Preregistracija, jesen−zima 2022. - Administrativna drama u tri čina

Sećate li se letnje, avgustovske drame na Kosovu*? Bila je to ona drama kada su se podigle tenzije oko početka primene mera o ulazno-izlaznim dokumentima za sve sa srpskim ličnim kartama i zamena srpskih registarskih tablica (registracija koje izdaje Republika Srbija za gradove na severu Kosova) onim koje izdaje Kosovo. Zvuči poznato?

Drama je okončana odgađanjem primene mera o preregistraciji za 1. septembar, uz obavezu da se u naredna dva meseca preregistracija izvrši, bez jasnih posledica po one koji se o to ogreše, kao i odustajanjem od ulazno-izlaznih dokumenata. Razlog je bio što je Srbija prihvatila da odustane od višegodišnje primene te mere pa doktrina reciprociteta Aljbina Kurtija nije više imala na šta da se primeni.

 Ceo septembar je protekao mirno, ali je oktobar bio burniji. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova, u pomenutom periodu od otprilike 10.000 registrovanih vozila, preregistrovano je malo više od 20. Posledično, uoči isteka roka za registraciju, počela je priprema terena za novi dramski čin.

Uvod, razrada i odsustvo zaključka

Prvo se krenulo s pritiscima i zastrašivanjem Srba sa Kosova koji su hteli ili su već preregistrovali svoje automobile. Zabeležena su tri slučaja okarakterisana kao zastrašivanje. Goreli su redom – jedan deo kuće, magacin i na kraju automobil u vlasništvu Srba koji su izvršili preregistraciju. Da je zastrašivanje stvarno potvrdilo je i istraživanje organizacije „Humani centar Mitrovica” koje je pokazalo da se čak 86% ispitanika plaši da iznese svoj kritički stav o preregistraciji vozila, jer misle da bi mogli biti ugroženi.

Potom je istekao rok za preregistraciju, a nije se znalo šta će potom uslediti i kako će Kosovo tretirati nepreregistrovane. Vlada Aljbina Kutrija je obznanila da će, počevši od 1. novembra, naredne tri nedelje slati opomene, a da će nakon toga upućivati kaznene penale vlasnicima i vlasnicama nepreregistrovanih automobila. Srpski pripadnici kosovske policije deklarativno su odbili da uručuju građanima i građankama opomene, što je za posledicu imalo suspendovanje kapetana Nenada Đurića i Aleksandra Filipovića zbog „sabotaže” i „poziva na otpor”.

Zvanični Beograd je potez kapetana nagradio odlikovanjem u Predsedništvu, dok je Srbe sa Kosova pomogao i podržao u manevru nešto sofisticiranijem od onog korišćenog u prvom činu ove drame – povlačenje iz kosovskih institucija.

Redom su 7. novembra Srbi podnosili ostavke na mesto Ministra za zajednice i povratak, ostavke u ime poslanika Srpske liste u kosovskoj Skupštini, na mesto sudije Apelacionog suda i člana Sudskog saveta u Prištini, sudije Osnovnog suda u Mitrovici, sudije odeljenja Apelacionog suda u Prištini, onda na mesto gradonačelnika opština Zvečan, Leposavić, Zubin Potok i Severna Kosovska Mitrovica.

Predsednik Srpske liste Goran Rakić je u obraćanju javnosti pročitao zaključke sa sastanka i poručio: „Odluke ostaju na snazi sve do trenutka dok Priština ne počne da poštuje međunarodno javno pravo i sporazume dogovorene u Briselu, a to konkretno znači dok ne povuče jednostrane i protivpravne odluke o preregistraciji tablica i dok ne formira Zajednicu srpskih opština.”

 Ovim potezom drama je eskalirala. Političari su počeli da govore o „miru, stabilnosti” ili „deeskalaciji krize”, što bi praktično značilo kraj ovog čina. Dugotrajno i održivo rešenje nije postignuto, već se sve odgađa, jer tobož međunarodne okolnosti nisu takve da se sada treba baviti nekim tricama i kučinama koje onemogućuju stanovništvu normalan, običan život. Sledeći obrt u ovoj neukusnoj drami dalo je neočekivano vraćanje Srba u institucije Kosova, konkretnije samo u Skupštinu.

Povratak je nastupio desetak dana od kada je saopštena odluka da to neće učiniti sve dok Priština „ne povuče jednostrane i protivpravne odluke o preregistraciji tablica i dok ne formira Zajednicu srpskih opština”, što se u trenutku vraćanja na pozicije nije desilo. Manevar je pravdan saznanjima da „antisrpska” Vlada Aljbina Kurtija planira upražnjavanje tih mesta „sebi lojalnim Srbima”, te su srpski poslanici u Skupštini Kosova hteli to da spreče.

