Svetsko prvenstvo, 2022. godine - O fudbalu i ljudskim životima
Arhiva: Vesti

Svetsko prvenstvo, 2022. godine - O fudbalu i ljudskim životima

Od kada je 2010. godine Fifa donela odluku da organizaciju Svetskog prvenstva u fudbalu 2022. dodeli Kataru, nizale su se brojne kritike na račun te bliskoistočne zemlje. S jedne strane, govorilo se o potencijalnoj korupciji i kupovini uticaja prilikom izbora domaćina ovog prvenstva, a s druge, o položaju imigrantske radne snage koja je bila angažovana na izgradnji pratećeg sportskog i infrastrukturnog kompleksa, kao i o tamošnjim, veoma brojnim kršenjima prava žena i pripadnika LGBT zajednice.

Katar su kritikovale najveće međunarodne organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava, upozoravajući na robovski položaj stranih građevinskih radnika tokom priprema prvenstva. Mediji su iznosili frapantne podatke o brojevima umrlih (i poginulih) radnika. Bili su glasni i reprezentativci Nemačke, Norveške, Holandije i Danske u osudi uslova rada tokom pripreme infrastrukture za prvenstvo, a kružili su i pozivi za bojkot događaja.

U medijima i izveštajima organizacija mogla su se pročitati brojna svedočenja radnika koji su delili svoja iskustva o poražavajućim uslovima rada i tražili pomoć na sve strane, uključujući i zaštitu svojih ambasada, onda kada su shvatili da cilj njihovog boravka u Kataru više nije pristojna zarada, već borba za goli opstanak

Od sjaja do očaja

Odluka da se Svetsko prvenstvo u fudbalu 2022. godine održi u Kataru se činila isprva kao odlična prilika za posao za stotine hiljada građana iz susednih zemalja. Imajući u vidu da je čak 90% tamošnje radne snage imigrantskog porekla, bilo je očigledno da će Katar podstaći angažovanje stranih radnika kako bi ceo kompleks, koji je uključivao ne samo stadione već i puteve, aerodrom, podzemnu železnicu i hotele, bio spreman na vreme. Procene su da je do samog početka prvenstva bilo zaposleno oko dva miliona stranih radnika, mahom iz: Indije, Pakistana, Nepala, Bangladeša i Šri Lanke. 

Prve informacije koje su govorile da stvari nisu dobre pojavile su se 2013. godine kada je Amnesty International objavio Izveštaj u kom se navodi da radnici uglavnom borave u smeštaju u kom nema ni osnovnih uslova za život, poput kanalizacije i vode, da su isplate plata neredovne, i da im poslodavci ne dozvoljavaju da promene ili napuste posao. Veliki procenat radnika je pokazivao ozbiljne poremećaje u ponašanju, a neki i suicidalne misli. U Izveštaju se ocenjuje da ne postoje naznake da će se okolnosti po strane radnike poboljšati ukoliko se ne izvrši pritisak na Katar.

Do istih informacija je došao i britanski list Gardijan koji je objavio da su 44 nepalska radnika umrla za dva meseca te 2013. godine, od kojih je više od polovine umrlo od srčanih problema ili povreda na radu. Gardijan takođe navodi da su poslodavci oduzimali pasoše radnicima kako bi ih sprečili da napuste posao i zemlju, da nisu obezbeđivali vodu za piće u danima kada je temperatura dostizala 50 stepeni, kao i da su neki radnici prijavljivali i da 24 sata nisu dobijali hranu. 

Iste godine javlja se i Međunarodni sindikat profesionalnih fudbalera (FIFPro) koji je izjavio da je zabrinut zbog eksploatacije radnika i tražio od Katara da poštuje međunarodne standarde rada. Oglasio se na kraju i tadašnji predsednik Fife Sep Blater, koji je istakao da fudbalski svet ne može da zažmuri na smrt stotine građevinskih radnika.

