Anika Ben-David: Mediji i civilno društvo su kiseonik demokratije
Arhiva: Vesti

Anika Ben-David: Mediji i civilno društvo su kiseonik demokratije

 „U decembru, lideri Evropske unije su pozdravili što je nova Vlada Republike Srbije potvrdila članstvo u Evropskoj uniji kao jedan od svojih strateških ciljeva i podsetili da je neophodno to potvrditi i delima. Savet EU očekuje od Srbije nedvosmislenu posvećenost Uniji i zauzimanje za zajedničke principe i vrednosti. Tokom predsedavanja, Švedska će ponoviti šta se od Srbije očekuje u pogledu članstva u Uniji. To pitanje neće nestati“

Početkom ove godine, mesto predsedavajuće članice Savetu Evropske unije preuzela je Švedska. Njeno „ratno predsedavanje“ obeležiće, pored globalnih, i suočavanje sa regionalnim problemima na Zapadnom Balkanu, podsećanje na osnove i oživljavanje procesa evropskih integracija regiona. Tim povodom, a o srpskom pregovaračkom procesu, podršci Švedske Srbiji, o Evropskoj uniji i medijskim slobodama, razgovarali smo sa ambasadorkom Kraljevine Švedske u Beogradu Anikom Ben-David.

Beogradska otvorena škola: Na mestu ambasadorke Švedske u Srbiji proveli ste nešto više od godinu dana. Kakvi su Vaši utisci o Beogradu? Možete li da uporedite iskustvo rada u Srbiji sa prethodnim angažovanjima u diplomatskim misijama?

Anika Ben-David: Beograd je divan grad za život. Smešten je u srcu Evrope i nudi toliko toga za otkriti. Pravo je mesto za ljubitelje kulture i kafića. Kada ste diplomata, imate tu privilegiju da budete gost po nekoliko godina u različitim zemljama, različitim mestima. I ta vam se mogućnost pruža iznova i iznova. Zahvalna sam na takvoj prilici, kao i moja deca. Svako mesto ima svoj šarm. Ovde se susrećem sa toliko plemenitosti i srdačnosti. Ali me duboko rastužuje loš kvalitet vazduha u Beogradu. Patim zbog Beograđana. I zato sam ponosna na činjenicu da je Švedska najveći donator u oblasti zaštite životne sredine i što, u saradnji sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine i Univerzitetom u Beogradu, radimo na poboljšanju kvaliteta vazduha.

BOŠ: Početkom 2023. godine Švedska je preuzela predsedavanje Savetu Evropske unije. Šta su ciljevi švedskog predsedavanja?

ABD: Agenda švedskog predsedavanja usmerena je na zeleniju, bezbedniju i slobodniju Evropu. Postavili smo četiri prioriteta:

- Jačanje međunarodne uloge Evropske unije i garantovanje bezbednosti njenim građankama i građanima;
- Ubrzanje energetske tranzicije: inovacije, zeleni poslovi, obnovljiva energija;
- Unapređenje pripremljenosti Evropske unije za poslove budućnosti;
- Očuvanje osnovnih evropskih vrednosti i borba protiv organizovanog kriminala i korupcije.

BOŠ: U kojoj meri rat u Ukrajini utiče na agendu švedskog predsedavanja?

ABD: Ruska agresija na Ukrajinu će odrediti naše predsedavanje.

Potpuna invazija nuklearne sile na neutralnu, demokratsku, pravoslavnu i slovensku bratsku naciju podsetnik je da slobodu i demokratiju ne smemo uzimati zdravo za gotovo. Nije ovo napad samo na Ukrajinu, već i rat protiv naših vrednosti, sistema vladavine i normi međunarodne saradnje. Posledice ovog rata oblikovaće budućnost Evrope.

Rat zahteva zajednički odgovor. Politička, ekonomska, vojna, humanitarna i pravna podrška Evropske unije Ukrajini činiće centralni deo švedskog predsedavanja. Drago nam je da se većina naših bliskih partnera uskladila sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, što se i očekuje od zemlje kandidata za članstvo. Nastavićemo da pozivamo Srbiju da učini to isto. Ovo je prelomni trenutak za Evropu i svet. To znači da će mogućnosti za napredovanje biti uslovljene usklađivanjem sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije i ispunjavanjem osnovnih evropskih kriterijuma.

