„Kome je dato da govori, brani, objasni ili ćuti”
Lični stav Jovane Marović, saradnice Instituta Alternativa, Crna Gora, i učesnice u regionalnoj konferenciji „Move. Link. Engage. Novi modeli upravljanja na Zapadnom Balkanu” na panelima „Učešće javnosti u procesu donošenja odluka u kontekstu evropskih integracija: javne rasprave kao studija slučaja” i „Da li su vlade Zapadnog Balkana pouzdani partneri civilnom društvu u procesu demokratizacije?”
Učešće organizacija civilnog društva u procesu donošenja odluka u Crnoj Gori može se ukratko opisati kao nedovoljno, formalno, pod pritiskom i sa ograničenim uticajem.
Uslovljavanjem početka pristupnih pregovora, uz jačanje saradnje između državnih i nedržavnih aktera u Crnoj Gori u 2010. godini, EU je imala direktan uticaj na bolje regulisanje učešća civilnog društva u kreiranju politike, veću vidljivost njihovih aktivnosti i jačanje kapaciteta. Ipak, još uvek postoji ograničen broj organizacija civilnog društva koje su u stanju da proizvedu promene i pruže održiva rešenja. U isto vreme, to ne znači deficit ili loš kvalitet pruženih rešenja.
Primer Crne Gore pokazuje da unapređeni okvir za učešće organizacija civilnog društva ne znači nužno i konstruktivan dijalog, bolje zakonodavstvo i veći uticaj organizacija civilnog društva. Iako na različitom (institucionalnom) nivou, ovo liči na proces donošenja odluka u EU. Na samom početku procesa evropskih integracija, Evropski parlament je bio uključen jedino u osnovnom postupku odlučivanja gde je imao priliku da daje mišljenje, dok je Savet ministara mogao da usvoji odluku a da je ne razmatra. Poenta je, dakle, u pogledu forme, a ne u doprinosu kvalitetu zakonodavstva. Dok je postupak kasnije unapređen, ovo je još uvek jedan od glavnih uzroka demokratskog deficita u EU.
„Sofisticirani” mehanizmi koje politička elita u Crnoj Gori koristi u cilju minimiziranja uloge civilnog društva kreću se u rasponu od čuvanja interne važne informacije, do odbijanja predloga bez ikakvog ili odgovarajućeg objašnjenja. Praksa nas ponovo vodi do uobičajenih obrazaca uključivanja zainteresovanih strana: kada, koliko i kako institucije žele.
Najbolje objašnjenje problema izrečeno je na ovaj dan pre tačno godinu dana. Na pitanje kako civilno društvo može da doprinese reformi ukoliko su za javnost zatvoreni sastanci Saveta za vladavinu prava (koji određuju smernice za unapređenje oblasti kao što su borba protiv korupcije, reforma pravosuđa i unapređenje ljudskih prava) tadašnji zamenik, a sada novoimenovani crnogorski premijer, rekao je: „To je politički kolegijum na ministarskom nivou, tamo nema mesta za organizacije civilnog društva.” Drugim rečima: ne možete biti obavešteni jer jednostavno ne možete biti obavešteni.
Jasno je, dakle, da promene u vladi, kao i novi, poboljšan zakon o učešću civilnog društva u radnim grupama i javnim raspravama, koji će biti donet do kraja godine, neće nužno dovesti do promene u praksi. Iako obeshrabrujuće, to neće sprečiti civilno društvo da vrši svoju ulogu: da proizvede ideje i rešenja. Move. Link. Engage.
