Izveštaj Evropske komisije za 2016: Jaka dvojka za Srbiju
U većini poglavlja, prema Izveštaju Evropske komisije za 2016, Srbija je ostvarila izvestan napredak. Međutim, prosečna ocena napretka je lošija u odnosu na izveštaj od prošle godine.
Evropska komisija objavila je 9. novembra godišnji Izveštaj za Srbiju za 2016. godinu. Izveštaj obuhvata period od oktobra 2015. do septembra 2016. godine i zasnovan je na prilozima iz mnogih izvora, uključujući priloge Vlade Republike Srbije, država članica EU, izveštaje Evropskog parlamenta i informacije dobijene od različitih međunarodnih i nevladinih organizacija.
Zahvaljujući izmenama u metodologiji izveštavanja koje su uvedene 2015, procena trenutne situacije i napretka u datoj oblasti može se lako uporediti sa prošlogodišnjim nalazima, čime je reinterpretacija izveštaja znatno ograničena. Ukoliko se ove jezičke konstrukcije numerički prevedu na skalu od jedan do pet, koju je Evropska komisija usvojila kao deo izmenjene metodologije izveštavanja, prosečna ocena koju je Srbija dobila u ukupnom izveštaju iznosi 2,96, dok je prosečna ocena u Izveštaju za 2015. godinu bila 3,15.
Izveštaj Evropske komisije o Srbiji jeste dokument kojim EK daje informacije o napretku postignutom u ispunjavanju uslova i ciljeva postavljenih od strane EU, kao i sažetak operativnih mera koje je potrebno preduzeti na osnovu utvrđenih planova delovanja.
_____________________________________________
Podsetimo, Evropska komisija je napravila niz izmena u Paketu proširenja za 2015. u poređenju sa prethodnim godinama. Cilj je bio da se dodatno poveća kvalitet procena u izveštajima, ali i pouzdanost paketa kao izvora informacija za sve zainteresovane strane. Ove promene trebalo je da povećaju transparentnost procesa i omoguće svim zainteresovanim stranama, uključujući i civilno društvo, bolje i detaljnije preispitivanje reformi. Shodno tome, izveštaji: 1) daju širu sliku trenutnog stanja da bi jasnije pokazali na kom nivou se nalaze države u pogledu pripremljenosti za ispunjavanje kriterijuma za članstvo; 2) pružaju dodatne smernice o tome na šta bi države trebalo da se usredsrede u narednoj godini i 3) uključuju usklađenije izveštaje i skale procene, što omogućava državama da se direktno upoređuju u ključnim oblastima.
Jedna ocena se daje za trenutnu situaciju, a druga za napredak u posmatranoj oblasti. Te ocene se zasnivaju na pažljivoj analizi situacije, sa posebnim osvrtom na implementaciju i evidenciju konkretnih rezultata u svakoj oblasti. Tako u konačnoj oceni, implementacija i dostignuća imaju veću težinu od zakonske usklađenosti i institucionalnog okvira.
Skala koja se koristi za ocenu trenutne situacije:
U ranoj fazi (Early stage) – Izvestan nivo pripremljenosti (Some level of preparation) – Umerena pripremljenost (Moderately prepared) – Dobar nivo pripremljenosti (Good level of preparation) – Veoma napredan nivo pripremljenosti (Well advanced)
Skala koja se koristi za ocenu napretka u proteklih 12 meseci:
Nazadovanje (Backsliding) – Bez napretka (No progress) – Izvestan napredak (Some progress) – Dobar napredak (Good progress) – Vrlodobar napredak (Very good progress)
_____________________________________________
Politički kriterijumi
(demokratija, reforma javne uprave, vladavina prava, ljudska prava i zaštita manjina, regionalna pitanja i međunarodne obaveze)
Činjenice i brojke koje treba najviše da nas brinu, odnose se na stanje demokratije i vladavine prava: u oblasti slobode izražavanja i borbe protiv korupcije, napredak Srbije lošije je ocenjen nego 2015. Kada je u pitanju procena trenutne situacije, Srbija je dobila istu prosečnu ocenu za kao i prošle godine – „izvestan nivo pripremljenosti” što je „ocena 2”.