„Nije ovo napad samo na Ukrajinu, već i rat protiv naših vrednosti, sistema vladavine i normi međunarodne saradnje. Posledice ovog rata oblikovaće budućnost Evrope.“

BOŠ: Kako će švedsko predsedavanje Savetu uticati na rad Ambasade Švedske u Beogradu u ovoj godini?

ABD: Postaraćemo se da ovu priliku iskoristimo da pokažemo dugoročnu i snažnu podršku Švedske Srbiji. Sa više od 300 miliona evra Švedska je podržala proces integracije Srbije u Evropsku uniju i time uticala na unapređenje stanja demokratije, ljudskih  prava, rodne ravnopravnosti, vladavine prava, energetske tranzicije i inkluzivnog ekonomskog rasta.

Nastavićemo da pozivamo Srbiju da napreduje na svom EU putu. Radujemo se da vidimo konkretne rezultate ustavnih amandmana, medijske strategije i harmonizacije vizne politike. I očekujemo da vidimo preokret kada je reč o nazadovanju usaglašavanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

BOŠ: Poslednji Izveštaj Evropske komisije za Srbiju beleži „nazadovanje“ u pregovaračkom poglavlju 31 – Zajednička bezbednosna i odbrambena politika. Kako Vama izgleda pregovarački proces Srbije? Šta su glavni izazovi?

ABD: Na samitu EU-Zapadni Balkan u Tirani, koji je prvi put održan u državi koja nije članica, poruka Evropske unije glasila je: zdušno podržavamo ulazak zapadnobalkanskih zemalja u evropsku porodicu.

Geopolitička realnost osvestila je potrebu za urgentnošću pristupa Uniji. Međutim, osnove se i dalje primenjuju: prelazna merila su i dalje tu. Postoji jasan put i jasna metodologija. Želimo da vidimo ubrzanje procesa zasnovano na reformama, poštenim i rigoroznim uslovima i principu sopstvenih zasluga.

Poznato je da je proces integracije zahtevan. On zahteva više od zatvaranja poglavlja, više od usklađivanja sa evropskim zakonodavstvom i reformisanja institucija. Promena treba da dotakne DNK, srž države i društva.

Krajnji cilj je uspostavljanje snažne uprave i demokratskih praksi koje će omogućiti odgovarajuća i demokratska izvršenja državnih funkcija poput bezbednosti, pristupa pravdi, zaštite ljudskih prava, dostupnosti javne uprave, ekonomskog učinka i zapošljavanja.

Reforme u oblasti vladavine prava i posvećenost borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije ključni su za pouzdan put ka Evropskoj uniji.

Evropska unija će nastaviti da jača i intenzivira svoje angažovanje na svim nivoima kako bi podržala političku, ekonomsku i socijalnu transformaciju Zapadnog Balkana. Srbija je jedna od najvećih primaoca sredstava Evropske unije sa više od 200 miliona evra pomoći godišnje.

Evropska unija je i najveći donator, investitor i trgovinski partner u regionu. Sa Ekonomsko-investicionim planom od 30 milijardi evra, Unija podržava dugoročni oporavak regiona. Naš paket pomoći koji se odnosi na energetsku tranziciju vredi milijardu evra i podržava energetsku tranziciju u regionu. Osim toga, sporazumi u vezi sa romingom potpisani u Tirani, takođe svedoče o još bližoj saradnji.

Sada je vreme da ubrzamo reforme, uskladimo politike i preuzmemo nove mere za geostratešku orijentaciju Srbije i celog regiona.

BOŠ: Uzimajući u obzir istrajno neusaglašavanje Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, hoće li Švedska nastojati da ohrabri Srbiju da se usaglasi?

ABD: U decembru, lideri Evropske unije pozdravili su što je nova Vlada Republike Srbije potvrdila članstvo u Evropskoj uniji kao jedan od svojih strateških ciljeva i podsetili da je neophodno to potvrditi i delima. Savet očekuje od Srbije nedvosmislenu posvećenost Uniji i zauzimanje za zajedničke principe i vrednosti.

