Srbija i Evropska unija: četvrti kvartal
Arhiva: Vesti

Srbija i Evropska unija: četvrti kvartal

05.01.2022.

Početak nove godine uvek predstavlja prigodnu priliku za osvrt na to kakva je bila prethodna, gde smo grešili, čime smo bili zadovoljni i šta želimo i očekujemo od godine pred nama. Poslednja tri meseca za Srbiju, na polju evropskih integracija, bila su veoma  dinamična. Optimizam zvaničnika neretko se kosio sa ostvarenim rezultatima. Pohvale i kritike su naizmenično pristizale, a ostvareni napredak u pregovorima ostao je u senci pitanja: da li je napredak zaslužen ili predstavlja napor Unije da nas ohrabri i motiviše za ono što tek sledi? 

U novu, 2022. godinu, Srbija ulazi sa većim brojem otvorenih poglavlja, ali sa starim problemima koji uprkos priznatom napretku i dalje ostaju bez odgovarajućeg rešenja. 

Početak slovenačkog predsedavanja Savetu Evropske unije bio je dobar podsticaj za pokretanje procesa integracija u regionu. Na Samitu EU-Zapadni Balkan, održanom početkom oktobra u Sloveniji, podsticaj se našao u Deklaraciji koja je tada usvojena i kojom je još jednom potvrđena želja Unije za proširenjem na Zapadni Balkan, no vremenski okvir za to ipak nije preciziran. Razgovor Brisela i regiona ponovo je završio na čekanju. Izveštaj Evropske komisije o pripremljenosti Srbije za članstvo u Evropskoj uniji jasno je ukazao da napretka u odnosu na prošlu godinu nije bilo. Izveštaj gotovo da predstavlja svojevrsnu pohvalu stagnaciji pregovora Srbije i Unije, a potvrđivanjem odluke o otvaranju klastera 4, čini se da je tromost Srbije u pregovorima sa EU čak i nagrađena. Otvaranjem ovog klastera, 14. decembra na Međuvladinoj konferenciji u Briselu, Srbija je otvorila 22 od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja. 

Dan nakon otvaranja klastera Zelena agenda i održiva povezanost, usledila je otrežnjujuća opomena iz Brisela. Evropski parlament usvojio je hitnu Rezoluciju o Srbiji kojom je želeo da ukaže na zabrinutost zbog kršenja ljudskih prava, problema sa korupcijom, slobodom medija, i okruženja u kome deluju organizacije civilnog društva. Otvaranje granica i tržišta uz sveobuhvatno regionalno povezivanje Albanije, Srbije i Severne Makedonije kroz saradnju u inicijativi „Otvoreni Balkan“, može se tumačiti kao značajna vežba za buduće zajedničko evropsko tržište. Oliver Varhelji, evropski komesar za proširenje, podržao je Inicijativu i istakao da Evropska komisija pruža punu podršku i poziva ostale države u regionu da im se pridruže.

Srbija će u 2022. godini imati važna politička dešavanja koja će značajno uticati i na tok pregovora sa Unijom. Najavljeni referendum o izmeni Ustava, uz predstojeće parlamentarne, predsedničke i beogradske izbore, biće jasan pokazatelj budućnosti demokratije i vladavine prava u Srbiji. Osim toga, godina pred nama će pokazati da li će Srbija po već primenjivanom šablonu nastaviti da se oslanja na potencijalne podsticaje sa strane, ili će najzad početi sa primenom neophodnih reformi kako bi se istinski približila članstvu u Uniji.