Berlinski proces: Evrointegracija Zapadnog Balkana u interesu EU, potrebno još mnogo napora
Arhiva: Vesti

Berlinski proces: Evrointegracija Zapadnog Balkana u interesu EU, potrebno još mnogo napora

07.07.2021.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen naglasila je na samitu Berlinskog procesa da je prvi prioritet EU "ubrzanje agende proširenja širom Zapadnog Balkana" i podrška partnerima iz regiona da ostvare potrebne reforme da bi napredovali na svom evropskom putu.

Nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je bila domaćin samita 5. jula, rekla je da članstvo zemalja Zapadnog Balkana u EU nije samo u interesu tih država, nego i izvorni interes EU, ali da treba rešiti još čitav niz pitanja.


Merkel je rekla da će premijer Slovenije, predsedavajuće EU, Janez Janša, 6. oktobra organizovati novi sastanak lidera Zapadnog Balkana.

Ona je najavila i da će Nemačka od 30 miliona doza vakcina koje je obećala za program Svetske zdravstvene organizacije Kovaks, što je pre moguće tri miliona uputiti u zemlje Zapadnog Balkana.

Samit je bio jasan "znak da nam je pored procesa približavanja Zapadnog Balkana EU sa ciljem članstva, stalo i da region sarađuje u fazi kada svaka pojedina zemlja radi na svom putu integracije”, rekla je Merkel na konferenciji za novinare posle video-sastanka.

"Znači, reč je o budućnosti regiona i želim da naglasim da nije reč samo o budućnosti iz perspektive zemalja Zapadnog Balkana, nego i u izvornom interesu EU da ovde podstakne taj proces, da omogući pomirenje, saradnju, prevazilaženje podela i raskola jer postoje mnogi razlozi, između ostalog i geostrateški zašto je ovo deo Evrope i zašto želimo članstvo regiona u EU", rekla je Merkel.

Samit je osmi put okupio šefova vlada i država Zapadnog Balkana i njihove kolege iz devet EU zemalja, visoke predstavnike EU i Velike Britanije sa namerom unapređenja njihove regionalne saradnje i njihove evropske integracije, a domaćin sastanka bila je nemačka kancelarka Angela Merkel. Iz EU učestvovali su Ursula fon der Lajen i komesar za proširenje Oliver Varheji.

Merkel je ocenila da je, i pored svih teškoća, "delom i u svetlu ratne prošlosti", proteklih godina, ali i u poslednjih godinu dana, postignut veliki broj praktičnih uspeha i kao primer navela ukidanje rominga u regionu, "zelene koridore" za transport robe, početak razmene učenika i studenata.

Sada se radi na stvaranju zajedničkog regionalnog tržišta i tu ima izvesnih uspeha, ali prema rečima kancelarke, ostaje da se reši pitanje priznanja diploma i putovanja sa ličnim kartama. Ona je izrazila nadu da će neki od problema vezanih za jedinstveno regionalno tržište biti rešeni na sastanku 6. oktobra.

Merkel je rekla da je na samitu bilo reči i o posledicama pandemije i pomoći, posebno u obliku vakcina koje će "uskoro stići do zemalja Balkana".

"Želim da kažem da će Nemačka od svojih 30 miliona doza koje ćemo dati Kovaksu, tri miliona direktno poslati zemljama Zapadnog Balkana i to što je pre moguće", rekla je Merkel.

Ona je ocenila da postoji "čitav niz teškoća koje treba prebroditi", posebno navodeći odnose Srbije i Kosova, situaciju u BiH, kao i razmirice Sofije i Skoplja koje sprečavaju otvaranje pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

"Potrebno je puno strpljenja i puno angažmana, a to su danas svi učesnici sastanka pokazali", rekla je nemačka kancelarka.

Na pitanje o tome šta misli o stavu Francuske i njenog predsednika Emanuela Makrona o tempu proširenja EU, Merkel je odgovorila da bi bilo pogrešno sve svesti na jednu zemlju.

