Prihvatite se posla, proširenje dolazi

Evropska komisija je 6. februara u Strazburu poslanicima u Evropskom parlamentu, a pre toga na konferenciji za novinare, predstavila dokument pod nazivom „Verodostojna perspektiva proširenja i pojačan EU angažman na Zapadnom Balkanu”, na Balkanu poznatiji pod nazivom Strategija proširenja. Strategiju su javnosti i evropskim parlamentarcima predstavili Federika Mogerini, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost i Johanes Han, komesar za susedsku politiku i pregovore o proširenju. 

Dan nakon predstavljanja Strategije u Strazburu, komesar Han je doleteo u Beograd. Na sastancima s visokim državnim zvaničnicima, ali i s predstavnicima civilnog društva na konferenciji „Strategija za Zapadni Balkan ‒ Otvaranje puta ka pristupanju EU“, bliže je predstavio glavnu ideju koja stoji iza ovog dokumenta, kao i poruke iz Brisela i/ili Strazbura, podvlačeći onu koja je od septembra najbitnija: proširenje je ponovo među nama. 

Poseta komesara Hana najavila je i posetu samog predsednika Evropske komisije koji se, krajem februara, otisnuo na turneju po ledom i snegom okovanom Zapadnom Balkanu. Turneja predsednika Junkera, kome je i ovog puta u pratnji bio komesar Han, završena je u Sofiji zajedničkim sastankom sa svim liderima zemalja Zapadnog Balkana, gde su im se pridružili visoka predstavnica Mogerini i naravno, domaćin, premijer Bojko Borisov. 

Susret se dogodio u Sofiji jer, kao što nam je poznato, ova balkanska država prvi put od kada je postala članica (1.1.2007) predsedava Savetu EU, a i zbog toga što je jedan od glavnih prioriteta njenog predsedavanja u ovih šest meseci upravo proširenje. 

A proširenje nam je vratio, podsećanja radi, niko drugi nego predsednik Junker lično. U septembru prethodne godine, u svom govoru o Stanju Unije godine on je, pored brojnih pitanja i prioriteta kojima će se Komisija baviti u narednom periodu, istakao i jedan koji je dao vetar u naša jedra (jedra koja, istini za volju, tek treba da podignemo) ‒ a to je da će Unija posebnu pažnju obratiti i na one koji joj streme.

Predsednik je tada i najavio da Evropska komisija sprema jedinstven dokument koji će obuhvatiti glavne tačke, poruke i prioritete ove politike u narednom periodu, a za kojima će uslediti i redovni Izveštaji Evropske komisije o napretku u procesu evropskih integracija za svaku od zemalja u pitanju. Ovi izveštaji su poslednji put objavljeni novembra 2016. godine. 

Medijska buka 

Od tog septembra kada je dokument, koji mi danas zovemo Strategijom, najavljen, pa sve do februara kada je objavljen, bili smo svedoci raznih novinskih napisa. Od Vardara do Triglava, pa i šire po Evropi, svi su imali „uvid u tekst dokumenta” i isti predstavljali i objašnjavali javnosti. 

Prvi medij, koji je imao čast da otvori salvu „informacija od poverljivih izvora”, bio je hrvatski Jutarnji list, a potom su usledili i ostali. Svaki od medijskih tekstova stavljao je akcent na neku od tema koja se u tom trenutku, u vremenskom rasponu od septembra do februara, njima činila bitnom kako bi se rasplamsala diskusija po uobičajeno uskomešanom Zapadnom Balkanu. 

Pitanja su bila različita ‒ bilateralni sporovi između država i vremenski okvir za njihovo rešavanje; pravno obavezujući sporazum između Beograda i Prištine; ekonomska i infrastrukturna povezanost i ono koje je najviše i najduže bilo prisutno u svim člancima koji su se ticali Strategije ‒ vladavina prava, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala.

 Takođe, pomenuti medijski napisi su vrlo jasno isticali jednu ključnu stvar koja bi trebalo da bude istinski jasan pokazatelj posla koji je pred nama[1] i obaveze koju, u slučaju uspešeno obavljenog posla, stoji pred EU[2]. 

Sećate se? Ne? Jasni vremenski okviri za svakog ko se u procesu nalazi. 

I skoro sve su mediji pogodili ‒ sva ranije pomenuta pitanja zaista i imaju svoje mesto u objavljenom dokumentu. Osim jednog. 

A to je da nema jasnih vremenskih okvira. 

Osim jednog ‒ 2025, koja nam se smeši. 

Visoko kao kriterijumi 

Ipak, svi poznavaoci prilika i procesa na Zapadnom Balkanu s nestrpljenjem očekuju 17. april za kada je najavljeno objavljivanje Izveštaja Evropske komisije za svakog od kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u EU. Izveštaji će, prema najavama, u skladu s ranije utvrđenom metodologijom praćenja i izveštavanja, sadržati pregled cele godine u napretku u ispunjavanju političkih, ekonomskih kriterijuma i obaveza koje proizilaze iz članstva. One će, kako smo to i navikli, ukazati na konkretne probleme u procesu usvajanja i sprovođenja reformi predviđenih pojedinačnim pregovaračkim poglavljima, ali i reformi u ispunjavanju druga dva kriterijuma za članstvo za svakog od (potencijalnih) kandidata.

