„Berlinski proces” kao nova prilika
Prva regionalna konferencija pod nazivom „Pokreni se. Poveži se. Angažuj se. Učešće građana u procesu donošenja odluka u okviru evropskih integracija” (“Move. Link. Engage: Citizens’ Participation in the Decision-Making within the EU Integration Process”) organizovana je 30. oktobra 2015. godine u Beogradu. Konferencija je održana kao forum za sagledavanje problema, razmenu ideja i iskustava u pogledu učešća i uticaja organizacija civilnog društva u procesu evropskih integracija država Zapadnog Balkana. Regionalna konferencija održana je u saradnji sa Kancelarijom za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije, Evropskim fondom za Balkan i uz podršku programa Evropske unije „Evropa za građane i građanke”, Fondacije Konrad Adenauer – Kancelarije za Srbiju i Crnu Goru i Regionalne kancelarije Fondacije Hajnrih Bel u Beogradu.
Drugi panel, pod nazivom „Civilno društvo između Beča i Pariza: perspektive za buduće delovanje”, dao je osvrt na ukupan proces proširenja EU na države Zapadnog Balkana, ulogu civilnog društva u tom procesu, kao i na rezultate samita održanog ove godine u Beču. Govornici su razgovarali i o praksi učešća civilnog društva u odlučivanju na nivou Evropske unije i na nivou njenih država članica.
„Mislim da je danas ’Berlinski proces’ mnogo relevantniji u odnosu na njegov početak prethodne godine.” – Nikola Dimitrov
Danas se o Balkanu u EU govori samo kao o prolaznom putu za izbeglice. Ređe se govori o pitanju proširenja Unije na države Zapadnog Balkana. Stoga je, prema mišljenju Nikole Dimitrova, zadatak civilnog društva da utiče ne samo na vlade država Zapadnog Balkana, već i na tela EU. Takođe, danas Evropska komisija kasni sa izdavanjem izveštaja o napretku u procesu evropskih integracija za države obuhvaćene procesom proširenja EU, pod izgovorom da se čeka završetak izbora u Turskoj. „Berlinski proces” vraća pitanje proširenja EU na države Zapadnog Balkana, ali dobija i pažnju i angažovanje. Međutim, utisak gospodina Dimitrova jeste da samit u Beču nije bio mnogo uspešan. Naime, debata između političkih lidera i civilnog društva gotovo da je izostala. Ona je bila kratka i suštinski ne toliko značajna.
„Status civilnog društva u ’Berlinskom procesu’ jeste takav da ono nema pravo glasa, ali ima pravo uticaja, veliku odgovornost i mogućnost da nešto promeni.” – Alojz Peterle
Svoje utiske o „Berlinskom procesu” preneo je i poslanik Evropskog parlamenta, Alojz Peterle. Prema njegovim rečima, kada je reč o „Berlinskom procesu”, civilno društvo nema pravo glasa, ali ono može da utiče na njega. Takođe, civilno društvo ima mogućnost da nešto promeni u procesu, jer može da utiče, u domaćoj, ali i u međunarodnoj javnosti, na razumevanje procesa kao interesa država Zapadnog Balkana da dele iste vrednosti i načela sa državama članicama EU. Takođe, civilno društvo može da prevaziđe mnoge probleme koje politika ne može. Stoga, prema mišljenju gospodina Peterlea, civilno društvo treba aktivnije da radi na promeni slike o Zapadnom Balkanu, kao prostoru problema.
„U trenutku kada, osim samita koji se održava jednom godišnje, nema drugog tako visokog političkog foruma gde se govori o evropskoj budućnosti našeg regiona, ’Berlinski proces’ je velika mogućnost za države Zapadnog Balkana.” – Hedvig Morvai
Najveći značaj „Berlinskog procesa” jeste u tome što se o njemu govori i što ponovo vraća temu proširenja EU na Zapadni Balkan na dnevni red, istakla je Hedvig Morvai. Takođe, značaj procesa je i u tome što on odgovara na neke krucijalne potrebe država ove regije preko razvojnih projekata, povezivanja država, vladavine prava, jačanja demokratije i prevazilaženja bilateralnih sporova. Međutim, prema njenim rečima, budućnost „Berlinskog procesa” je dosta neizvesna. Od država učesnica se očekuju neke promene između dva samita. Zapravo, očekuje se da se realizuju neki dogovori sa prethodna dva samita održana u Beču i Berlinu. Stoga je potrebna i određena vrsta evaluacije o tome dokle se stiglo u prethodne dve godine. Primera radi, na inicijativu organizacija civilnog društva, u Beču je potpisan sporazum o bilateralnim sporovima između država Zapadnog Balkana. Civilno društvo sa prostora država Zapadnog Balkana je pozvano da pripremi konferenciju uoči Pariskog samita kako bi podsetilo predstavnike vlada država na sporazum postignut pre godinu dana. Ukoliko sprovođenje svega dogovorenog izostane, onda ovaj proces neće ispuniti svoju svrhu.
Opšti zaključak govornika na ovom panelu jeste da je „Berlinski proces” svakako bitan, jer skreće pažnju na temu proširenja EU na države Zapadnog Balkana. Istovremeno, ovaj proces sa sobom nosi priliku za rešavanje kompleksnih problema koje nije moguće rešiti samo na nivou jedne države. Zbog toga je, kao podršku, važno uključiti i države članice EU, a naročito Nemačku, kao inicijatora celog procesa. Takođe, ovaj proces sa sobom mora da nosi neke učinke inače će ostati nedelotvoran. Stoga je, prema mišljenju govornika, značajna primena dogovora postignutih na redovnim godišnjim samitima.
