QUO VADIS, EVROPO?

Pored toga što ćemo tokom 2018. godine širom starog kontitenta slaviti kulturno nasleđe i veličati evropsku kulturnu baštinu, za Evropsku uniju ovo će biti i godina ozbiljnih priprema, u rangu olimpijskih. 

Ovo je godina u kojoj će ujedinjena Evropa slaviti svoja najveća postignuća, neka od onih koje je čine najprivlačnijim i najpoželjnijim sistemom organizovanja i udruživanja danas. Slavi se 60-godišnjica Carinske unije i 25-godišnjica od osnivanja Zajedničkog tržišta – dva ozbiljna kamena temeljca evropskog ujedinjenja, koje svoje prve obrise imaju u idejama očeva osnivača. 

A naredna, 2019. godina, je godina velikih izbora za koje Evropa mora da se pripremi – nekih izbora koji će konačno biti rešeni baš pred proleće i nekih drugih, čije će zaokruživanje u kasno proleće dovesti do novih/starih rešenja za Evropu u budućnosti.

Goodbay Island 

Marta 2017, kada je britanska premijerka Tereza Mej aktivirala član 50. Lisabonskog ugovora o izlasku Velike Britanije iz Evropske unije, i zvanično je pokrenuta  dvogodišnja procedura tokom koje će Velika Britanija napustiti Evropsku uniju. Kako vreme odmiče, sve su izvesnije pozicije i jedne i druge strane, a jasnije su i posledice izbora napravljenog tog juna 2016. godine. Povrh svega, sve je očiglednije i nezadovoljstvo stanovnika Ostrva koji su – bili oni za ostanak ili odlazak ‒ najpre (bili) nezadovoljni sopstvenom Vladom, ali i administracijom koja vodi sam proces.

Što se tiče EU, stvari teku glatko. Pozicije su spremne, dokumenti takođe, a komunikacija je jasna i nedvosmislena. EU je prisutna i u igri je koja će svoj zamajac imati tokom ove godine, jer su Mišel Barnije i njegov tim, zajedno s kolegama iz preostalih država članica EU, zasukali rukave. 

I u 2018. godini već su počeli. Krajem januara ove godine, EU je već usvojila direktive za prelazni period. Nakon što Britanija marta 2019. godine i formalno napusti EU, iako će biti u obavezi da primenjuje pravne tekovine EU, neće imati pravo glasa prilikom odlučivanja. Predloženi datum za kraj prelaznog perioda je 31. decembar 2020. godine, a usvojene direktive obavezuju Veliku Britaniju da poštuju propise EU do tog datuma. 

Direktive podrazumevaju da će izmene zakona koje institucije i agencije EU usvoje tokom prelaznog perioda biti primenjive u Velikoj Britaniji, dok ova država, kao što je pomenuto, neće učestvovati u procesima donošenja odluka. Izuzetak je oblast slobode, bezbednosti i pravde, gde će Veika Britanija imati pravo da prihvati ili da odustane od određenih pravnih propisa. Usvojene direktive podrazumevaju i da London više neće imati predstavnike u evropskim institucijama, ali će i dalje davati doprinos budžetu EU, a biće i pod jurisdikcijom Evropskog suda pravde. 

U skladu sa do sada urađenim, EU bi u svom temeljnom administrativnom, pisanom ali nadasve praktičnom maniru trebalo da kaže doviđenja Velikoj Britaniji 30. marta 2019. godine.

Tokom narednih meseci imaćemo priliku i da se uverimo i posvedočimo da li će biti išta good u tom goodbye?

Ostati veliki u velikim stvarima 

U jeku brakorazvodne parnice, EU ima i drugih pitanja kojima mora da posveti veliku pažnju. 

Ukoliko samo za momenat zanemarimo pitanja kao što je postupak protiv Poljske za kršenje čl. 7. Ugovora iz Lisabona, koji će biti u žiži interesovanja i reakcija u prvoj polovini 2018. godine, EU tek treba da reši neke od ključnih problema koji zahtevaju konkretna rešenja i nedvosmilenu podršku svih za stolom. 

U poslednje tri godine, EU se ozbiljno bori s pritiscima migrantske krize. Polovična rešenja u smislu podrške i rezultata još uvek nisu urodila plodom. Jednoglasnost, kako u smeru razvoja politike koja doprinosi efikasnim rešenjima na ovom planu tako i podeljena odgovornost svih učesnika, podjednako su bitni. Pretpostavlja se da će EU tokom 2018. godine morati zaista predano da se okrene rešavanju ovog pitanja. Finansijska podrška i načelna, stalna posvećenost samo na rečima nisu dovoljni da preživi osnovna vrednost na kojoj EU počiva – solidarnost. 

