EU ne sme da zaboravi na Balkan posle Bregzita
Dok razgovaraju o novom početku za Evropsku uniju posle referenduma u Velikoj Britaniji, 27 zemalja članica ne bi smelo da zaboravi da je evropska integracija Zapadnog Balkana suštinski deo tog projekta, ocenio je analitičar Instituta za evropsku politiku mreže Fondacija za otvoreno društvo Srđan Cvijić. Nedostatak političke predanosti u EU evropskoj integraciji Zapadnog Balkana direktno utiče na nazadovanje demokratije u tom regionu, ocenio je Cvijić u autorskom tekstu za briselski portal EurActiv.com, pod naslovom "Proširenje EU posle Bregizta".
Uz podsećanje da je evropska perspektiva Zapadnom Balkanu obećana još na samitu u Solunu pre 13 godina i da je stari vic da EU više neće ni postojati dok dođe vreme da zemlje regiona postanu njene članice posle Bregzita malo kome u regionu smešan, autor navodi da je samit Zapadnog Balkana 4. jula u Pariz prva prilika za ozbiljno ponovno angažovanje oko regiona.
Reč je o paradoksalnoj situaciji jer, kada je reč o tehničkim kriterijumima, zemlje polako napreduju u porcesu pristupanja EU, dok s političke strane stagniraju ili nazaduju, navodi se u analizi.
Dodaje je se da su nedostatak slobode medija, odsustvo slobodnih i poštenih izbora i prisustvo sistemske političke korupcije i dalje ozbiljne prepreke za proces demokratske transformacije regiona.
U analizi se ističe da ni EU nije bezgrešna kada je reč o nazadovanju demokratija na Zapadnom Balkanu i navodi da na to direktno utiče nedostatak političke predanosti u EU integraciji regiona.
Moratorijum na dalje proširenje EU iz 2014. dok traje mandat sadašnje Komisije EU samo je potvrdio da se EU zalaže za status kvo, a Bregzit samo potvrđuje taj stav, ocenio je Cvijić.
Kao rezultat toga politička stagnacija Zapadnog Balkana, s jedne strane i oklevanje EU da ubrza proces proširenja s druge strane, pothranjuju jedno drugo, navodi se u analizi.
EU se opredelila za stabilnost, umesto za demokratiju i odlučila da se oslanja na "čvrstorukaše" kako bi obezbedila stabilnost regiona što može biti efikasno kratkoročno, ali je izvor nestabilnsoti za budućnost.
Kako bi preokrenula taj negativan trend, EU mora da prestane da se udvara vođama koje naginju autoritarizmu i da se ponovo poveže sa građanima zemalja Zapadnog Balkana, da snažno potvrdi svoju političku opredeljenost za ulazak regiona u EU i da ponovo oživi svoju energiju za transformisanje a to znači poboljšanje mehanizama za uslovljavanje uz više podsticaja za reforme, ističe se u analizi.
Kada je reč o "štapu", EU mora biti u stanju da sprovede da zemlje kandidati ispunjavaju političke kriterijume za pristupanje kroz svoje sopstvene mehanizme, a nepostojanje evropske pravne tekovine za izbore i slobodu medija ne može se više koristiti kao izgovor za nedelovanje.
Kada je u pitanju "šargarepa", EU treba direktno da se poveže sa građanima Zapadnog Balkana što bi se moglo postići primenom politike EU na region i uključivanjem više sektorske integracije unutar EU politika, sledeći primer energetske unije ili Horizon 2020.
To se takođe može postići obezbeđivanjem strukturanih fondova za zemlje kandidate i otvaranjem tržišta rada EU za radnike sa Zapadnog Balkana što bi stvorilo dodatni podsticaj za reforme dok se čeka ulazak u EU, zaključuje se u analizi.
Izvor: Euractive.rs
