, sloboda i bezbednost, kao i u Poglavlju 31: Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika zabeležen „ograničen napredak“.

Ceo izveštaj je dostupan na linku.

Izvor: Savremena politika