Poslanici Evropskog parlamenta zabrinuti zbog odredbi o biometrijskom nadzoru u nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima
Arhiva: Vesti

Poslanici Evropskog parlamenta zabrinuti zbog odredbi o biometrijskom nadzoru u nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima

BRISEL — Nadzor ljudi korišćenjem biometrijskih tehnologija je neprihvatljiv i u suprotnosti sa demokratskim pravima i slobodama, a delovi nacrta zakona o unutrašnjih poslovima i bi takve prakse legalizovali, poručila je grupa poslanika Evropskog parlamenta u pismu upućenom premijerki Ani Brnabić i ministru unutrašnjih poslova Bratislavu Gašiću.

Evroparlamentarci su pozvali Vladu Srbije da iz nacrta zakona ukloni odredbe kojima se uvodi biometrijski nadzor i podsećaju da je to u suprotnosti sa međunarodnim pravom i pravom EU. 

“Zabrinuti smo da bi novi nacrti zakona u Srbiji mogli da legalizuju nametljiv biometrijski nadzor. Danas smo uputili pismo Vladi Srbije, pozivajući ih da uklone odredbe o biometrijskom nadzoru iz svih nacrta zakona,” napisala je ovim povodom poslanica Gvendolin Delbos-Korfild na Tviteru. 

Pismo evropskih poslanika odnosi se na Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima i Nacrt zakona o o obradi podataka i evidencijama u oblasti unutrašnjih poslova, na čije odredbe koje prete da ugorze privatnost građana stručna javnost i civilno društvo u Srbiji upozoravaju već duže vreme. Pored Delbos-Korfil, potpisnici su i Viola fon Kramon-Taubadel, Patrik Brejer, Kim van Sparentak, Tineke Strik, Karen Melhior, Tajs Reten, Matjaž Nemec i Sergej Lagodinski. 

Oni u pismu ukazuju da će odredbe o biometrijskom nadzoru verovatno biti nekompatibilne sa obavezama koje je Srbija preuzela u okviru Evropske konvencije o ljudskim pravima (EHRC), jer član 8 ove Konvencije, koji definiše pravo na privatnost, nalaže da vlasti moraju da imaju poseban zakoniti interes i opravdanu sumnju kako bi pratile bilo kog pojedinca. 

Nadzor pojedinaca u javnim prostorima je neselektivan i bez opravdane sumnje, te ne daje mogućnost građanima koji su nadzirani da se iz ovakvog nadzora isključe imajući u vidu značaj javnih prostora za svakodnevni život, navodi se u pismu evropskih poslanika. Podseća se i da je Evropski parlament samoinicijativno usvojio izveštaj koji poziva na zabranu masovnog biometrijskog nadzora. 

Trjanje javne rasprave o nacrtu zakon produženo je do 22. januara, nakon snažnih reakcija civilnog društva.  Nacionalni konvent o Evropskoj uniji ranije tokom decembra pozvao je Ministarstvo unutrašnjih poslova da produži javnu raspravu o Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima i ukazala na brojne problematične odredbe, kao i na činjenicu da je Nacrt veoma nalik prošlogodišnjem Nacrtu istog zakona, koji je nakon oštrih reakcija javnosti povučen iz procedure. 

“Iako je MUP održao nekoliko sastanaka o sistemu biometrijskog nadzora, koji se Nacrtom prvi put uvodi u pravni sistem Srbije, i dalje nisu ispunjeni uslovi neophodnosti i srazmernosti za njegovo korišćenje, kako to predviđa Evrospka konvencija o ljudskim pravima, na šta organizacije civilnog društva uporno ukazuju“, navodi se u saopštenju NKEU.

Koordinatorka NKEU Bojana Selaković na plenarnoj sednici održanoj 21. decembra istakla je da je rezultat dijaloga MUP-a i organizacija civilnog društva “Nacrt koji nije promenio skoro ništa,” imajući u vidu da se “problematična rešenja koja su se našla u tom zakonu u najvećoj meri pokalaju sa time što su primedbe civilnog društva i danas.” 

Jovana Spremo, koordinatorka Radne grupe NKEU za poglavlje 23 — Pravosuđe i osnovna praa, na istoj sednici je objasnila na koje još načine pored biometrijskog nadzora odredbe pomenutih Nacrta zakona ugrožavaju prava građana. Prikupljanje biometrijskih podataka u realnom vremenu krši pravo na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti, istakla je Spremo.

Izvor: European Western Balkans

Najnovije