Energetski menadžment u Srbiji - kako obezbediti održivost?

Ostvarivanje budžetskih ušteda, kao i ušteda u potrošnji energije, posebno dobija na značaju u vreme prezaduženosti lokalnih samouprava s jedne, kao i poziva na odlučnu borbu protiv klimatskih promena, s druge strane. Najbolji pokazatelj da u Srbiji nešto ne štima jeste činjenica da su šampioni energetske efikasnosti postali – nekadašnji šampioni. Naime, oni koji su započeli sa sprovođenjem projekata energetske efikasnosti, i pre nego što je ovo pitanje zakonski regulisano kao obaveza većih gradova i opština, danas više nisu na svojim radnim mestima.

„Energetska efikasnost na prvom mestu“, jedan je od osnovnih ciljeva zakonodavnog paketa pod nazivom „Čista energija za sve Evropljane“, koji je Evropska komisija predstavila krajem 2016. godine.

Kroz ovaj paket, energetski sektor EU bi trebalo da, uz oslanjanje na obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost, postane stabilniji i održiviji, kao i da odgovori na izazove klimatskih promena stvarajući uz to i nova, zelena radna mesta. O delovima ovog paketa trenutno se usaglašavaju vodeće institucije Evropske unije, pre nego što on postane deo i obavezujućeg pravnog okvira.

Pravne tekovine Evropske unije s vremenom nađu svoj put od Brisela do svih gradova širom država članica i kandidata za članstvo. Dok Srbija čeka da najnoviji paket čiste energije bude upakovan u Briselu i poslat ka Beogradu, čini se da ni onaj prethodni nije do kraja raspakovan.

Pre svega reč je o Zakonu o efikasnom korišćenju energije koji, između ostalog, za cilj ima uvođenje reda u potrošnju energije u javnom sektoru.

Od gradova i opština sa 20.000 stanovnika očekivalo se da imenuju energetske menadžere, krenu s prikupljanjem podataka o potrošnji energije, sprovode energetske preglede i, što je najvažnije, projekte unapređenja energetske efikasnosti. Ovaj Zakon usvojen je 2013. godine.

Međutim, neki ljudi u Srbiji ne vole da čekaju. Prepoznajući značaj odgovornog upravljanja energijom, ostvarivanja ušteda, unapređenja energetske efikasnosti kao koraka ka boljem komforu građana i zaštiti životne sredine, pojedini gradovi i opštine počeli su da se bave ovom tematikom i pre nego što je briselska pošiljka bila raspakovana u Narodnoj skupštini, a onda poslata na adrese širom Srbije davne 2013. godine.

Primeri za ugled

U Vrbasu je, recimo, na uspostavljanju energetskog menadžmenta počelo da se radi još 2008. godine, a Kancelarija za energetski menadžment te opštine osnovana je 2011. godine. Samo kroz uvođenje „domaćinskog upravljanja energijom“ (mere bez investicija) ostvareno je 17% uštede u potrošnji energije od 2010. godine. Prevedeno u finansijska sredstva, radi se o uštedama od 10.000.000,00 dinara godišnje. Dodatni prihod za opštinu su zaposleni u Kancelariji za energetski menadžment donosili kroz pružanje usluga u oblasti energetske efikasnosti na tržištu. Postignuti rezultati privukli su i nova sredstva tako da je opština dobila sredstva od švajcarskog Državnog sekretarijata za ekonomske odnose (SECO) za renoviranje škola i vrtića.

U Šapcu je prvi korak načinjen 2003. godine rekonstrukcijom toplane „Benska bara“ i popravkama na mreži daljinskog grejanja. Sedam godina kasnije počelo se s projektima toplotne izolacije stambenih zgrada uz finansijsku pomoć grada, kao odgovor na uvođenje naplate grejanja po potrošnji. Do danas je obnovljena izolacija na 42 zgrade i 40 porodičnih objekata, ukupno 85.000 kvadratnih metara. Usledili su i radovi na rekonstrukciji javne rasvete, tako da od 2017. godine na teritoriji Šapca više nema živinih svetiljki. Odgovorno poslovanje u upravljanju energijom dovelo je do toga i da Gradska toplana posluje bez ikakvih subvencija iz gradske kase.