Zakletva je samo reč

Deset novih poslanika (devet iz Srpske liste, jedan opozicioni) pročitalo je sledeću zakletvu: „Ja, poslanik Skupštine Republike Kosova, zaklinjem se da ću časno i predano vršiti svoju dužnost i dostojanstveno predstavljati narod, da ću raditi u interesu Kosova i svih njegovih državljana, da ću raditi na zaštiti i poštovanju ustavnosti i zakonitosti, na zaštiti suvereniteta, teritorijalne celovitosti i institucionalnog integriteta Kosova, na garanciji ljudskih prava i sloboda u skladu sa zakonom zemlje. Zaklinjem se.” Iz teksta zakletve bi se dalo pretpostaviti da bi oni trebalo da poštuju i sprovode odluku Vlade o preregistraciji, te da nepotrebnom tenzijom ne otežavaju građanima, pogotovo srpske nacionalnosti, normalan život. Poslanici su proceduru zakletve opisali kao „tehničku verifikaciju mandata”.

 Kako sveopšta konfuzija i tenzije ne bi i zaista eskalirale, Evropska unija je shvatila bi ipak trebalo nešto da preduzme. Tako je visoki predstavnik Unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj tvitnuo i zakazao sastanak za ponedeljak, 21. novembra u Briselu. Međutim, oprobana metoda šatl diplomatije, gde se dve suprotstavljene strane ne sučeljavaju već samo razgovaraju s posrednikom, nije donela očekivan rezultat. Nijedna strana ne odustaje od svog stava, a predviđen početak naplaćivanja kazni, u noći 21. na 22. novembar, odgođen je za 48 časova na nagovor sve češće pominjanog imena u dijalogu Beograda i Prištine, američkog ambasadora u Prištini – Džefa Hovenijera.

Ipak, nešto konstruktivnijom se u ovom procesu pokazala se srpska strana. U njeno ime, predsednik Republike se obavezao da Srbija neće više izdavati KM tablice, niti će produžavati one stare (iako je naknadno rekao da je produžetak starih moguć), što bi značilo da će kroz godinu dana KM tablice prestati da važe. Time će albanska strana odneti pobedu. Međutim, ni to nije bilo dovoljno albanskoj strani, te inicijalno nije odustala od kazni, ali se odazvala na poziv na još jedan sastanak sa evropskim posrednicima.

Kasno u sredu uveče, 23. novembra srpska i albanska strana sklopile su kilav dogovor kojim se srpska strana obavezala da neće izdavati nove KM tablice, a da će albanska strana odustati od kazni i „dati prostor za pregovore novom evropskom predlogu”. Ovim sporazumom, po tradiciji dijaloga Beograda i Prištine, rešavanje spora se samo odgodilo, dok su neizvesnost i nemir među stanovništvom ostali.

Sve vreme trajanja ove drame, istinsku noćnu moru proživljavaju svi stanovnici i stanovnice Kosova i to ne samo srpske nacionalnosti. Posebno su u teškoj situaciji oni koji treba da preregistruju vozila. Nalaze se između straha od potencijalne novčane kazne i straha za svoju bezbednost.

Upravo tu se ogleda tragedija paradoksalnog, parapolitičkog i kalkulantskog pristupa problemu i rešenju istog obe strane. Dodatno, može se uočiti obrazac ovih sukoba: postojanje problema, tvrdoglavost albanske strane, povlačenje poteza srpske strane − od sofisticiranijih, do onih manje sofisticiranih − onda nedoslednost srpske strane koja povećava potencijal eskalacije sukoba, pa sledi spoljna intervencija (EU, SAD) i rešenje, a zapravo odgađanje suočavanja s problemom „dok međunarodne okolnosti ne budu pogodne”.

Dok međunarodne okolnosti ne dozvole rešenje adminstrativnih problema, a kamoli onih političkih, stanovništvo na Kosovu živi u strahu i sklanja svoju decu od potencijalnog sukoba, pružajući im time perspektivu, u nadi da će imati bolji život od svojih roditelja. Oni time pružaju primer političkim liderima i liderkama − ukoliko se starate o nečemu i stalo vam je do toga, u ovom slučaju do Kosova i srpskog naroda, budite odgovorni i uradite sve kako biste ih zaštitili. Jer ukoliko ne budete odgovorni, primoravate iste te Srbe sa Kosova da zbog (mogućih) posledica vašeg delovanja sklanjaju svoju decu na sigurno i šalju ih od sebe.

*Ovaj natpis ne prejudicira status Kosova i u skladu je s Rezolucijom 1244 i mišljenjem MSP-a o kosovskoj deklaraciji o nezavisnosti.

Tekst je prvobitno objavljen u 90. broju biltena Progovori o pregovorima.

FOTO: European Western Balkans

Branislav Cvetković, Beogradska otvorena škola