Evropske integracije Srbije u brojkama i slovima

Koliko smo se približili Evropskoj uniji? Kratak pregled kroz prošlu godinu o postignutom; šta smo očekivali, a šta nam se događalo; gde smo zastali, a gde smo se ubrzali. 

Svakog 31. decembra i u danima koji mu prethode, nezaobilazno smo suočeni s dva pitanja: gde  za Novu? I koje su to odluke (resolutions) koje ćemo doneti kao osnovu za nove početke u godini pred nama? Ali, da bi odluke dobile svoj oblik i smisao, moramo se osvrnuti na ono što je prošlo, na dane i mesece od kojih se opraštamo. Treba izvući pouke, nasmešiti se i iznova obradovati uspesima, ali i preispitati stvari kojima nismo bili zadovoljni. 

Tako ćemo i mi. Pre nego što uhvatimo zalet za 2018. godinu s procenama, očekivanjima, pitanjima, rokovima i poglavljima, kratko ćemo napraviti jedan krug oko sunca evropske integracije Srbije tokom 2017. 

Bila je to godina sa otvorenih šest pregovaračkih poglavlja i jednim privremeno zatvorenim. 

Zadovoljni ili ne?

Zima i januarska očekivanja

Krajem danas već daleke 2016. godine, najave iz Brisela, ali i Beograda, bile su više nego optimistične. Tokom 2017. godine očekivalo se „ubrzanje na putu ka EU”^[1], uz otvaranje novih poglavlja, i to čak tri, već na prvoj međuvladinoj konferenciji u januaru 2017. godine. Jedan od planova o kojem se govorilo nakon te prve Međuvladine konferencije, ali i nešto ranije, predviđao je da bi Srbija već sada, na početku 2018, trebalo da ima otvorena sva pregovaračka poglavlja kako bi 2020. godine mogla da pristupi Evropskoj uniji.

Prema onome o čemu je bilo reči na kraju 2016. godine, kada su se sabirali utisci u iščekivanju 2017. godine, čiji krug pratimo, Srbija se pripremala za otvaranje još 12 poglavlja; očekivao se poziv za dostavljanje pregovaračkih pozicija, onih za koje ne postoje dodatni preduslovi (merila) za njihovo otvaranje^[2]. Među poglavljima koja bi mogla da budu otvorena pominjalo se i Poglavlje 2, koje se tiče slobode kretanja radnika, kao i Poglavlje 4, kojim su obuhvaćena pravila za jednu od ključnih sloboda EU ‒ kretanje kapitala. Potom, već ranije pomenuto i poodavno pripremljeno Poglavlje 6 ‒ kojim se reguliše pravo privrednih društava, potom pitanja finansijskih usluga u okviru Poglavlja 9, ali i bitno Poglavlje 28, koje se tiče zaštite potrošača i javnog zdravlja.

 Isto tako, kao moguće da će biti otvoreno, pominjalo se i poglavlje o kome u javnosti najviše možemo i da čujemo i čitamo jer nam je potrebno daleko više vremena i novca kako bi se uskladili s pravnim okvirom i standardima u ovoj oblasti politike – Poglavlje 27, koje obuhvata pitanja zaštite životne sredine i klimatskih promena.

Šta se zapravo desilo?

Stvarnost nas je malo sneveselila jer smo prva poglavlja i to dva, kao po dosadašnjoj praksi, otvorili tek 27. februara 2017. godine. I to poglavlje koje je ostalo najavljeno i gotovo otvoreno u 2016. godini ‒  obrazovanje i kultura (Poglavlje 26), koje je odmah i privremeno zatvoreno i Poglavlje 20 ‒ koje je posvećeno preduzetništvu i industrijskoj politici.

Proleće u kojem je prosek ostao isti

Ako nastavimo u istom duhu našeg putovanja kroz 2017. godinu, preskačemo zimu i prelazimo u poslednji dan proleća kada je održana sledeća, druga po redu u ovoj godini, Međuvladina konferencija, ovaj put u Luksemburgu. I tu su otvorena dva nova poglavlja u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom. 

Neka od očekivanih? 

Da, Poglavlje 29, koji se bavi pitanjima suštine Jedinstvenog tržišta Evropske unije ‒ funkcionisanjem carinske unije, kao i poglavlje koji su mnogi tokom 2016, ali i početkom 2017. godine hvalili po nivou usaglašenosti s pravnim tekovinama Evropske unije, ali i visokom nivou spremnosti za otvaranje poglavlja ‒ pravo intelektualne svojine (Poglavlje 7).

Istina, prešli smo pola godine, organizovane su dve međuvladine konferencije, obe za vreme predsedavanja Malte Savetom EU, ali smo i dalje, uprkos željama da razbijemo magični broj od dva pregovaračka poglavlja po međuvladinoj konferenciji, ostali na istom proseku. 

