Pravni i strateški okvir u politici regionalnog razvoja u Srbiji - učestala rečenica
Od kako je Srbija postala država kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU), sadržaj godišnjih izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evropskih integracija kada je reč o Poglavlju 22 (Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata) jedna rečenica je ostala gotovo identična: „Kada je reč o pravnom okviru, zakonodavstvo u oblastima koje podržavaju sprovođenje regionalne politike i dalje nije u potpunosti usklađeno sa pravnim tekovinama Evropske unije.“
Regionalni razvoj predstavlja dugoročni i sveobuhvatni proces unapređenja održivog ekonomskog i društvenog razvoja regiona i jedinica lokalne samouprave, uz uvažavanje njihovih specifičnosti. Politika regionalnog razvoja jedne države je naročito važna u pogledu njenog članstva u EU. Naime kroz pravni i strateški okvir u ovoj politici, buduća država članica jasno određuje oblasti koje želi da razvija i tako usmerava predviđena sredstva iz Strukturnih fondova i Kohezionog fonda EU. Iako EU nema svoju jedinstvenu politiku regionalnog razvoja, u procesu pregovora o pristupanju od države kandidata za članstvo se očekuje da će usvojiti i primeniti određene standarde i principe koje Unija propisuje u ovoj oblasti.
Srbija je ozvaničila početak sprovođenja svoje politike regionalnog razvoja 2006. donošenjem novog Ustava. U članu 94, propisano je da se „Republika Srbija stara o ravnomernom i održivom regionalnom razvoju“. Ovaj član je stvorio osnovu za donošenje drugih hijerarhijski nižih akata koji bliže uređuju politiku regionalnog razvoja. Tako su u narednom periodu usvojeni Zakon o regionalnom razvoju, Uredba o nomenklaturi statističkih jedinica, Strategija regionalnog razvoja od 2007. do 2012. godine i određene regionalne razvojne strategije.
Međutim, pravni i strateški okvir u ovoj značajnoj oblasti za sprovođenje regionalne politike ostao je nedovršen. Neophodne izmene Zakona o regionalnom razvoju nisu urađene, nije usvojen predviđeni Nacionalni plan regionalnog razvoja, regionalne razvojne strategije nisu usvojene za svaki statistički region, a već gotovo tri godine Srbija nema Strategiju regionalnog razvoja. Drugim rečima, od 2013. godine do danas Srbija nema viziju i ciljeve regionalnog razvoja. Na ovaj način, Srbija ne razvija, ne planira i ne sprovodi svoju politiku regionalnog razvoja.
Princip partnerstva predstavlja jedan od glavnih principa na kojima počiva regionalna politika EU. Pod principom partnerstva se podrazumeva „uska saradnja organa javnih vlasti, ekonomskih i socijalnih partnera, te organizacija koje predstavljaju civilno društvo na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou kroz celokupan programski ciklus koji se sastoji od pripreme, sprovođenja, praćenja i evaluacije“. Primenom ovog principa, javne politike se sprovode tako da odgovore potrebama svojih građana. Što je najvažnije, tako se stvara pretpostavka za postizanje ukupnog društveno-ekonomskog razvoja cele države.
Iako određeni akti u politici regionalnog razvoja u Srbiji sadrže princip partnerstva, nije do kraja uređen način njegove primene. Zakon o regionalnom razvoju nije stvorio druge uslove za primenu ovog principa. Primera radi, ovaj zakon ne prepoznaje privredne komore, organizacije civilnog društva, pa čak ni određena republička tela kao subjekte regionalnog razvoja.
Prema Planu rada Vlade za 2015. godinu, predviđeno je da će nova Strategija regionalnog razvoja, biti usvojena u novembru 2015. godine. Međutim, nije jasno šta će se desiti sa ostalim pravnim i strateškim dokumentima potrebnim za uspešno sprovođenje politike regionalnog razvoja, da li će predviđeni rokovi biti ispoštovani, kao i da li će se novi okvir prepoznati princip partnerstva i da li će urediti njegovu primenu. U suprotnom, Srbija neće odmaći dalje od gorenavedene rečenice u izveštajima Evropske komisije.
Više o pravnom i strateškom okviru u politici regionalnog razvoja u Srbiji, možete saznati u infografici Princip partnerstva u politici regionalnog razvoja u Srbiji
(Autor Vanja Dolapčev. Članak je nastao u okviru istraživačkog rada na projektu „Partnerstvo za razvoj: Unapređenje uloge civilnog društva u razvoju regionalne politike u Srbiji“, stavovi autora ne odražavaju nužno i stavove Evropskog fonda za Balkan)
