Koja je uloga civilnog sektora u međustranačkom dijalogu?
Arhiva: Vesti

Koja je uloga civilnog sektora u međustranačkom dijalogu?

11.02.2021.

BEOGRAD – Osim nagađanja o temama i učesnicima međustranačkog dijaloga u Srbiji, diskusija se vodi i oko učešća civilnog sektora u drugoj rundi dijaloga vlasti i opozicije uz posredovanje Evropskog parlamenta, za koji se očekuje da počne za manje od mesec dana. Ipak, deo predstavnika civilnog društva saglasan je da im mesto jeste u dijalogu, ali u ulozi posmatrača ili onih koji nude rešenja.

Izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) Bojan Klačar ističe da civilno društvo ne treba da bude u ulozi direktnog učesnika u dijalogu, zato što nije politički akter, ali i zato što je neophodno da odgovornost za sprovođenje izbornog procesa preuzmu političke organizacije.

„Oni učestvuju na izborima, oni su u najvećoj meri odgovorni i za kontrolu izbornog procesa i između sebe je potrebno da pronađu kompromis. Dodatno je važno za političku kulturu u celini da političari razgovaraju između sebe kako bi se normalizovala politička komunikacija koja je faktički prekinuta posle 2016. godine. Verujemo da je važno da svi ponesu sopstveni deo odgovornosti i da nastupaju sa pozicija na kojima se nalaze i u tom pogledu civilno društvo ima drugačiju poziciju, koja mora da ostane profesionalna, racionalna i neutralna“, naveo je Klačar za European Western Balkans.

Sa njim se slaže i programski direktor Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) Raša Nedeljkov, koji je u emisiji portala EWB „Screening“ izjavio da su političke partije te koje treba da artikulišu političke ideje i da kreiraju politike koje će se takmičiti na izborima, dok se civilno društvo ne takmiči na izborima.

„Jedna od uloga civilnog društva jeste da ima kontrolnu ulogu, ali i da bude korektivni faktor i u političkim procesima. CRTA je konkretno vrlo uključena u izborne procese, ali kao posmatrač. Neko ko posmatra šta se događa u političkom smislu – kako se sprovode zakoni, šta su uzroci sprovođenja ili nesprovođenja zakona, koja su moguća rešenja za utvrđene probleme. Možemo da ponudimo rešenja u određenim oblastima, da damo analize, ali da mi učestvujemo u dogovaranju, prosto to nije naša uloga u političkom životu“, zaključio je Nedeljkov.

Predsednica Beogradskog fonda za politicku izuzetnost Sonja Licht dodala je da bi civilno društvo “eventualno moglo da ponudi stručnu pomoć”.

“I to one organizacije koje se bave specifičnim temama značajnim za različite aspekte predizbornog i izbornog procesa. U međustranačkom dijalogu treba da učestvuju isključivo političke stranke ili organizacije koje imaju nameru da, u principu, učestvuju na izborima”, kaže Licht.

“Deo dijaloga u širem kontekstu”

Na pitanje šta bi civilni sektor konkretno mogao da donese dijalogu, Klačar je odgovorio da civilno društvo može da bude deo dijaloga u jednom širem kontekstu, da posmatra čitav proces, da ponudi rešenja za prevazilaženje problema, da ta rešenja budu upodobljena srpskim prilikama a opet u skladu s dobrom međunarodnom praksom, da pomogne akterima u njihovoj pripremi i realizaciji, kao i da ostane dosledan kontrolor u implementaciji svega onoga što bude rezultat dijaloga.

„Civilno društvo može da doprinese na dva načina. Prvi i najvažniji, da ponudi rešenja i predloge kako unaprediti izborni proces, a da se na taj način adresiraju ključni izazovi i problemi. Civilno društvo može ta rešenja da zagovara pred svim akterima ovog dijaloga“, kaže Klačar.

On dodaje da je drugi način da civilno društvo posmatra čitav proces, da isprati implementaciju, bude korektiv čitavog procesa i upozori učesnike dijaloga i čitavu javnost ukoliko nema rezultata ili ukoliko se ti rezultati mogu na bolji način da implementiraju.

Direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Igor Bandović navodi da je uloga civilnog društva da jasno istakne vrednosti za koje se bori i štiti ih u svakoj vrsti javnih rasprava, pa time i razgovoru o izborima i izbornim uslovima.

„Civilno društvo ima svoje vrednosti i ono nije neutralno na ono što danas imamo u Srbiji. A to je potpuna erozija demokratskih vrednosti i političkih i građanskih sloboda. Ali civilno društvo nije politički akter i ono ne može da preuzme političku odgovornost“, izjavio je Bandović.

On je dodao da civilno društvo ne treba da ima formalnu ulogu u dijalogu.

„Ono nije strana u pregovorima niti ima političke interese, civilno društvo je tu da brani javne interese“, zaključio je Bandović.

Prvobitno su Fondacija za otvoreno društvo i Fakultet političkih nauka pokrenuli dijalog između vlasti i opozicije, 2019. godine, koji se odvijao uz posredovanje civilnog društva, da bi se zatim dijalog premestio u Narodnu skupštinu i pod pokroviteljstvo Evropskog parlamenta. Fondacija za otvoreno društvo, CRTA, CeSID i Transparentnost Srbija predstavljali su civilno društvo, dok je njihova uloga bila da daju svoj stručni doprinos i predlože mere za unapređenje izbornih uslova i načina njihovog sprovođenja.

Izvor: European Western Balkans