U navedenim izveštajima je isticano da je jedan od ključnih razloga za tako loš položaj radnika kafala sistem, koji podrazumeva da strani radnici mogu da dobiju posao u Kataru samo ukoliko neko iz te zemlje garantuje za njih, što je u ovim slučajevima poslodavac. Ovaj sistem, inicijalno zamišljen kao podrška strancima, ostavio je dosta prostora za zloupotrebe – takozvani domaćini su skupo naplaćivali strancima garanciju koju su katarskim vlastima davali za njih. Problemi stranih radnika se nisu tu završavali već oni nisu mogli ni da napuste zemlju, jer su im pasoši bili oduzeti. Iako je ovaj sistem konačno ukinut 2020. godine, promene u praksi se nisu desile.

Da njegovo ukidanje nije dalo rezultata pokazuju i podaci do kojih je takođe došao Gardijan o tome da su radnici na nižim pozicijama morali da plate nekoliko milijardi dolara kako bi obezbedili posao u Kataru, zbog čega su upali u velike dugove. Štaviše, podaci iz 2021. godine pokazuju da je oko 6.500 stranih radnika umrlo u Kataru od kada su decembra 2010. godine počele pripreme za Svetsko prvenstvo, što znači da je svakog meseca 12 ljudi izgubilo život.

Zbog svih ovih činjenica, sve su češći pozivi poslednjih meseci da Katar uspostavi fond iz kojeg će platiti kompenzacije stranim radnicima i njihovim porodicama za kršenje ljudskih prava, neisplaćivanje plata, povrede na radu i neistražene smrtne slučajeve.

Licemerje na svakom ćošku

Kako se početak Svetskog prvenstva u Kataru približavao, sve su glasniji bili pozivi na bojkot celog događaja. U prvom planu su bile kritike na račun nepoštovanja ljudskih prava, ali i osude Katara zbog finansiranja međunarodnog terorizma, a ponovo je aktuelizovana i priča o korupciji prilikom odlučivanja o domaćinu Svetskog prvenstva.

Oglasio se čak i Evropski parlament koji je 24. novembra ove godine usvojio Rezoluciju kojom je zatraženo od Katara i Fife da omoguće kompenzaciju za radnike čija su prava bila oštećena tokom radova na izgradnji infrastrukture za Svetsko prvenstvo. Dve nedelje kasnije uhapšena je potpredsednica Evropskog parlamenta, zajedno sa još tri osobe, zbog sumnje da je primila mito od Katara kako bi radila na poboljšanju imidža ove zemlje unutar EU.

Međutim, i pored glasnih kritika dobrog dela javnosti, zvaničnici Evropske unije i država članica, kao i Fife, učinili su neznatne korake kako bi podstakli Katar da unapredi položaj stranih radnika u Kataru u prethodnih 12 godina.

Umesto toga, mogli su se čuti komentari u kojima je Zapad optuživan za licemerje, kao što je izjavio Đani Infantino, predsednik Fife, na otvaranju svetskog prvenstva u Kataru. Neki takođe ističu da je licemerno što se tolika prašina digla oko Katara, kada ni pripreme Svetskog prvenstva u Rusiji nisu prošle bez kršenja ljudskih prava.

Međutim, da li to što se ovakve priče nažalost ponavljaju treba da nas odvrati od kritičkog preispitivanja o položaju stotine hiljada migranata koji su pripremali teren za realizaciju Svetskog prvenstva u Kataru? Da li treba da kažemo da je to već bezbroj puta viđena situacija i da je zato sasvim očekivana? Ili pak treba da damo glas svim tim radnicima koji su bili eksploatisani i da širimo priču o njihovim nesrećama? Nijedna priča o kršenju ljudskih prava ne sme ostati neispričana, pa ni ova.

Marija Todorović,
Beogradska otvorena škola

Foto: freepik 

Tekst je prvobitno objavljen u 91. broju biltena Progovori o pregovorima

Najnovije