"Makron se jasno izjasnio za proširenje, ali ima teških diskusija. Ima ih i u Nemačkoj. Reč je i o unutrašnjim pitanjima. Nije ispravno imenovati samo jednu zemlju. I mi imamo stroge zahteve. Holandija ima niz primedbi. Dake nije ispravno sve svesti na jednu zemlju", rekla je Merkel.

Ona je ocenila da su u poslednjih sedam godine neke stvari bile uspešne, ali da je za mnoge zemlje Zapadnog Balkana tempo približavanja EU prespor, što je izazvalo mnogo dilema.

"Pošto je proces sporiji i duže traje nego što su mnogi očekivali, mislim da je ispravno što smo 2014. pokrenuli Berlinski proces jer je omogućio sasvim novi kvalitet saradnje u regionu, pa i uz pomoć programa podrške Evropske komisije, Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj...", rekla je Merkel.

Fon der Lajen je posle sastanka saopštila da je Berlinski proces poslužio je kao inkubator za mnoge inicijative koje su sada postale integrali deo politike EU prema regionu. "Zajedno smo postavili pravac ka održivijoj, digitalnijoj i otpornijoj Evropi," rekla je fon der Lajen, navela je Evropska komisija u saopštenju.

Predstavnici Evropske komisije na sastanku ponovo potvrdili svoju posvećenost da sarađuju i podrže region Zapadnog Balkana tokom njegovog postpandemjskog oporavka kroz Ekonomski i investicioni plan sa usmerenjem na zelenu i digitalnu tranziciju, održivu energiju, digitalnu infrastrukturu, razvoj poslovnog sektora i ljudskog kapitala uključujući mlade, navodi se u saopštenju.

Komisija je pozvala na dalji napredak u ekonomskoj integraciji regiona da bi se iskoristila puna dobrobit planiranih investicija.

Komesar EU za proširenje Oliver Varheji naglasio je da je zatvaranje društveno-ekonomskih razlika između Zapadnog Balkana i EU presudno za proces proširenja.

"Mi donosimo znatne šanse za investicije regionu kroz Ekonomski i investicioni plan. Sada je na regionu da ih dobro upotrebi koristeći svoj puni ekonomski potencijal i uspostavljajući Zajedničko regionalno tržište zasnovano na pravilima EU", rekao je Varheji.

On je rekao da su odlična ilustracija kako to može da funkcioniše stvaranje "zelenih prolaza" na graničnim prelazima pre svega unutar regiona, i sada usaglašavanje sa nekom zemljom članicom EU u vezi s tim.

Samit je bio usredsređen se na napredak regiona u ekonomskoj integraciji u okviru Zajedničkog akcionog plana za regionalna tržišta usvojenog na Samitu u Sofiji 2020. godine, i na sprovođenje Ekonomskog i investicionog plana koji je Evropska komisija usvojila prošle jeseni.

Posle olakšanja logistike graničnih prelaza unutar regiona tokom pandemije uspostavljanjem takozvanih "zelenih prolaza", inicijativa sada ulazi u novu fazu: Grčka je tako izrazila političku spremnost da odobri proširenje inicijative "zelenih prolaza" na Zapadni Balkan i da je spremna da to uvede na svojim prelazima sa Albanijom i Severnom Makedonijom.

Evropska komisija je najavila da u okviru primene Ekonomskog investicionog plana za Zapadni Balkan namerava da predloži investicioni paket od 500 miliona evra za 2021. godinu.

Takođe, posle odluke EU da razmotri da se zapadnobalkanskoj šestorki ukinu ograničenja na putovanja, paket finansijske i tehničke pomoći će biti ozbeđen Zapadnom Balkanu da se pridruži "digitalnom EU kovid-19 sertifikatu" i time olakšati putovanja između Zapadnog Balkana i EU.

Samit je pozdravio stupanje na snagu sporazuma o ukidanju rominga između zapadnobalkanskih zemalja, 1. jula. Sledeći korak koji se priprema je postepeno ukidanje troškova rominga između Zapadnog Balkana i EU.

Izvor: Euractiv