Javne nabavke u procesu pregovora o pristupanju EU

Kada analiziramo popis svih 35 pregovaračkih poglavlja, postoji jedno koje uvek izaziva veliku pažnju, kako kod građana tako i kod profesionalaca koji se njime bave u svom poslu. U pitanju je Poglavlje 5 koje se odnosi na javne nabavke . Razlog za to je jednostavan – reč je o zadovoljavanju javnih potreba i javnoj potrošnji, i s tim u vezi trošenju najčešće izuzetno velikih novčanih iznosa iz budžetskih ili drugih javnih sredstava.

Javne nabavke nisu samo jedan od temelja na kojima počiva unutrašnje tržište EU već i temelj sistema integriteta i odgovornosti, koji je neophodan za konsolidaciju vladavine prava i funkcionisanje demokratije. Samim tim, ovo poglavlje je u tesnoj vezi sa Poglavljem 23 (Pravosuđe i osnovna prava), u segmentu koji se tiče borbe protiv korupcije.

Ne treba posebno objašnjavati da je kvalitetno uređenje javnih nabavki bitno za sve nas, jer se tu troši novac građana, bilo onaj koji plaćamo kao poreski obveznici, bilo onaj koji dajemo plaćajući razne komunalne i druge račune. No, ovo poglavlje je izuzetno bitno i za Evropsku uniju, jer ukoliko javne nabavke nisu korektno realizovane – ponuđači iz drugih država Unije nemaju šanse.

Javne nabavke u EU predstavljaju značajno tržište. Prema procenama Evropske komisije ukupna vrednost javnih nabavki iznosi oko 16% bruto društvenog proizvoda Unije. U Srbiji, prema podacima Uprave za javne nabavke, udeo javnih nabavki u bruto društvenom proizvodu u 2015. iznosio je 8,93%.

___________________________________________________

U 2015. godini izveštaj o javnim nabavkama dostavilo je 5.065 naručilaca. Registrovana vrednost javnih nabavki tada je iznosila 354,9 milijardi dinara. Učešće javnih nabavki u bruto domaćem proizvodu bilo je 8,93%. Tri vodeće kategorije naručilaca (državna javna preduzeća, gradska i opštinska uprava, zdravstvo i socijalna zaštita) realizovale su skoro 70% ukupne vrednosti javnih nabavki.

___________________________________________________

Generalni principi koji regulišu ovu oblast potiču iz Ugovora i sudske prakse Evropskog suda pravde, putem načela transparentnosti, jednakog tretmana, slobodne konkurencije i nediskriminacije. Ovi principi odnose se na sve procedure nabavki, uključujući i one koje ne ulaze u okvire EU direktiva o nabavkama, odnosno nabavke koje su ispod praga EU ili nisu njen predmet (kao što su koncesije na usluge ili privatno-javna partnerstva)

Načelo transparentnosti posebno je važno. Postupci javnih nabavki moraju se uredno objavljivati, a svi naručioci moraju da donesu godišnji plan nabavke, koji sadrži podatke kao što su: predmet nabavke, procenjena vrednost, vrsta postupka, planirani početak postupka i sl.

Prema pravilima EU moraju biti objavljeni svi bitni podaci svih ugovora. Ulaskom u EU nadzor nad postupcima javnih nabavki postaće još stroži. Ne samo da će postupci veće vrednosti biti objavljivani u Službenom listu Evropske unije već će na naše tržište u većoj meri dolaziti strani ponuđači. Oni to mogu i danas, ali uz nešto više birokratskih komplikacija. Konačno, oštrija tržišna borba u domenu javnih nabavki, rezultiraće nižom cenom za javnog naručioca.

Tok pregovora u Poglavlju 5

Na osnovu izrađenog Izveštaja o skriningu od strane Evropske komisije početkom februara 2015. godine, ocenjeno je da je Srbija dostigla dovoljan nivo usklađenosti sa pravnim tekovinama EU, kao i da se pregovori u okviru pregovaračkog Poglavlja 5 (Javne nabavke) mogu otvoriti. Ključni izazov u narednom periodu jeste jačanje kapaciteta za primenu i kontrolu primene zakona iz ove oblasti na svim nivoima. Kada je u pitanju postizanje potpune usaglašenosti pravne regulative, savetuje se da bi Republika Srbija trebalo pažljivo da prati najnovije promene u evropskom zakonodavstvu u oblasti koncesija i javnih nabavki, koje su usvojene u aprilu 2014. godine.

Savet EU pozvao je Srbiju da dostavi pregovaračku poziciju u okviru poglavlja javnih nabavki 29. aprila 2015. godine. Po dobijanju zahteva, pristupilo se izradi Pregovaračke pozicije. Dokument je izrađen u skladu sa Uputstvom za izradu pregovaračke pozicije, kao i u skladu sa Zaključkom Vlade kojim se usmerava i usklađuje rad organa državne uprave u postupku izrade pregovaračkih pozicija.

U skladu sa Odlukom o osnivanju koordinacionog tela za proces pristupanja Republike Srbije EU, uključeni su predstavnici svih organa definisanih odlukom kao u članovi pregovaračke grupe. Na osnovu dostavljenih priloga organa, Uprava za javne nabavke je izradila Nacrt Pregovaračke pozicije.

Zaključak kojim se usvaja Predlog Pregovaračke pozicije za Poglavlje 5 (Javne nabavke) usvojen je na sednici Vlade 25. februara 2016. godine.

Nakon pozitivnog mišljenja nadležnih odbora Narodne skupštine na navedeni Predlog Pregovaračke pozicije za Poglavlje 5 (Javne nabavke) Vlada Republike Srbije je na sednici održanoj 25. marta 2016. godine, donela Zaključak kojim je usvojila istu. Pregovaračka pozicija za poglavlje 5 zvanično je upućena Evropskoj komisiji 2. juna 2016. godine.

Nacrt zajedničke pozicije Evropske unije za Poglavlje 5 (Javne nabavke) dostavljen je članicama Evropske unije i predstavljen Komitetu za proširenje (COELA) 3. juna 2016. godine. Trenutno je u toku rasprava o Nacrtu zajedničke pozicije EU.

___________________________________________________

Crna Gora je otvorila pregovaračko poglavlje Javne nabavke u decembru 2013. godine i još uvek ga nije zatvorila. Pregovori sa Hrvatskom u Poglavlju 5 trajali su prilično dugo, oko godinu i po dana, što je prilično dugo ako se ima u vidu da je Hrvatska na početku pregovora imala u većoj meri usklađen sistem javnih nabavki sa pravnim tekovinama EU. Međutim, EU je zanimalo koliko i kako Hrvatska u praksi sprovodi zakon o javnim nabavkama, koliko su postupci transparentni i naročito kako funkcioniše sistem zaštite od nepravilnosti.
___________________________________________________

Autor: Danijela Božović