Ostaje da vidimo koliko će se „tekst i duh” februarske Strategije preslikati u pojedinačne izveštaje, posebno kada je reč o oblastima politika koje su obuhvaćene predstavljenim inicijativama u okviru Strategije. 

Kako navodi Strategija, pitanje vladavine prava, ljudskih prava i dobrog upravljanja ostaju goruća u zemljama Zapadnog Balkana. Naročita pažnja se obraća na: nezavisnost, kvalitet i efikasnost sudskog sistema, iskorenjivanje korupcije, javne nabavke i borbu protiv organizovanog kriminala. Kada je reč o dobrom upravljanju, naglasak je na reformi javne uprave, posebno na kvalitetu uprave i praksi polaganja računa iste, transparentnosti i boljoj usluzi za građane. U poređenju s poslednjim izveštajem Evropske komisije za Srbiju (iz 2016. godine), u Strategiji se prvi put navodi potreba za ravnotežom između republičkog, regionalnog i lokalnog nivoa vlasti. Pored toga, kao i u prethodnim izveštajima Evropske komisije, napominje se značaj uloge civilnog društva i učešća istog u izradi javnih politika. 

Strategija ističe i potrebu razvoja u drugim oblastima, ali su gorenavedene teme ostale osnova za odgovarajuću primenu pravila i standarda Evropske unije.

Svakome prema zaslugama 

Zašto 2025. godina i otkud baš ona? Naime, u duhu dobrih očekivanja Brisel daje najbolji mogući ishod pristupanja Crne Gore i Srbije. Ipak, ova godina nije konačna odrednica za pristupanje ovih dveju zemalja Evropskoj uniji. Zašto? Zato što ceo proces ne odstupa od svog početnog načela, a to je da se pristupanje i dalje zasniva na zaslugama, tj. na urađenom poslu. 

U tom pogledu Strategija nabraja i konkretne korake koje očekuje od Crne Gore i Srbije, shodno svom dosadašnjem napretku u pristupanju Evropskoj uniji. Pored koraka koji nužno slede pri kraju pristupanja, kao što su zatvaranje pregovora, potpisivanje ugovora o pristupanju i samo pristupanje, Komisija, pre svega, očekuje ispunjavanje prelaznih merila u pogledu vladavine prava[3] i određivanje zajedničkih pozicija Evropske unije u oblastima, kao što su poljoprivreda, koheziona politika i budžet. 

U slučaju Srbije većina ovih koraka se odnosi i na uređenje odnosa s Prištinom kroz „donošenje sveobuhvatnog, pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa“ između Beograda i Prištine.

Jačamo zajedno 

Pored toga, Strategija navodi i šest inicijativa koje treba da podrže preobražaj zemalja Zapadnog Balkana u njihovom pristupanju EU. Kroz podršku EU, očekuje se da će ove inicijative dobiti svoj puni izražaj u godinama koje slede, te da će uspeti da odgovore na izazove koje je Evropska komisija navela u Strategiji. Inicijative predstavljaju presek zajedničkih interesa Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana u oblastima kao što su: pravda i unutrašnji poslovi, privreda i jedinstveno tržište, energetika, saobraćaj, politika digitalizacije, socijalna politika, obrazovanje, istraživanje i inovacije, spoljna politika i bezbednost. Štaviše, Evropska komisija je izrazila želju da, po potrebi, uključi zemlje Zapadnog Balkana u rad odbora i radnih grupa koje se bave ovim pitanjima. 

I ne samo to. U Aneksu Strategiji, Evropska komisija daje sebi okvirne rokove kada se predviđa pružanje konkretne podrške u radu na ovim inicijativama. Prvi rok je mart ove godine kada se očekuje sastanak predstavnika Komisije s državama članicama EU na kom bi se bliže odredili rokovi, te načini konkretne saradnje i podrške.

Igra evropskih integracija 

Politika proširenja, te sâma Strategija nije ništa drugo nego deo jedne veće strategije koja treba da osnaži ne samo zemlje Zapadnog Balkana već čitavu Evropsku uniju. Evropska unija mora da bude spremna za prijem novih država članica. Kada je reč o procesu pristupanja, to je već posao zemalja s prostora Zapadnog Balkana. Prema sadržaju Strategije, odgovornost za taj posao je na političkim elitama. Da li su one spremne i voljne da ovu „istorijsku priliku pretvore u stvarnost“? 

Jedno je sigurno. Na ovom putu ili će se postati državom članicom Evropske unije ili će se ostati van nje. To je „igra evropskih integracija“ u kojoj se treba potruditi da bi se došlo do dobitka.

Pišu:
Jelena Babić i Vanja Dolapčev