Indeks vladavine prava: Srbija najlošiju ocenu dobila za uticaj vlasti na krivično-pravni sistem
Arhiva: Vesti

Indeks vladavine prava: Srbija najlošiju ocenu dobila za uticaj vlasti na krivično-pravni sistem

15.10.2021.

Srbija je po ovogodišnjem Indeksu vladavine prava Svetskog projekta pravde za nijansu slabije ocenjena nego prethodnih godina, a najlošije ocene je dobila po parametrima nezavisnost krivično-pravnog sistema od uticaja vlasti i kažnjavanje zvaničnika zbog nepropisnog postupanja.

Srbija je od 139 zemalja zauzela 81. mesto, sa ukupnom ocenom 0,49. Od 2015. godine Srbija je dobijala ocenu 0,5 na skali od 0 do 1.

Istu ocenu dobila je i Albanija, dok su iz regiona bolje rangirane Bosna i Hercegovina (0,52), Severna Makedonija (0,53) i Kosovo (0,55).

Indeks vladavine prava se određuje na osnovu osam kriterijuma: ograničenje ovlašćenja vlade, nepostojanje korupcije, otvorena vlada, osnovna prava, red i sigurnost, sprovođenje zakona, građansko-pravni i krivično-pravni sistem. Srbija je po svim tim faktorima zabeležila nazadovanje i ispod je globalnog proseka.

Srbija je najlošije ocenjena po kriterijumu ograničenja ovlašćenja vlade (0,38), po kojem se našla na 122. mestu. U okviru tog faktora naslabiju ocenu (0,26) dobila je za "kažnjavanje zvaničnika zbog nepropisnog postupanja" po čemu je zazuela čak 133. mesto.

Za krivično-pravni sistem dobila je ocenu 0,39, a u okviru te kateogrije je najnižu ocenu (0,24) dobila po parametru "krivično-pravni sistem je slobodan od nedozvoljenog uticaja vlasti".

U oblasti građansko-pravnog sistema (0,5) situacija je bolja u pogledu odstustva diskriminacije i dostupnosti alternativnih mehanizama za rešavanje sporova, ali je lošija kada je u pitanju nedozvoljeni uticaj vlasti i posebno nerazumno odlaganje procesa (0,24).

Kada je u pitanju korupcija, Srbija je dobila ocenu 0,43, a najlošija situacija je u zaknodavnoj grani vlasti.

Najbolju ocenu je dobila za red i sigurnost (0,77), a parametar "efikasno ograničavanje građanskih sukoba" u toj kategoriji jedini je za koji je dobila maksimalnu ocenu.

U oblasti osnovnih prava Srbija je dobila ocenu 0,56, pri čemu je najbolji rezultat zabeležen po parametrima sloboda veroispovesti, prava radnika i odsustvo diskriminacije.

Za slobodu mišljenja i izražavanja u toj kateogriji dobila je ocenu 0,46 i zazuela 106. mesto.

Po faktoru "otvorena vlada" Srbija je ocenjena sa 0,46, a za "sprovođenje zakona", sa 0,47.

Višegodišnji globalni pad vladavine prava

Na globalnom nivou beleži se višegodišnji negativni trend u oblasti vladavine prava.

"S obzirom na negativni trend u toliko mnogo zemalja, ovogodišnji indeks bi trebalo da bude poziv na buđenje za sve nas", izjavio je izvšni direktor Svetskog projekta pravde Bil Nukom.

Izveštaj pokazuje da je se stanje vladavine prava pogoršalo u 95 zemalja, koje čine 84,7% svetske populacije, a da se popravilo u 33 države, prenosi briselski poral Euraktiv.

Iako je na vrhu liste najveći broj zemalja Zapadne Evrope i Severne Amerike, i u tim regionima se već više godina zaredom beleži pad, a pandemija je dodatno pogoršala situaciju.

"Pandemija je imala trenutni uticaj na mnoge zemlje širom sveta, uključujući Evropu, u pogledu zatvaranja granica, slobode kretanja, slobode okupljanja, zatvaranja parlamenta i odlaganja izbora", rekao je Ted Pikone iz Svetskog projekta pravde, dodajući da je svaki od tih faktora uticao na indeks.

Nepropisno uvođenje i produžavanje vanrednog stanja, zatvaranje granica za migrante, problemi u pristupu pravosudnim insitucijama i diskriminacija ranjivih grupa neke su od glavnih posledica pandemije na stanje vladavine prava.

Na vrhu liste su Danska i Norveška sa ocenom 0,9. Iza njih su Finska, Švedska, Nemačka i Holadnija.

Najlošije rangirane su Venecuela, Kambodža i Kongo.

Među zemljama EU, najveći pad zabeležila je Poljska, najviše zbog pogoršanja u oblasti osnovnih prava i ograničenja ovlašćenja vlasti.

Indeks se oslanja na ankete 138.000 domaćinstava i 4.200 pravnika i stručnjaka širom sveta.

Izvor: Euractiv