Organizacije civilnog društva moraju bolje da iskoriste prostor za učešće u odlučivanju

Prva regionalna konferencija pod nazivom „Pokreni se. Poveži se. Angažuj se. Učešće građana u procesu donošenja odluka u okviru evropskih integracija” (“Move. Link. Engage: Citizens’ Participation in the Decision-Making within the EU Integration Process”) organizovana je 30. oktobra 2015. godine u Beogradu. Konferencija je održana kao forum za sagledavanje problema, razmenu ideja i iskustava u pogledu učešća i uticaja organizacija civilnog društva u procesu evropskih integracija država Zapadnog Balkana. Regionalna konferencija održana je u saradnji sa Kancelarijom za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije, Evropskim fondom za Balkan i uz podršku programa Evropske unije „Evropa za građane i građanke”, Fondacije Konrad Adenauer – Kancelarije za Srbiju i Crnu Goru i Regionalne kancelarije Fondacije Hajnrih Bel u Beogradu.

Na prvom panelu, pod nazivom „Uticaj civilnog društva na proces evropskih integracija Zapadnog Balkana”, predstavljeni su početni nalazi istraživanja u Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Albaniji, Makedoniji, Bosni i Hercegovini i na Kosovu* o uticaju građana na donosioce odluka u procesu evropskih integracija. Na osnovu iznetih nalaza, izradiće se zaključci i preporuke za bolji napredak na tom polju. Nalazi istraživanja i iznete preporuke će biti objavljeni u vidu regionalne studije o učešću građana u procesu evropskih integracija u državama Zapadnog Balkana i njihovom dosadašnjem uticaju u tom procesu.

„Slabost procesa pristupnih pregovora u Srbiji jeste slaba primena svega što postoji i što je dato kao mogućnost za uključivanje civilnog društva.” – Danijela Božović

U slučaju Srbije, napomenuto je da učešće civilnog društva u odlučivanju u procesu evropskih integracija treba da se posmatra na dva nivoa – jednom koji se odnosi na proces, tj. institucionalni i pravni okvir, i drugom koji se odnosi na ishod, tj. praksu učešća civilnog društva u odlučivanju. Kada je reč o prvom nivou, postoji dobra osnova za učešće civilnog društva u donošenju odluka u vidu zakona koji predviđaju održavanje javne rasprave, Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Smernica za uključivanje civilnog društva u procesu donošenja odluka i Vladine kancelarije za saradnju sa civilnim društvom. Sa druge strane, na drugom nivou postoji znatno skromniji učinak. Naime, iako postoje primeri dobre prakse učešća građana u odlučivanju, ogroman prostor za veće učešće i dalje postoji.

„I danas, nakon svih problema, smatram da organizacije civilnog društva treba da budu deo pregovaračke strukture u Crnoj Gori, ali i da nezavisno prate proces pristupnih pregovora.” – Ana Novaković

Dve ključne osobine dosadašnjeg procesa pristupnih pregovora sa EU u Crnoj Gori koje su navedene na ovom panelu jesu: otvaranje pregovaračkih poglavlja 23 i 24 na samom početku procesa i zvanična odluka Vlade da OCD budu uključene u pregovaračka tela. Na ovaj način organizacijama se otvorio prostor za veći uticaj. Primera radi, u akcione planove za određena poglavlja OCD su uspele da uvrste merila koja Vlada nije imala nameru da uvrsti. Međutim, OCD se između sebe organizuju da učestvuju nezavisno u praćenju procesa pregovora, iako učestvuju u pregovaračkim telima. Zaključeno je da treba zadržati oba načina uticaja na donošenje odluka tokom procesa pristupnih pregovora.

„Reformu u državnoj upravi ne mogu da sprovedu oni koji pod izgovorom ograničenog mandata, nedovoljnog znanja ili nedostatka kapaciteta, nisu spremni da preuzmu nove poslove i obaveze.” – Željana Buntić-Pejaković

Hrvatska je postala država članica EU 2013. godine, nakon šestogodišnjeg procesa pristupnih pregovora, koji je zaključen 2011. godine. Po okončanju procesa pristupnih pregovora, OCD su smatrale da Hrvatska nije spremna za članstvo zbog nedovoljnih reformi. Pre početka procesa pristupnih pregovora država je počela sa stvaranjem dobre osnove za razvoj OCD. Međutim, kako je istaknuto na ovom panelu, OCD se nisu od samog početka bavile procesom pristupnih pregovora. Takođe, u tom trenutku Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja nije u potpunosti „zaživeo”, te je bilo jako teško doći do informacija. Međutim, od 2007. godine dolazi do dobrih promena u pogledu učešća organizacija civilnog društva u donošenju zakona. Ipak, ocenjeno je da civilno društvo u Hrvatskoj nije u potpunosti iskoristilo sve date mogućnosti za uticaj na proces pregovora o pristupanju EU.

„Učešće civilnog društva u procesu odlučivanja u Albaniji, Makedoniji, Bosni i Hercegovini i na Kosovu* je na samom početku.” – Davide Denti

Ostale države Zapadnog Balkana (Albanija, Makedonija, Bosna i Hercegovina i Kosovo*) ne nalaze se u procesu pregovora o pristupanju Evropskoj uniji. Kao zajednička boljka ovih država istaknuto je da je učešće civilnog društva u odlučivanju na samom početku, te da se dešava samo ad hoc. Kao ključni nedostaci u ovom pogledu navode se nepostojanje pravnog okvira kojim se uređuje delovanje nevladinih organizacija, primena postojećeg pravnog okvira, ali i transparentnost rada javnih vlasti.

------------

Opšti zaključak govornika na prvom panelu jeste da je preduslov za učešće građana u procesu odlučivanja – transparentan i otvoren proces evropskih integracija. Na taj način će građani znati šta pruža članstvo u EU i o čemu glasaju na referendumu o pristupanju svojih država. Suština i prednost civilnog društva u učešću u odlučivanju oličene su u velikom broju platformi koje prate proces evropskih integracija. Takođe, naglašeno je da treba imati u vidu da je uloga civilnog društva prvenstveno kritička, a potom savetodavna i obrazovna te da učešćem u radnim grupama OCD rade na usklađivanju domaćeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, a ne na donošenju političkih odluka.

*Ovaj natpis ne prejudicira status Kosova i u skladu je sa Rezolucijom 1244 i mišljenjem MSP o kosovskoj deklaraciji o nezavisnosti.