Evropska komisija o stanju vladavine prava: Kašnjenja u pravosuđu, zabrinjavajuće stanje u medijima
Arhiva: Vesti

Evropska komisija o stanju vladavine prava: Kašnjenja u pravosuđu, zabrinjavajuće stanje u medijima

BRISEL – Evopska komisija prosledila je državama članicama EU redovni interni dokument o stanju u Poglavljima 23 i 24 koja se tiču vladavine prava u Srbiji. U dokumentu u koji je EWB imao uvid stoji da i pored važnog koraka za nezavisnost pravosuđa i usvajanja amandmana na Ustav, u brojnim oblastima pravosuđa još uvek postoje ozbiljna kašnjenja. Kada je u pitanju sloboda medija, zabrinjavaju pretnje i slučajevi nasilja nad novinarima, dok sveukupno okruženje za rad medija treba popraviti.

“Potreban je dalji rad i politička posvećenost na produbljivanju reformi i rešavanju nedostataka, posebno u ključnim oblastima pravosuđa, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, slobodi medija i rešavanju radnih zločina”, stoji u internom dokumentu Evropske komisije.

Radi se o dokumentu koji Evropska komisija izrađuje dva puta godišnje, na šest meseci. To je interni presek o stanju u najvažnijim pregovaračkim poglavljima 23 i 24, koja se tiču vladavine prava. Ovaj dokument Evropske komisije polazna je osnova za odluku država članica da li će se sa Srbijom otvoriti novi pregovarački klasteri. U petak 13. maja zasedaće Radna grupa Saveta za proširenje (COELA) koja će o ovom izveštaju raspravljati.

Inače, Vlada Srbije formirana nakon izbora u junu 2020. godine uspostavila je praksu da na mesečnom nivou šalje Briselu svoje izveštaje o reformama u ovim oblastima, nakon brojnih kritika da te reforme izostaju. Međutim, kako naš portal saznaje od izvora bliskih Evropskoj komisiji, takav izveštaj na adresu Brisela nije stigao od novembra meseca prošle godine, nakon što je bilo izvesno da će Srbija zbog ustavnih amandmana otvoriti jedan novi klaster, nakon što skoro dve godine nije otvoreno nijedno novo pregovaračko poglavlje.

Kašnjenja u oblasti pravosuđa

Dokument EK u koji je EWB imao uvid pozdravlja ustavne promene ali naglašava da “uprkos pozitivnom razvoju” u oblasti nezavisnosti pravosuđa, i dalje ostaju “značajni izazovi i kašnjenja” u implementaciji nepristrasnosti, odgovornosti, efikasnosti i profesionalizma pravosuđa.

“Trenutni sistem zapošljavanja, premeštaja i unapređenja sudija i tužilaca tek treba da se revidira, kako bi se osiguralo da karijere u potpunosti budu zasnovane na zaslugama. Preduzet je niz koraka da se smanji prostor za politički uticaj na pravosuđe, ali postoje brojni slučajevi u kojima je to i dalje problematično”, piše Evropska komisija.

Kada je u pitanju borba protiv korupcije, EK konstatuje da je Srbija uvela izmene u cilju poboljšanja u ovoj oblasti i zabeležila blagi porast broja optužnica  i pravosnažnih presuda za slučajeve korupcije na visokom nivou.

“Međutim, nije bilo slučajeva oduzimanja imovine. Evropska komisija snažno je ohrabrila Srbiju da učestvuje u regionalnom IPA projektu za praćenje suđenja o korupciji i organizovanom kriminalu, što Srbija još uvek nije uradila”, stoji u non-pejperu Evropske komisije. 

Slika Evropske komisije o borbi protiv organizovanog kriminala je “pomešana”. Sa jedne strane, Komsija je primetila da su administrativni kapaciteti Tužilaštva za organizovani kriminal poboljšani, ali i dalje postoje kašnjenja u izradi Pravilnika o sistematizaciji.

Primećeno je da nije bilo napretka ka izmenama i dopunama srpskog krivičnog zakona kako bi se efektivno sprečila trgovina oružjem. Stoji i da je ograničen broj slučajeva u kojima je oduzeta imovina stečena krivičnim delima.

“Srbija još uvek nije uradila analizu uloge i prakse službi bezbednosti, kao i Saveta za nacionalnu bezbednost u sprovođenju krivičnih istraga u vezi sa teškim i organizovanim kriminalom, što je potrebno da bi se jasno razdvojili mandati i propisi koji se odnose na kommunikaciju i istragu i bezbednosne svrhe”, zaključuje se u šestomesečnom izveštaju Evropske komisije u stanju u Poglavljima 23 i 24.

U izveštaju EK stoji i da određeni broj srpskih političkih partija i političara, uključujući i pojedince iz ministarstava, nastavio da pruža podršku osuđenim ratnim zločincima u javnom prostoru.

Zabrinutost za slobodu medija

Kada je u pitanju sloboda medija Evropska komisija je primetila da je vladina Radna grupa za bezbednost novinara nastavila da se sastaje, ali da slučajevi pretnji i nasilja nad novinarima i dalje izazivaju zabrinutost. Prema oceni Brisela, sveukupno okruženje za nesmetano ostvarivanje slobode izražavanja i dalje treba dodatno ojačati u praksi.

“Nastavljeni su verbalni napadi i kampanje klevetanja novinara. Stalne izjave visokih državnih zvaničnika o svakodnevnom i istraživačkom radu novinara onemogućavaju stvaranje okruženja u kome se sloboda izražavanja može nesmetano ostvarivati”, stoji u dokumentu EK. 

Primećeno je da se sve više kasni sa sprovođenjem Medijske strategije, izmenama Zakona o javnom informisanju i medijima, kao i Zakona o elektronskim medijima. Naglašava se da su ove zakonske izmene neophodne kako bi se uspostavilo “transparentno i pravično sufinansiranje medijskih sadržaja koji služe javnom interesu i osigurala transparentnost u vlasništvu nad medijima i reklamiranju”.

U delu koji se odnosi na izveštavanje medija tokom izborne kampanje, Evropska komisija oslanja se na zaključke misije OEBS/ODIHR koji je utvrdio da “iako su mediji pokrivali sve izborne učesnike, većina javnih i privatnih emitera sa nacionalnim pokrivanjem, favorizovalo je aktuelnog predsednika i vladajuću koaliciju, ograničavajući mogućnost birača da donesu potpuno informisan izbor”. Dodaje se da je ODIHR utvrdio da “uprkos svojoj regulatornoj ulozi, REM se nije bavio ovim pitanjima”.

Evropska komisija poručila je u internom dokumentu da su neophodni dalji napori da se poboljšaju novinarski standardi, medijska pismenost i sveukupna otpornost na dezinsformacije, “pošto je Srbija i dalje podložna dezinformacijama i narativima protiv EU, uključujući i kontekst ruske agresije na Ukrajinu”.

Izvor: European Western Balkans

Najnovije