Građani Srbije podržavaju dijalog sa Prištinom ali ne znaju kuda vodi
Arhiva: Vesti

Građani Srbije podržavaju dijalog sa Prištinom ali ne znaju kuda vodi

25.03.2021.

Građani Srbije ne žele priznanje nezavisnog Kosova, žele dijalog sa Prištinom, ali ne znaju kuda on treba da vodi, ni koji bi kompromis prihvatili, rezulati su istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) i Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative (CDDRI) koji su predstavljeni 25. marta.

Istraživački tim BCBP i CDDRI izdvojio je i analizirao više od 30 relevantnih istraživanja javnog mnjenja od 2013. do 2020. godine o stavovima građana o dijalogu Beograda i Prištine.

Istraživanje BCBP za 2020. pokazuje da je velika većina građana, 83%, za nastavak dijaloga i to bez obzira da li postoji pritisak međunarodne zajednice ili ne, a u cilju rešavanja otvorenih pitanja sa Albancima na Kosovu.

Posle skoro deset godina pregovaranja i postignutih rezultata, prema istraživanju CDDRI iz 2019, 62,3% građana Srbije tvrdi da nije upoznato sa sadržajem dijaloga, dok je delimično upoznata četvrtina građana, a samo 12,6% navodi da je dobro upoznato sa sadržajem dijaloga.

Osim neznanja o čemu se pregovara, prema istraživanju BCBP iz 2020, polovina građana ne zna ni koji je cilj vlasti u Beogradu u dijalogu sa Prištinom, dok istraživanje CDDRI ukazuje na to da njih 58,5% ne zna šta je  politika predsednika Srbije u vezi sa Kosovom.

Kada je reč o konačnom rešenju statusa Kosova, postoji relativni kontinuitet u odbacivanju priznanja  nezavisnosti u postojećim granicama, samo 7,8% građana bilo je za tu opciju prema istraživanju iz decembra 2020. godine.

Kao jedno od mogućih rešenja pojavila se i podela Kosova, s kojim je predsednik Aleksandar Vučič izašao u javnost 2017. Istraživanja iz marta 2019. pokazala su da većina građana, 57%, ne razume šta se pod tim podrazumeva.

Ipak, na osnovu analiza istraživanja, naslućuje se da bi građani preferirali opciju koja ne podrazumeva  priznanje Kosova, naročito ukoliko doprinosi i boljem položaju Srba na Kosovu.

Pored toga, opcija koja podrazumeva podelu i dodatne koncesije za Srbe južno od Ibra i za SPC mogla bi imati podršku većine, ali samo uz adekvatnu kampanju, rečeno je na predstavljanju.

Milan Krstić iz CDDRI je rekao da je opcija podele Kosova i dalje jedno od rešenja, uprkos odlasku američkog predsednika Donalda Trampa sa vlasti i žestokom protivljenju Nemačke toj ideji.

Kao mogućeg partnera za takvo rešenje u međunarodnoj zajednici on vidi predsednika Francuske Emanuela Makrona, ali ocenjuje da ni podrška SAD nije isključena.

Bojan Elek iz BCBP naveo je da su mišljenja građana u korelaciji sa zvaničnom politikom, odnosno javnim diskurskom o dijalogu.

On je rekao da na osnovu istraživanja nije moguće utvrditi uzročno-posledičnu vezu, tako da je moguće da s jedne strane vlasti podilaze javnom mnjenju i potenciraju one poruke koje već imaju podršku, dok se s druge strane građani opredeljuju za ono što misle da je državna politika budući da je kosovsko pitanje od najvećeg nacionalnog značaja.

Istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative realizovano je u okviru projekta "Nacionalni konvent o Evropskoj uniji 2020/2021. Poglavlje 35: Šta, zapravo, želimo? - stavovi građana Srbije o dijalogu Beograda i Prištine", uz finansijsku podršku Ambasade Kraljevine Norveške i Balkanskog fonda za demokratiju.

Izvor: Euractiv