Evropski zakon o slobodi medija – Čuvar pluralizma i slobode
Arhiva: Vesti

Evropski zakon o slobodi medija – Čuvar pluralizma i slobode

Evropska komisija usvojila je Evropski akt o slobodi medija koji sadrži skup pravila kojima se štiti i unapređuje sloboda i nezavisnost medija u Evropi. Uredba koju je Komisija usvojila odnosi se na odbranu medija od političkog uticaja kao i stavljanje fokusa na nezavisno funkcionisanje medija. To znači da mediji treba da imaju nezavisno i stabilno finansiranje, a vlasništvo nad njima mora biti transparentno. Ovim zakonom utvrđene su i mere za zaštitu nezavisnosti urednika i otkrivanje sukoba interesa. Osim toga, zakon će se bavi i osnivanjem novog, nezavisnog Evropskog odbora za medijske usluge. Glavni cilj zakona jeste da napravi što veću distancu između politike i medija, obezbeđujući njihovo nezavisno delovanje. Zakonom će se omogućiti da i javni i privatni mediji slobodno funkcionišu bez ikakvog pritiska, uz korak sa digitalnom transformacijom koja se odvija. 

Šta sve zakon podrazumeva? 

Na prvom mestu, zakon se odnosi na zaštitu uređivačke nezavisnosti. To znači da će između ostalog mediji morati da učine javno dostupnim podatke o vlasništvu, kao i da preduzimaju mere koje će garantovati nezavisnost pojedinačnih uređivačkih odluka. Zakonom je još jednom podvučeno da novinari/ke uz članove njihovih porodica ne smeju biti pod prismotrom ili špijunažom kao i da svaka zakonodavna ili regulativna mera u vezi sa medijima a koju je donela država članica mora da bude propisno opravdana. Još jedna od stavki ovog zakona tiče se državnog oglašavanja. To znači da će se ovim zakonom poboljšati i unaprediti oglašavanje države u medijima kako bi se povećala objektivnost. Zaštita medijskog sadržaja na internetu takođe je našla svoje mesto u ovom zakonu. Prema odredbama, neophodno je zaštiti se od neopravdanog uklanjanja medijskog sadržaja, proizvedenog u skladu sa profesionalnim standardima. Zakon o slobodi medija uvešće i mogućnost prilagođavanja medijske ponude. Nesumnjivo, zakonom su obuhvaćene najvažnije oblasti u kojima je potrebno osnažiti i unaprediti slobodu medija, a uz zakon predstavljen je i niz preporuka I primera dobre prakse kojima bi ova oblast mogla da se poboljša. 

Sloboda medija u Evropskoj unijipodele i pohvale 

Evropska komesarka za vrednosti i transparentnost Vera Jurova, koja je i predstavila ovaj zakon, rekla je da smo u prethodnih sedam godina svedočili različitim oblicima pritiska na medije i da je vreme da se uspostave neki novi, ispravni principi za funkcionisanje medija. Ona je istakla i to da nijedan novinar ili novinarka ne smeju biti špijunirani zbog svog posla, te da nijedan javni medij ne sme postati propagandno glasilo. Prema njenim rečima, ovaj zakon predstavlja čuvara pluralizma i slobode medija u Evropi. O slobodi medija u Evropi i u svetu svake godine nas izveštavaju Reporteri bez granica. Prema poslednjem izveštaju, Evropska unija nalazi se između dva ekstrema. Jedan ekstrem odnosi se na države u kojima je sloboda medija na zavidnom nivou i koje mogu da posluže kao primeri dobre prakse kada je nezavisnost medija u pitanju. To su države poput Estonije i Letonije koje su zauzele četvrto i deveto mesto. S druge strane, postoje države članice, poput Holandije, u kojima je došlo do pogoršanja slobode medija. Ubistva novinara predstavljaju još jedan od velikih izazova sa kojima se Unija suočila u prethodnom periodu. Ova ubistva dešavala su se u Grčkoj, Slovačkoj, Malti i Holandiji. Napadi na novinare i ugrožavanje njihove bezbednosti, posebno tokom pandemije koronavirusa postali su deo svakodnevice što je direktno uticalo na ograničavanje medijskih sloboda. Nastojanja Unije da očuvaju slobodu i nezavisnost medija ogledala su se najpre u postupcima preduzimanim protiv Mađarske, kao i u nastojanjima da se spreči uticaj i prisustvo ruske propagande u medijima. Svi pobrojani problemi nastali na tlu Unije, trebalo bi da pronađu rešenja u novom Zakonu. 

Nezavisnost i sloboda medija na Zapadnom Balkanu 

Pomerimo li ugao posmatranja na prostor van Evropske unije, možemo videti da su slobodni, nezavisni, istraživački mediji izloženi jakim pritiscima i da je njihov opstanak pod velikim znakom pitanja. Na prostoru Zapadnog Balkana, primetan je trend opadanja nivoa medijskih sloboda, a novinari su nebezbedni i neslobodni da neometano i nezavisno obavljaju svoj posao. Uvremenjeno, na podacima zasnovano izveštavanje građana i građanki o najvažnijim društvenim, ekonomskim i političkim dešavanjima, neretko ostaje u senci senzacionalističkog izveštavanja pojedinih medija koji iz različitih razloga podležu političkim pritiscima. Dok se jedni karakterišu kao strani plaćenici i podrivaoci sistema, drugima opstanak obezbeđuju bliske tajne veze sa moćnicima. Čini se da je pitanje medijskih i ljudskih sloboda u regionu postala hronična bolest, čije simptome nažalost osećaju svi građanigrađanke ovih država.   

Slobodni mediji neophodan su preduslov za funkcionisanje demokratskih društava. Politička polarizacija ne sme uticati na stvaranje okruženja u kome će medijsko delovanje biti dirigovano i u kome će novinari i novinarke biti puke marionete predstavnika i predstavnica vlasti. Sloboda da se jasno i pravovremeno izveštava nije nešto o čemu se može pregovarati, već imperativ koji svaka država, bila ona članica Unije ili tek želela to da postane, mora da primenjuje.  

foto: eoha.org

Miljana Jovanović,

Beogradska otvorena škola

Najnovije