Tokom predsedavanja, Švedska će ponoviti šta se od Srbije očekuje u pogledu članstva u Uniji. To pitanje neće nestati.

BOŠ: Deluje da je, za razliku od drugih međunarodnih aktera, Švedska svesnija stanja medijskih sloboda u Srbiji i potrebe da se pruži podrška nezavisnim medijima. Na koji način Švedska to čini?

ABD: Prvi Zakon o slobodi medija donela je Švedska u Finskoj 1766. godine. Ovaj Zakon, koji je deo našeg Ustava, nas je služio i do danas nas dobro služi. Sloboda izražavanja, uključujući pravo na informisanje, suštinsko je ljudsko pravo i pokreće sva druga. Švedska brani i promoviše slobodu izražavanja širom sveta.

U Srbiji, gde je premalo slobodnih medija, Švedska doprinosi razvoju digitalnih medija, kao i jačanju njihove nezavisnosti i materijalnog položaja u sektorima informisanja i komunikacija. Precizno usmerena podrška omogućava određenom broju nezavisnih medija u Srbiji da razvijaju svoje aktivnosti.

Osim toga, Švedska podržava i rad Ulof Palme međunarodnog centra, Beogradske otvorene škole (BOŠ) i Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) kako bi obezbedili kontinuiranu edukaciju za novinare. Primera radi, BOŠ je osnažio istraživačke novinare da izveštavaju o organizovanom kriminalu, trošenju javnih sredstava i javnim nabavkama.

Mediji i civilno društvo su kiseonik demokratije. To je naš moto.

„Postoje snažni razlozi zbog kojih zemlje koje su van Evropske unije, a žele da postanu deo nje, treba da imaju velike mogućnosti da to učine.“ 

BOŠ: U civilnom sektoru u Srbiji, Švedska je prepoznata kao jedan od glavnih aktera koji daje kontinuiranu podršku sektoru, utičući na unapređenje vladavine prava, zaštite životne sredine i demokratskog razvoja Srbije. Prema Vašem mišljenju, da li su građanke i građani Srbije svesni švedske podrške?

ABD: Uzimajući u obzir medijski pejzaž u Srbiji, nije uvek lako uočiti švedske poruke, pozicije i doprinose. Kako bi ljudi u Srbiji donosili odluke zasnovane na proverenim informacijama, neophodno je nepristrasno informisanje putem medija.

Savet Evropske unije – svih 27 država članica – pozvao je 13. decembra Srbiju da stvarno primeni akcioni plan medijske strategije kao prioritet, poštujući slovo i duh ciljeva medijske strategije. Savet je ponovio da je ozbiljno zabrinut zbog odsustva napretka kada je reč o slobodi izražavanja i nezavisnosti medija, što takođe utiče na mogućnosti birača da, na glasanju, donesu odluke zasnovane na potpunim i tačnim informacijama, te je pozvao Srbiju da se što pre pozabavi ovim pitanjem.

„Savet Evropske unije – svih 27 država članica – pozvao je 13. decembra Srbiju da efektivno primeni akcioni plan medijske strategije kao prioritet, poštujući slovo i duh ciljeva medijske strategije. Savet je ponovio da je ozbiljno zabrinut zbog odsustva napretka kada je reč o slobodi izražavanja i nezavisnosti medija.“

BOŠ: Hvala Vam mnogo na razgovoru. Možemo li zaključiti da će švedsko predsedavanje biti vođeno principom – prvo osnove?

ABD: Apsolutno. Kao što je premijer Ulf Kristerson objasnio u Tirani: postoje snažni razlozi zbog kojih zemlje koje su van Evropske unije, a žele da postanu deo nje, treba da imaju velike mogućnosti da to učine. Ali postoje i podjednako snažni razlozi zbog kojih bi oni koji dolaze trebalo da budu sposobni da ispune teške kriterijume za članstvo. Biće neophodna posvećenost zemalja Zapadnog Balkana da se tako nešto desi. Evropska unija nije samo politička unija. To je zajednica vrednosti, zasnovana na vladavini prava i poštovanju prava i sloboda pojedinca.

foto: Ambasada Švedske u Beogradu

Intervju priredili: Branislav Cvetković,  Miljana Jovanović,
Beogradska otvorena škola

Najnovije