Ipak, nikako ne treba zanemariti da se od Evrope očekuje da završi ono što je započeto, ne samo prošle nego i svih prethodnih godina. Ovde govorimo o daljoj integraciji evrozone, reformi Evropskog stabilizacionog mehanizma (European Stability Mechanism), daljem napretku i razvoju u oblasti Jedinstvenog digitalnog tržišta, jačim pravnim okvirima za regulisanje tržišta finansija i kapitala, ali i primeni propisa u oblastima kao što je energetika (Europe’s Clean Energy Package). 

Ne zaboravimo da u maju na snagu stupaju novi EU propisi koji se odnose na zaštitu podataka o ličnosti i sa sobom povlače vrlo ozbiljna pravila, procedure i izdatke za sve one organizacije, institucije i uključene strane koje na bilo koji način sakupljaju, obrađuju i čuvaju lične podatke. 

Ovo je poslednja godina mandata Junkerove komisije koja mora, u sklopu istaknutih deset prioriteta, da dokaže da je bila dostojna izazova s kojim se suočila. Junkerova komisija još ima priliku da bude velika u velikim stvarima – bilo da je započela primenu propisa za čije donošenje se zalagala tokom mandata, bilo da je preostale propise stavila na dnevni red za njihovo donošenje.

A ko je na čelu EU kolone? 

Bugarska je 1. januara 2018. godine preuzela predsedavanje Savetom EU, te će se u narednih šest meseci pod sloganom „Ujedinjeni smo jaki“ zalagati za bezbednu, stabilnu i solidarnu Evropu. Kao glavni cilj svog predsedavanja Bugarska navodi težnju da „odgovori na realne potrebe evropskih građana, a da izazove pretvori u nove mogućnosti“.

Nakon Bugarske, po treći put, 1. jula 2018. godine na čelo Saveta EU dolazi Austrija. 

Austrija će u fokusu svog predsedavanja imati građane, te će se fokusirati na najveće izazove s kojima se EU suočava, a što svakako uključuje bezbednost. S obzirom na to da Austrija poslednja predsedava u okviru trenutnog predsedavačkog trija, baviće se pitanjima koja ostanu otvorena nakon estonskog i bugarskog predsedavanja, kako je rečeno iz tamošnjih visokih diplomatskih krugova.

(Pred)izborne ide

U mnogo manjem intezitetu nego prethodne godine, EU dočekuje izbore u državama članicama, i to u Italiji i Švedskoj, ali s daleko većim intenzitetom priprema sopstvene – za Evropski parlament, u maju 2019. godine. 

Poslednji izbori za Evropski parlament održani su 2014. godine pod sloganom „Ovaj put je drugačije“ (This time is different), a sve je izvesnije da zaista sve i mora biti drugačije. Ovoga puta bez evroskeptičnih poslanika iz Velike Britanije koji konačno pakuju kofere u Briselu, Evropu tek čeka odbrana od poplave evroskeptičnih poslanika ostatka kontinenta, uz nezaobilaznu mobilizaciju evropskog građanstva da uzmu učešće i izađu da glasaju na izborima. 

Početkom februara poslanici sadašnjeg saziva Evropskog parlamenta odbili su predlog da deo poslanika u narednom sazivu bude izabran na transnacionalnim listama i time, još jednom u proteklih nekoliko decenija, odbili mogućnost da se doprinese daljoj reformi izbornog sistema ovog predstavničkog tela. 

Držimo pesnice da izlaznost građana i građanki EU u maju 2019. godine bude veća od standardnih 42%, što će uveliko zavisiti od toga koliko će kampanja, prioriteti i ozbiljnost političkih partija i kandidata tokom ove godine zainteresovati javnost, spremnu da u maju to prepozna i da svoj glas.

A i proširenje je tu 

Proširenje je vraćeno visoko na agendu EU nakon što je predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker u svom Govoru o stanju Unije, u septembru prošle godine, rekao da bi EU 2025. godine mogla da ima više od 27 članica. 

Interesovanje je probuđeno i njegovom najavom da će EU doneti novu Strategiju proširenja, koja je 6. februara ove godine usvojena u Evropskom parlamentu u Strazburu pod nazivom „Verodostojna perspektiva proširenja za Zapadni Balkan“. Pomenutim dokumentom potvrđena je evropska perspektiva Zapadnog Balkana i postavljen je novi okvir za pristupanje država iz ovog regiona EU. 

U dokumentu je 2025. godina pomenuta kao perspektiva datuma mogućeg ulaska i najbolji mogući scenario za Srbiju i Crnu Goru – dve države koje su najdalje odmakle u procesu pregovora sa EU.

Umesto zaključka 

Nekih tema, kada je reč o budućim događajima u Evropskoj uniji, nismo se ni dotakli, dok smo ostale samo usputno spomenuli. Nadamo da smo vas zainteresovali da ostanete s nama i tokom ove godine, jer ćemo pisati o svemu ovome i još mnogo čemu u mesecima koje slede.

Ukoliko niste – uključite se.

Ukoliko jeste ‒ stay tuned.

Pišu: Jelena Babić i Jelisaveta Jovanović