Kao i u Izveštaju iz 2015. godine, navodi se da su civilno društvo i Narodna skupština uključeni u proces pregovora o pristupanju, ali ostaju zamerke na proces usvajanja zakona. Preporuka je da bi trebalo dodatno unaprediti transparentnost i kvalitet izrade , a ograničiti upotrebu procedure donošenja zakona po hitnom postupku.
U Izveštaju se ponovo konstatuje da je Srbija umereno pripremljena u oblasti reforme javne uprave. Dobar napredak ostvaren je usvajanjem ključnih programa, strategija i zakona. Međutim, Srbija treba da profesionalizuje i depolitizuje uprave, i da omogući veću transparentnost procedure zapošljavanja i otpuštanja.
Ocena stanja pravosuđa nije promenjena u odnosu na Izveštaj iz 2015. Navodi se da i dalje zabrinjava pitanje političkog uticaja u ovoj oblasti. Kvalitet i efikasnost pravosuđa su umanjeni, a pristup pravdi otežan nejednakom raspodelom obima posla, prevelikim brojem zaostalih predmeta i nedostatkom sistema besplatne pravne pomoći.
Srbija je ostvarila izvestan nivo pripremljenosti u sprečavanju i borbi protiv korupcije. Korupcija je i dalje ozbiljan problem, široko rasprostranjen u mnogim oblastima. Institucionalna struktura još uvek ne funkcioniše kao pouzdan mehanizam odvraćanja od praktikovanja korupcije. Neophodna je evidencija o delotvornim istragama, krivičnom gonjenju i presudama u slučajevima korupcije, uključujući i one na visokom nivou.
U izveštaju se još kaže da je neophodno obezbediti dosledno sprovođenje pravnog i institucionalnog okvira za poštovanje osnovnih ljudskih prava. Nije postignut napredak u obezbeđivanju uslova za potpuno ostvarivanje slobode izražavanja. Potrebno je uložiti dalje kontinuirane napore kako bi se poboljšao položaj lica koja pripadaju najviše diskriminisanim grupama (Romi, pripadnici lezbijske, gej, biseksualne, transrodne i interseksualne populacije, osobe sa invaliditetom, osobe obolele od HIV/AIDS i druge socijalno ranjive grupe).
Navodi se da je Srbija konstruktivno učestvovala u regionalnim inicijativama i radila na unapređenju bilateralnih odnosa u duhu pomirenja i dobrosusedskih odnosa i uspostavila pogodnu atmosferu za rešavanje otvorenih bilateralnih pitanja i nasleđa prošlosti.
U pogledu normalizacije odnosa sa Kosovom, Srbija ostaje posvećena sprovođenju sporazuma postignutih u dijalogu uz posredstvo EU. Potrebni su kontinuirani napori kako bi se sproveli već postignuti sporazumi sa Kosovom.
Ekonomski kriterijumi
(postojanje funkcionalne tržišne privrede, kapacitet za suočavanje sa pritiscima konkurencije i tržišnih snaga EU)
Što se tiče ekonomskih kriterijuma, Srbija je umereno pripremljena u pogledu razvoja funkcionalne tržišne ekonomije. Dobar napredak ostvaren je u rešavanju nekih od nedostataka problem budžetskog deficita i restrukturiranja javnih preduzeća. Ekonomske reforme donele su jasne rezultate u pogledu izgleda za rast i smanjenja domaćih i spoljnih neravnoteža. S obzirom na još uvek visok nivo državnog duga, neophodno je nastaviti fiskalnu konsolidaciju. Restrukturiranje velikih državnih preduzeća tek bi trebalo da se završi. Kreditna aktivnost se oporavlja, ali i dalje je mnogo problematičnih kredita. Nezaposlenost je i dalje visoka, naročito među mladima. Dalje širenje privatnog sektora otežano je nedostacima u oblasti vladavine prava.