U Varvarinu je na unapređenju energetske efikasnosti počelo da se radi 2004. godine, kroz razvijanje pilot-projekta u oblasti javne rasvete. Nakon što je opština dobila sredstva Evropske agencije za rekonstrukciju (European Agency for Reconstruction ‒ EAR) za njegovo sprovođenje, prepoznata je potreba za sveobuhvatnim pristupom ovoj temi. Usledili su pilot-projekti primene toplotne pumpe u osnovnoj školi i instalacije solarne elektrane na krovu srednje škole (prvi povlašćeni proizvođač električne energije u Srbiji). Pored toga, prikupljeni su kompletni podaci o potrošnji u sistemu javnog osvetljenja od 2004. godine, kao i podaci o potrošnji energije i energenata u javnim objektima od 2005. godine. Od 2008. godine, građani putem energetskog sata (sistem za onlajn-očitavanje i sistematizovanje podataka o potrošnji u javnom osvetljenju u realnom vremenu) imaju priliku da se informišu o količini proizvedene energije i smanjenju emisija ugljen-dioksida.

Kazna za uspešan rad

Nažalost, ljudi zaslužni za ove uspehe više nisu na svojim radnim mestima ni u jednoj od te tri opštine. Prepreke koje su se javile na putu ka uspostavljanju delotvornog i održivog energetskog menadžmenta su se, u datom trenutku, pokazale kao nepremostive. Dok su, usled tih (ne)prilika, ove opštine zastale sa aktivnostima energetskog menadžmenta, mnogi drugi gradovi i opštine nisu još ni počeli. Prema istraživanju Beogradske otvorene škole, sprovedenom u maju ove godine, preko 60% gradova i opština nema energetskog menadžera, a preko 50% podatke o potrošnji energije prikuplja povremeno ili retko.

Pioniri energetske efikasnosti saglasni su u viđenju ključnih prepreka u svom nekadašnjem poslu. Reč je o zakonskim rešenjima koja u velikoj meri otežavaju, ili čak obeshrabruju, aktivnosti na planu energetskog menadžmenta. Slikovito rečeno, sadržaji paketa iz Brisela i aranžmana iz Vašingtona su se na neki čudan način pomešali pri raspakivanju i stavili gradove i opštine u Srbiji pred nemoguć izbor.

Dok puna primena pravnog okvira EU u oblasti energetske efikasnosti podrazumeva angažovanje ljudi na ovim poslovima u gradovima i opštinama, mere fiskalne konsolidacije, usvojene kao deo aranžmana Republike Srbije s Međunarodnim monetarnim fondom, rezultirale su zabranom zapošljavanja u javnom sektoru. Pored toga, izmene Zakona o budžetskom sistemu dovele su do gašenja direkcija i fondova koji su izgubili status indirektnih budžetskih korisnika. Primera radi, Kancelarija za energetski menadžment opštine Vrbas najuspešnije je poslovala u sklopu opštinske Direkcije za izgradnju.

Ovakav razvoj situacije onemogućio je angažovanje stručnih lica tamo gde ih nije bilo, a one koje su ove mere zatekle na radnim mestima lišio je autonomije u radu i doveo do smanjenja sredstava koja su imali na raspolaganju, kao i podrške da se bave svojim poslom. Suočeni sa ovakvom situacijom, pioniri energetske efikasnosti ostavili su svoja radna mesta upražnjena u potrazi za drugim angažmanima. Njihove dobre rezultate trenutno nema ko da nadograđuje.

Čekajući briselski paket

Energetska efikasnost morala bi da bude u mnogo većoj meri prepoznata kao važna tema u Srbiji. Aktivnosti na planu energetskog menadžmenta jedne su od retkih koje gradovima i opštinama mogu da donesu direktne uštede u budžetu. Ostvarivanje ušteda u potrošnji energije, kao i budžetskih ušteda posebno dobija na značaju u vreme prezaduženosti lokalnih samouprava s jedne, kao i poziva na odlučnu borbu protiv klimatskih promena, s druge strane. Višestruko veći energetski intenzitet naše privrede, imperativ borbe protiv klimatskih promena i očuvanja životne sredine i loše stanje u opštinskim kasama samo su neki od razloga zašto energetski menadžment zaslužuje dužnu pažnju, podršku i sredstva.

Za početak, potrebno je prepakovati kontradiktorna zakonska rešenja.

Potom je potrebno pokucati na brojna vrata širom Srbije i strpljivo raditi na povećanju informisanosti o sistemu energetskog menadžmenta na lokalnom nivou.

Ovo su uvodni koraci za ostvarivanje cilja („Energetska efikasnost na prvom mestu“) koji će, pre ili kasnije, stići u nekom novom paketu iz Brisela. Energetska efikasnost bi, kao što su i njeni pioniri pokazali svojim primerom, morala da bude na agendi i pre nego što bilo kakva pošiljka stigne.

Piše: Ognjan Pantić, Beogradska otvorena škola u 43. broju Biltena "Progovori o pregovorima".

U pripremi teksta pomogli: Slađana Jevremović, Nikola Vujović i Slobodan Jerotić

Foto: Predrag Momčilović - Nekadašnji energetski menadžeri opštine Vrbas, prilikom pokaznog energetskog pregleda