foto: Regional Cooperation Council / Savet za regionalnu saradnju

Plastična kesa za nekoliko namirnica, plastična čaša za piće, posuda za obrok "za poneti" ili pribor koji nakon jednog korišćenja završi u kanti - sitnice su koje svakodnevno stvaraju velike količine otpada.

Zemlje Zapadnog Balkana sada su postavile cilj da do 2028. godine za 80 odsto smanje dostupnost i potrošnju pet grupa jednokratne plastike u odnosu na 2023. godinu.

Ovaj cilj deo je Ministarske deklaracije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan za 2026. godinu, koju su ministri šest ekonomija regiona podržali na sastanku održanom 18. septembra na Žabljaku.

Pored smanjenja upotrebe jednokratne plastike, dogovoreno je i više regionalnih mera u oblastima klimatskih promena, zaštite prirode, biodiverziteta, obnove šuma i upravljanja vodama.

Kada je reč o plastici, dogovor se odnosi na plastične kese, ambalažu i čaše za napitke, posude za hranu, kao i jednokratni pribor, tanjire, slamke i mešalice. Zemlje regiona trebalo bi da do 2028. godine uvedu usklađene zakonske i ekonomske mere, ali i mere kojima bi se smanjila potražnja za ovim proizvodima.

Promena bi trebalo da se odnosi i na proizvođače. Zemlje su se obavezale da do 2028. godine uspostave funkcionalne sisteme proširene odgovornosti proizvođača za plastičnu ambalažu. To podrazumeva registre proizvođača i ambalaže, usklađeno izveštavanje o količini ambalaže koja se stavlja na tržište, kao i mehanizme za finansiranje prikupljanja, sortiranja i tretmana otpada.

Drugim rečima, cilj nije samo da građani koriste manje plastike, već i da se promeni način na koji se ambalaža proizvodi, stavlja na tržište i zbrinjava kada postane otpad.

Upravo je pitanje sprovođenja bilo jedna od važnijih tema sastanka. Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Amer Kapetanović rekao je da usvajanje deklaracije predstavlja tek osnovu za ono što sledi.

"Deklaracije ne gase požare, ne čiste vodu, ne čiste reke", rekao je novinarima Kapetanović, naglašavajući da politički dogovor ima smisla tek kada bude pretvoren u konkretne mere.

A potrebe za takvim merama su sve vidljivije. Prema podacima koje je Kapetanović izneo na sastanku, samo prošle godine na Zapadnom Balkanu izgorelo je 225.000 hektara u više od 430 velikih šumskih požara. Zbog toga su klimatska otpornost, zaštita voda i prevencija posledica poplava i suša među oblastima u kojima region želi da ojača saradnju.

Na Žabljaku su podržane i Strategija šest ekonomija Zapadnog Balkana za prilagođavanje klimatskim promenama za period 2026 - 2030, Strateški plan za biodiverzitet do 2030. godine i Plan obnove šumskih pejzaža. Dokumenti treba da usmere zajednički rad na zaštiti prirode, obnovi ekosistema i odgovoru na klimatske rizike.

Za građane, posebno mlađe generacije, ove teme nisu samo pitanje zaštite životne sredine. Način na koji region bude upravljao otpadom, vodama i energijom utiče na kvalitet života, zdravlje, izgled gradova, ali i na troškove sa kojima će se društva suočavati zbog klimatskih promena.

Crnogorski ministar ekologije, održivog razvoja i razvoja severa Damjan Ćulafić ocenio je da deklaracija nije završetak procesa, već politička potvrda da region želi „brži, merljiviji i bolje koordinisan napredak“. Kao prioritete je izdvojio klimatsku i vodnu otpornost, zaštitu prirode i biodiverziteta, cirkularnu ekonomiju, smanjenje zagađenja i održivo finansiranje zelene tranzicije.

Sličnu poruku uputila je i parlamentarna državna sekretarka u nemačkom Ministarstvu za životnu sredinu Bettina Hagedorn, koja je istakla podršku Nemačke regionalnoj saradnji i pretvaranju dogovorenih ciljeva u konkretno delovanje.

Srbiju je na sastanku predstavljala ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov koja je rekla da deklaracije i strategije imaju pravi smisao tek kada se njihovi rezultati vide na terenu - kroz bolji kvalitet vazduha i voda, zaštitu prirode i bolji kvalitet života građana.

Zelena agenda je istovremeno važna i za evropski put regiona. Usklađivanje politika Zapadnog Balkana sa evropskim standardima u oblastima zaštite životne sredine, klimatskih promena i cirkularne ekonomije deo je šireg procesa približavanja Evropskoj uniji. Saradnja šest ekonomija dodatno je važna jer problemi poput zagađenja vazduha i voda, požara, poplava i klimatskih promena ne staju na državnim granicama.

Crna Gora, koja ove godine predsedava Berlinskim procesom,  rezultate sastanka sa Žabljaka prenosi i u pripreme za predstojeći Samit Berlinskog procesa u oktobru. Tamo bi lideri regiona trebalo da potvrde dogovorene prioritete i obaveze.

Berlinski proces je regionalna inicijativa koju je 2014. pokrenula Nemačka sa ciljem da podstakne saradnju zemalja Zapadnog Balkana, njihov evropski put i povezivanje sa Evropskom unijom

Autorka: Katarina Sremčević