Srbija je umereno pripremljena da se nosi s pritiskom konkurencije i tržišnim snagama unutar Unije. Javne i privatne investicije su porasle, mada je nivo investicione aktivnosti i dalje niži od potreba privrede. Kvalitet, jednakost i relevantnost obrazovanja i obuke ne odgovaraju društvenim potrebama. Izvestan napredak ostvaren je u pogledu podrške malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu, ali mala i srednja preduzeća suočavaju se sa nizom izazova, uključujući i nepredvidivo poslovno okruženje, visok nivo parafiskalnih troškova, kao i težak i skup pristup finansijama.
Zanimljiva je i činjenica da je – i pored svih pohvala za ekonomske rezultate – Srbija dobila iste ocene za funkcionisanje tržišne privrede i kapacitete da se suoči sa pritiscima tržišta, kao i u Izveštaju iz 2015.
Sposobnost preuzimanja obaveza koje proističu iz članstva (33 pregovaračka poglavlja)
Kada je u pitanju pripremljenost i napredak u pojedinačnim pregovaračkim poglavljima, nije došlo do promene ocene za većinu njih. U pogledu sposobnosti preuzimanja obaveza koje proističu iz članstva, Srbija je nastavila da usklađuje svoje zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU u svim oblastima.
U odnosu na prethodnu godinu, povećan je stepen pripremljenosti u oblasti poljoprivrede (Poglavlje 11), životne sredine (Poglavlje 27), transporta (Poglavlje 14) i carinske unije (Poglavlje 29). Međutim, ako se podsetimo Izveštaja Evropske komisije za 2015. godinu stepen, pripremljenosti u oblasti poljoprivrede i životne sredine bio je ocenjen najnižom ocenom tj. u „ranoj fazi pripremljenosti”, tako da ovogodišnja „ocena 2” za „izvestan nivo pripremljenosti” i dalje nije za pohvalu.
Najlošije ocenjena poglavlja, u kojima nije zabeležen napredak u proteklih godinu dana, su: Poglavlje 3 (Pravo osnivanja preduzeća i sloboda pružanja usluga), Poglavlje 4 (Slobodno kretanje kapitala), Poglavlje 7 (Pravo intelektualne svojine), Poglavlje 8 (Politika konkurencije) i Poglavlje 12 (Sigurnost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika).
U oblasti javnih nabavki (Poglavlje 5) i finansijskih usluga (Poglavlje 9) zabeleženo je nazadovanje i Srbija je ocenjena sa „dvojkom” (izvestan napredak), za razliku od Izveštaja iz 2015, gde je bio zabeležen „dobar napredak” (ocena 3). Evropska komisija ističe da Srbija mora da uloži značajne napore u svim segmentima kako bi se unapredila konkurentnost, efikasnost i transparentnost u postupcima javnih nabavki, te da preduzme dodatne korake kako bi usaglasila propise sa standardima EU u oblasti finansijskih usluga.
____________________________________________
Novi kalendar za objavljivanje izveštaja
Evropska komisija planira da pomeri usvajanje godišnjeg Paketa proširenja sa tradicionalnog jesenjeg, na novi prolećni termin. To znači da naredni paket neće biti usvojen u oktobru/novembru 2017. godine, već na proleće 2018. godine.
Ovaj novi tajming omogućio bi Komisiji da uskladi svoj period izveštavanja sa kalendarskom godinom, što je uobičajena osnova za prikupljanje statističkih podataka. Takođe, ono omogućava Komisiji da usaglasi svoj ciklus izveštavanja sa ciklusom za programe ekonomskih reformi. Ovim bi se dalo još više važnosti osnovnim ekonomskim pitanjima politike proširenja, obezbedila veća koherentnost između paketa i procesa programa ekonomskih reformi i rada na povećanju vidljivosti tog procesa.
____________________________________________
Piše: Danijela Božović