Pored tempa, obima aktivnosti i dinamike u otvaranju pregovaračkih poglavlja i na domaćoj sceni u drugoj polovini godine desile su se značajne promene kada su u pitanju evropske integracije. 

Leto i novo Ministarstvo (za evropske integracije, podrazumeva se) 

U junu 2017. godine, nakon predsedničkih izbora, Srbija je dobila novu Vladu. Shodno tome, i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima. Isti je doneo promenu tako što je uveo tri nova ministarstva. Pored Ministarstva poljoprivede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstva zaštite životne sredine, jedno od novih ministarstava je i Ministarstvo za evropske integracije.

Kada je reč o pregovorima o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, Ministarstvo se bavi koordinacijom, praćenjem i izveštavanjem istih, koordinacijom rada tela koja vode Pregovore, i usmeravanjem rada Pregovaračkog tima. Ono, takođe, daje obavezne instrukcije, uputstva i analitičku podršku radu Pregovaračkog tima. Ove poslove je prethodno obavljala Kancelarija za evropske integracije. Na ovaj način Ministarstvo je „usisalo“ i praktično „ugasilo“ Kancelariju za evropske integracije, tela koje je ove i slične poslove obavljalo od 2004. godine. Stoga, i dalje ostaje da se vidi kako će novo telo da preuzme poslove Kancelarije, da uskladi poslove sa ostalim ministarstvima, te da uspešno pruža podršku radu pregovorima o pristupanju. 

Jesen uz vetar u jedrima 

Kako smo dugo i toplo leto ostavili za sobom, septembar je, uz početak nove školske godine, doneo i očekivanja za nove pobede na putu pristupanja Srbije. Osim planova u poslednjem kvartalu 2017. godine i preslišavanja po pripremljenim poglavljima, sve aktere u procesu pristupanja obradovao je niko drugi do predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker u svom tradicionalnom, godišnjem obraćanju o stanju Unije (Zato bacimo konopac s pramca. Isplovimo iz luke. I uhvatimo pravi vetar u jedra^[3]) pred poslanicima Evropskog parlamenta. 

Žan Klod Junker je onaj isti evropski zvaničnik koji nas je sve pokolebao 2014. godine kada je najavio da u ovom mandatu Evropske komisije neće biti proširenja. Njegov govor početkom septembra nije opovrgao ovu izjavu, ali joj je ovoga puta deo više nego pozitivan ton. U rasponu od „neće biti“ do „mislimo na vas“, za tri godine vratio je pitanje proširenja na evropsku agendu, dajući vremenski okvir za pristupanje novih država članica ‒ 2025. godina. 

Dva dana nakon ove izjave u posetu Beogradu stigao je i evropski komesar za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanes Han. Komesar je potvrdio reči „velikog šefa”, posebno ističući činjenicu da se ovim pokazuje posvećenost Evropske unije strateškom cilju Srbije^[4] . 

Evropska unija je time, kako je izjavio komesar Johanes Han, potvrdila posvećenost regionu ali i intenziviranje posla na pristupanju posebno sa Srbijom i Crnom Gorom, kao predvodnicama među kandidatima za članstvo^[5]. 

Svi spremni. 

U novembru, s vetrom u našim jedrima, premijerka Srbije je posetila Brisel^[6], gde je tokom dvodnevne posete imala sastanke s najvišim evropskim zvaničnicima, kao i predstavnicima evropskih institucija. Premijerka Ana Brnabić najavila je da, budući da nam je kraj godine sve bliži, očekujemo da u decembru mesecu otvorimo tri ili četiri pregovaračka poglavlja, ali da smo spremni i za pet^[7]. 

Zaokruživanje godine 

Gde smo stali? Ah, da. Da bismo stigli do najavljene brojke otvorenih poglavlja s početka ovog teksta, moramo da vam kažemo da li su se najave premijerke i ostvarile. Jesu, u nekim segmentima. 

Nova poglavlja jesmo otvorili u decembru. Ali kao i ranije ‒ samo dva. Otvorena poglavlja ‒ jedno od ranije najavljivanih ‒ Poglavlje 6, koje obuhvata pravne tekovine u oblasti privrednih društava, ali i Poglavlje 30, koje se odnosi unapređenja ekonomskih odnosa sa inostranstvom. 

Kao što smo najavili na početku i ukoliko nas matematika dobro služi ‒ konačni rezultat je šest u 2017. godini. Najbolji rezultat na semaforu do sada.

Ali, pravi posao tek predstoji. I on se sastoji, pre svega, u fokusiranju na primenu pravnih propisa, što će se posebno pratiti iz Brisela. Posao treba nastaviti i u ključnim oblastima koje se tiču vladavine prava, pravde i bezbednosti od čega, u skladu sa novim načelima pregovora, zavisi napredak u pristupnim pregovorima u celini.

2018 Resolutions 

Naše su: s reči na dela. Uz srećan i pun krug oko Sunca.